Šta još spada u poremećaj raspoloženja
Istražujući depresiju kao poremećaj raspoloženja psihijatri su utvrdili da se loše raspoloženje karakteristično za depresiju kod nekih pacijenata smenjuje sa periodima izuzetno dobrog, povišenog raspoloženja za koje ne postoji neki poseban razlog.
Na primer pošto je nekoliko meseci, nekoliko nedelja ili samo nekoliko dana bio loše raspoložen, utučen i bezvoljan Milan sada postaje veoma dobro raspoložen, aktivan, pričljiv. U njegovoj glavi bujaju ideje i planovi, on počinje intenzivno da mašta o tome kako će promeniti svoj život. Slabo spava, ali zato postaje veoma aktivan. Izlazi, sa lakoćom troši novac koji je prethodno uštedeo, poetičan je, razbarušen. Njegov život odjednom rascvetava se u puni smisao, on odbacuje prošlost i spaljuje mostove jer je konačno shvatio da jednostavno treba da se prepusti i živi za ovaj trenutak i za ovaj dan.
Nakon izvesnog vremena od nekoliko nedelja ekstaze, Milanova euforija se stišava. On se isprva bori protiv praznine koje se pojavila niotkud kao i nalet ushićenja. Ali umor ga slama i on postaje mrzovoljan i razočaran.
Ovo stanje psihijatrija je nazvala manijom. Manija može biti slaba (tada je nazivamo hipomanijom) ili veoma intenzivna i može se javljati sama po sebi ili u kombinaciji sa depresivnim epizodama.
Manična stanja obično su veoma iscrpljujuća za okolinu, naprosto za porodicu pacijenta. Sa druge strane pacijenti obično vole svoje manične epizode pa izbegavaju da se obrate za pomoć povodom ovog problema.
Zaključeno je da osim depresije postoji i poseban poremećaj raspoloženja kod koga postoje dva pola koji se na razne načine mogu smenjivati. Ta dva pola su izuzetno loše i izuzetno dobro raspoloženje. Zato je ovaj poremećaj nazvan bipolarni poremećaj raspoloženja (ima dva pola) a još se naziva i manično-depresivni poremećaj. Nasuprot njemu stoje unipolarni poremećaji raspoloženja (oni koji imaju samo jedan pol). Tu spada unipolarna depresija (depresija koja se ne smenjuje sa epizodama izuzetno dobrog raspoloženja) i unipolarna manija. Manija (manična epizoda) je poremećaj raspoloženja kod koga je raspoloženje neprirodno dobro, stalno povišeno, ponekad do ushićenja i egzaltacije. Manija se nekad, dakle javlja unipolarno, bez smenjivanja sa depresijom, a nekad bipolarno, smenjuje se sa depresivnim epizodama.
Unipolarni i bipolarni poremećaji raspoloženja
Sve poremećaje raspoloženja dakle psihijatrija deli na unipolarne i bipolarne. U unipolarne spadaju depresivne epizode, ali bez pojave maničnih epizoda i manične epizode (ali bez pojave depresivnih epizoda) i distimija (blaži oblik ali hronične depresije). U unipolarne poremećaje svrstava se još i hipomanija (blago povišeno raspoloženje – blaga manija), ali bez pojave depresivnih epizoda.
U bipolarne poremećaje raspoloženja spadaju dakle oni poremećaji kod kojih postoje dva pola, manični i depresivni, koji se smenjuju. Pod bipolarni poremećaj raspoloženja može se podvesti još i ciklotimija (blago povišena i blago snižena raspoloženja se često smenjuju i raspoloženje je nestabilno).