Postovani,
u poslednjih godinu dana imam strah da cu ostati sama.Imam 26 godina i zavrsavam fakultet.Skoro sve moje drugarice su vec u ozbiljnim vezama,a ja nisam bila u ozbiljnoj vezi od 2005 godine.Imala sam par kracih veza od tad.Prilicno atraktivno izgledam i momci se interesuju za mene.Ali,ja u tim odnosima ne osecam “hemiju”.Taj strah od buducnosti pocinje da me ometa i u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.Gubim motivaciju i koncentraciju.Izlasci i druzenja sa prijateljima me ne ispunjavaju vise.Tu je i pritisak okoline koja smatra da je krajnje vreme da se nadje momak za udaju.Ja takodje to zelim ali ne mogu biti sa nekim u vezi ako sa moje strane nema jakih osecanja.Osecam se strasno usamljeno.
[b]Odgovor[/b]
Ako dobro razumem situaciju koju ste opisali, za vama je duži period samovanja, usled čega vas ispunjavaju osećanja tuge, usamljenosti i emotive praznine, pojavio se strah da ni u buduće nećete uspeti da kreirate zadovoljavajuću emotivnu vezu, zabrinutost okoline stvara vam dodatni pritisak, pa je sve to počelo da vas opseda i ometa u svakodnevnom životu. Verovatno gubite i motivaciju za posao oko završavanja fakulteta…
Činjenica je i da ste vi mlada osoba pred kojom tek stoji život. Iz onoga što ste o sebi napisali vidi se da ste obrazovani, inteligentni, vredni, lepi… Vi očigledno imate dosta toga da ponudite svetu i sigurno će se naći neko da to s vama podeli.
Na žalost nema čarobnih reči koje bi mogle da reše vaš problem. On vas poziva da se bavite sobom na jedan nov način… Psihološki uzroci vašeg samovanja mogu biti brojni i različiti. Oni se mogu ticati prethodnih emotivnih iskustava ali i raznih drugih faktora koje možete istraživati na psihoterapiji.
Nadam se da smo bar malo bili od pomoći. Komentarišite naš odgovor ili nam pišite ponovo.
Hvala vam na poverenju i srećno!
Nikola