TRANSFER I KONTRATRANSFER

Šta je transfer i kako se ispoljava?

Transfer i kontratransfer su možda najzanimljivije i najprovokativnije pojave u svakoj dobroj psihoterapiji. Čak možemo reći da prava psihoterapija počinje kada se oni pojave. To su mesta kada psihoterapija zaista prelazi u umetnost.

Ako se osoba odluči za dublji rad na sebi, putovanje tek počinje. Klijent u odnos s terapeutom obično unosi manje-više nesvesne obrasce koji su karakteristični za njegov odnos sa bliskim ljudima (i ljudima uopšte).

Naši su odnosi sa bližnjima, naime, previše blizu, a mi smo u njih potpuno uronjeni bez prilike da uhvatimo vazduh, pa nije lako uočiti šta se tu zaista događa. Pošto ih “nosimo sa sobom” donećemo ih i u odnos sa psihoterapeutom. Nesvesno ćemo odnos sa psihoterapeutom početi da “uređujemo” po modelu naših ostalih društvenih odnosa. Ovaj fenomen u psihoterapiji nazivamo transfer.

Terapeut poseduje veštine kojima klijentu omogućava da postane svestan načina na koji kreira odnose sa drugim ljudima u onom delu koji je hranljiv i zadovoljavajući, kao i u onom delu koji je nezadovoljavajući i manje ili više obostrano povređujući. Čitav jedan važan deo dubinskih psihoterapija je veština i iskustvo rada na transferu.

Pošto su uobičajeni načini našeg interpersonalnog funkcionisanja nužno uneseni u terapijsku situaciju, ovim dobijamo mogućnost da na delu uhvatimo ponašanja kojih manje-više nismo svesni, a koja su u mnogome odgovorna za onaj nezadovoljavajući deo. Transfer nam omogućava da sa našim problemima radimo na licu mesta u ovde i sada. Time nam terapija pomaže da se malo odmaknemo od sebe, uhvatimo vazduh, i čitavu stvar posmatramo pomalo sa strane. Tada terapijska scena postaje mesto gde možemo “sa strane” posmatrati svoju životnu dramu, ali i razviti i vežbati nove oblike ponašanja, adekvatnije našim životnim okolnostima.

Uz pomoć terapeuta u sebi pronalazimo podršku da jasnije izrazimo svoje potrebe i direktnije radimo na njihovom zadovoljenju, te da ispitujemo nove oblike bivanja sa drugima i učestvovanja u zajedničkom kreiranju životnih okolnosti.

Šta je kontratransfer i kako se ispoljava?

Kontratransfer je isti fenomen kao i transfer, samo obrnutog smera.

Verovali ili ne i psihoterapeut je samo ljudsko biće. Psihoterapeut je nesavršeno ljudsko biće i sa sobom će u psihoterapiju uneti svoja iskustva iz svog života.

Na primer ako su ga osobe koje je voleo napuštale, psihoterapeut može osećati strah da ćete ga Vi napustiti. Ako pri tome Vi imate problem sa bliskošću terapeutovo nesvesno će osetiti opasnost i on može osetiti potrebu da vam se približi brže nego što ste vi spremni.

Upravo iz ovih razloga, na dobrim psihoterapijskim edukacijama psihoterapeuti prolaze dugotrajan i temeljan rad na sebi. Cilj ovog rada je da uvežba terapeuta u osvešćivanju sebe. Kada do kontratransfera dođe, dobro obučen psihoterapeut će ga prepoznati.

Ovo često nije nimalo lako jer su terapijski odnosi, kao i svi drugi intimni odnosi veoma složeni. Kontratransfer, kao i transfer mogu biti vrlo skriveni, nevidljivi, neprepoznatljivi, nesvesni, automatski.

Upravo iz ovih razloga svaki dobar psihoterapeut trebalo bi radovno da odlazi na superviziju. sa svojim supervizorom on gleda u sebe i odnos koji je sa vama kreirao i otkriva svoje kontratransfere.

Kada ih osvesti splet transferno-kontratransfernih relacija koji se prirodno i nužno zapliću u svakom pa i psihoterapijskom odnosu, vreme je za pravu magiju. Radeći sa vama, psihoterapeut sada ima zadatak i da radi na sebi. On osvešćuje i koristi u radu svoje kontratransferne reakcije i time ih prorađuje. To znači da Vi i vaš psihoterapeut rastete zajedno.

I često je upravo taj uzajamni podsticaj na rast ono što terapiju čini uspešnim, čudesnim iskustvom duboke razmene. Suština i smisao ove razmene, ona suština koja je čini lekovitim, je da i klijent i psihoterapeut iz ovog susreta duša izlaze promenjeni.

Primer rada na trenferu iz psihoterepijske prekse

Na primer imao teškoću da se emotivno povežemo, da se osetimo ispunjeni ljubavlju, ali nismo svesni kao sami tome doprinosimo. Recimo da je suština načina na koji sami tome doprinosimo naše bazično, duboko nepovrenje u druge i u patnerski odnos. Nismo svesni toga nopovremena. Uzmimo da je ono zapravo nastlajo godinama, još od našeg naranijeg detinjstva jer naši doritelji nisu bili u dobrim vezama i na kraju nas je otac i napustio. Pretpostvimo da nikada više nismo sa njim napravili zadovoljavajući konkat. S druge strane majka nas je jako vezala za sebe jer je bila sama i veoam usmerena na nas. Istovremeno nas je preolavljiva a svojom ljubavlju.

Tako smo razvili dvostuko nepovrenjene. S jedne strane za nas voleti znači biti napuštan. To je iskustvo koje smo poneli iz odnosa sa ocem. S druge strane voleti znači biti prelavljen i emotivno ucenjen. To je iskustvo koje smo poneli iz odnosa sa majkom. najazd biti u intimnom odnosu za nas znači raspad istema. To je iskusvo koje smo poneli iz patnerstva naših rodietlja.

Sada smo na psihoterpiji i nastojimo stvariti jedan intiman odnos. Naše iskustvo koje smo prktično zaborvaili i ne razmišljamo o njemu, međutim, idalje radi iz nas. To su duboka i snažna isksutva i naše telo ih je veoma dobro upamtilo, čak i dok nismo mogli da razumeo šta se dešava.

Kada nam teraput priđe mi sada osećamo opasnost. S jedne strane boimo se da će nas naputiti što je bilo iskustvo sa ocem. S druge strane boimo se da će nas preplaviti, što je bilo iskustvo sa majkom. Da bi se odbranili mi se zatvaramo nepoverenjem. To je isti onaj mehanizam koji naše intimne veze učini kratkotrajnim.

Sada međutim je tu teraput koji će opasziti da se našto događa i sa nama istražiti šta je po sredi. Kada unesemo svesnost u naše skrivene dinamike njihova snaga će opasti. Tada ćemo moći da eksperimentišemo sa povezivanjem u sigurnim uslovima terapije. Ako nam pođe za ruokm da se osetimo povezanim sa tereputom, ovo će biti novo iksutvo.

Novo iskustvo nosimo napolje, u vanterpaisjki život. Nismo i veštine kako se da zaštitimo i kako da patneru obajsnimo da nam treba osećaj sigurnosti. Tako imao novi temelj na kome možemo da gradimo drugačije odnose sa više intimnosti.

Rad na trensvernim odnsima od suštnkog je značaja za svaku terapiju koja zaista donosi promenu.

2018-06-21T10:04:10+00:00

About the Author: