Reči na slova S
Simptom – Shouldism (šudizam) –Sadržaj – Sloboda – Svesnost – Snovi
* u pripremi *
Simptom
“Simptom je reču u potrazi za rečenicom.”, Vinsent Miler ??
“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne
Skloni smo da se vežemo za svoje simptome. Neki klijenti, kada dođu na terapiju, do detalja nam opisuju svoju simptomatologiju, ponekad vrslo stručnim terminima. Na primer kažu nam da su doživeli napad panike, i na naše pitanje, u stanju su da nam precizno opišeu simtome, kao što su zonjenje dlanova, lupanje srca, nedsostatak vazduha, itd. Kada ih pitamo kako bi to moglo biti u vezi sa njiohovim životom, dešava se da nemaju odgovor. “Sa mojim životom je sve u redu.”, kažu.
Štaviše, često se događa da klijenti dođu na terapiju da s idejom da im odstranimo simptome koji ih muče. Simptome, a ne nešto drugo doživaljavaju kao suštinu svog problema. Kad ne bi bilo simptoma sve bi bilo o redu.
U geštalt psihoterapiji, u tom smislu, simtomu kao takvom obično ne pridajemo preveliku važnost. Simtom je tek vrh ledenog brrega, dakle odjek naših istinskish teškoća. Kroz simptom, naš ogrnizam “rešio” je neki problem. Na primer, simtomom prejedanja “rešavamo” emotivnu przninu. Ili, simtomom nesanice “rešavamo” strah od povlačenja i gubtka kontrole. Ili simtomima depresije “rešavamo” naše doboko, suštinsko nepoevrenje u svet koji nas je povredio. I tako dalje.
U tom smislu, ako bi nešto kao rad na simptomu u geštalt psihotreiji uopšte postojalo, taj rad bi se sastojao u kontekstualizaciji, traganju za razumevanjem nešeg simtoma, odgovorm na pitanje kako je simtom odgovor na životne okolnosti, šta to mi zapravo doživaljamo a da toga nismo svesni, pa se javlja simtom kao ogrnizmički odgovor.
Shouldism (šudizam – “treba da”)
Treba da budem zahvalna. Treba da se osećam dobro. Treba da mislim pozitivno. Ne treba biti tužan. Treba biti dosledan. Treba marljivo raditi. I tako dalje, neke su od misli ili iskaza kojma zapravo nastojimo da potisnemo naš stvarni doživljaj (misao, radnju, osećanje, senzaciju itd). Izvorna GT na njih gleda kao na nastojanje da sa sobom igramo igru moći (top-dog i under dog), kao izraz potrebe za kontrolom i straha od gubitka kontrole, kao nastojanje da se dodvorimo drugima, roditeljima, partnerima, sredini.
Ona nastojanja da odemo od svog autentičnog doživljaja i nateramo sebe na nešto što nismo, ponekad se u GT literaturi naziva i šudizam (od engl. should – treba). Uverenja pomoću kojih nastojimo da nametnemo sebi šta je to što bi trebalo da mislimo, osećamo i radimo nazivamo introjektima, dok proces njihovog sticanja nazivamo introjekcijom, a zaustavljanje naših originalnih impulsa retrofleksijom.
U izvornoj GT bilo je “zabranjeno” početi rečenicu sa rečima “treba da” ili “trebalo bi da”. (…)
Sadržaj
Z
Sloboda
Da li je i koliko je čovek slobodno biće filozofsko je pitanje staro koliko i vreme. Niže ću detaljnije izložiti taj problem sa filozofskog aspekta. Za geštalt, međutim, tu nema mnogo dileme. Kao pravac zasnovan na filozofiji egzistencije i fenomenološkom pristupu, geštalt i ne traži nikakav spoljašnji, neutralan dokaz ljudske slobode (vidi tekstove Geštalt psihoterapija: koreni i uticaji i Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije). (…)
Svesnost
Za geštalt psihoterapiju, od samih početaka, svesnost je naša centralna psihoterapijska moć, manifestacija vitalne sile koja nam omogućava orijentaciju u polju stvarnosti (organizam/sredina). Osim toga, svesnost omogućava slobodu izbora, a samim tim i odgovornost. Svesnost, sloboda, odgovornost bila je formula tradicionalnog geštalta. (…)
Snovi – Samopovređivanje – Spontanost – Sećenje
* u pripremi *
Snovi NOVO
Za razliku od Froijda koji je govorio da su snovi kraljevsni put u nestsvno, Perls, otac geštelt psihoterapije, govorio je da su snovi skraljesni put u integraciju. U tom smislu, dok je glavna Frojdova tehnika za rad na snu bila interpretacija, gvalna Pelrova tehnika je identifikacija.
Za geštelt psihoteraputa san je repreznatcija našpeg selfa. Sve što sanjamo, svaki predmet u našem snu, svaka ososba, svaka pojava, svaki događaj, sve smo to zapravo mi. Na san se dakle gleda kao na izvanredan prijektivni materijal, pa se tako na njemu i radi. (…)
Samopovređivanje
Cesto je u funkciji da osetimo sebe (kao klimci u filmu Tilvarosh).
Nekad je u funkciji da sebi skrenemo paznju sa dusevnog na fizicki bol.
Moze biti nacin izrazavanja bola, intencija da bil bude vidjen.
Moze biti u funkciji pokazivanja naskulinosti, u smislu, evo, mogu da izdrzim mnogo bola, cuvaj me se. Pogledaj sta radim sebi. Zamisli sta sam tek spreman da uradim tebi.
Spontanost
Spontanost je prirodan i neometan tok pretvaranja impulsa u intenciju, pokret (akciju) i interakciju sa sredinom. Prijatno golicanje koje se širi od stomaka, nadole i nagore, preko grudi do lica, kada ugledam dragu osobu koju duže vreme nisam video, spontano izražava osmeh, širenje ruku i zagrljaj u kome drugog duboko udišem, uživajući u toplini zagrljaja i prijatnosti poznatog mirisa. (…)
Sećanje
Za razliku od bliske reči “pamćenje”, u reči “sećanje”, ima nečeg ativnog, reprodukujućeg. Ne znam kolko je ovaj moj utisak jezički opravdan, ali kada kežem sećanja, pomislim da značajne dogašaje iz moje i ne samo moje rpošlosti, na sadržaje kojih se povremeno prisećam, koje ponekad projetujem na unutršnjem mentalnom platu.
U GT teoriji selfa sećanja su deo persone (ličnost). Naša prethodna iskustva i način na koji ih se sećamo čini ono što jesmo i kavi jedmo danas. Kada kažemo da su sećanja deo persone (ličnosti), mislim na to da su moja sećanja deo mog identiteta. U izvesnsom smislu ja sam, s staranjem možeda sve više, zbirka mojih sećanja.
Shizoidni poremećaj – Shizotiplani poremećaj – Shizofrenija – Spontanost – Sredina
* u pripremi *
Stav ili stanje
Za geštalt psihoterapiju, od samih početaka, svesnost je naša centralna psihoterapijska moć, manifestacija vitalne sile koja nam omogućava orijentaciju u polju stvarnosti (organizam/sredina). Osim toga, svesnost omogućava slobodu izbora, a samim tim i odgovornost. Svesnost, sloboda, odgovornost bila je formula tradicionalnog geštalta. (…)
Seting
Zamislute da odlazite na psihoterapiju koja se odvija na mirnom i zaštićenom mestu i da se psihoterapija odvija u staklenom izlogu na prometnom trgu. Zamislte da psihoterapije radite u muzeju, okruženi slikama poznatih slikara, u galeriji, ili u prznoj dikoteci. Bilo bi drugačije?
Zamislte da na psihoterapiju odlzite u poslovi portor, ili u stan u kome vaš teraput živi sa svojom pordicom, tako da prilkom dolska srećete članove teraputove porodice a tokom senase čujete njihove glasove.
Dali je drugačije iskusvo ako radi psihoterapije odlazite na kliniku. Da li se drugačije osećate ako tačno znate da ćete imati, recimo jednu sensu nedeljno, i njeno trajanje? Da li više volite da unpared znate gog dana i u kolko sati se vaša terapija odvija, ili bi ste više volei da se svaki put dogovarate iznova? Da li vam je važno koloko vaša sensa traje? Sat vremena, pola sata, ili možda sat i po.
Reč seting odomaćila se na našem govornom području i u psihoterapijskom kontekstu. Seting je postavka. Deo pozadine koja je važna i omogućava odvijanje psihoterapije. Na primer, možemo raditi sa pojedinem, parom ili grupm. Seting su i fizički uslovi u kojima radimo. Mesto, vreme, uređenje protora koji klijentu treba da pruži osećaj sigurnosti, učestalost rada, dužina trajanja seanse, cena koju plaćate i tako dalje, elemti su setinga.
Etičke preporke vezane za seting podrzumevaju, stbilnost, predvidljivost, diskreciju. Silj je osećaj sigurnosti kdo klijenta i teraputa.
Ipak promene setinga ali i sam seting u GT može biti tema. Seting je na svoj način, kao važna pzadina deo procesa, možemo ga temtizovati i o njemu razgovarati.
Shizoidni porećeaj
Z
Sredina
Sredina je u GT neodvoiv deo celije organizam/sredina, koju su Persk, Hefrelajn i Gudman nazvali polje. Ogranizam se iz sredine razvio, razvio se u skladu sa sredinom.
Organizam je deo sredine i u sto vreme je od nje odvojen (ali ne i nezavistan), oganiuzam bez sredine ne može da opstane, ali u odnosu ne sredinu je drugo i donekle drugačiji. Potreba gura ogrnizam ka sredini i samo ju je u sredini moguže kompenzovati. Organizam apsorbuje sredinu (npr hrani se sredinom), metaboliše je i asimiluje (pretvra je u svoju energiju i rast).
Sve naše psihologše i fizološke funcije su funkcije opsatanka ogrnoizma u sredini. Sredina je odnosni i neizosveni sistam podrške za ospstan organizma.
Bliski koncepti su polje, kontekst, pozadina.
Strpljenje i nestrpljenje
Nestrpljenje je, kada sam ja u pitanju još i u vezi sa utiskom ili uverenjem da neću stići na vreme, da ću propustiti. Život je trka i nema dovoljno vremena, poruka je koju sam dobijao kao dete. Kao disleksičnom i disgrafičanom detetu, vreme predviđeno za kontrolne i pismene zadatke uvek mi je bilo veoma kratko, što je sa sobom nosilo mnogo stresa i doživljaja neadekvatnosti i neuspešnosti.
Zadovoljtva su kratka a rad je beskrajno dug i na kraju ne doseže svoje ciljeve, jer vremena opet fali. Ovo iksustvo vezujem za celokupno školovanje. Od prvog razreda pa do kraja fakulteta. Prtisak rokova i nedosežnost rezultata (narcistično visoko postavljenih), deo su iskustava koji su kreirali moj doživalj da nikad nemam dovoljno vremena. (…)
Shizoidni poremećaj – Shizotiplani poremećaj – Shizofrenija – Spontanost – Sredina
* u pripremi *
Stav ili stanje
Za geštalt psihoterapiju, od samih početaka, svesnost je naša centralna psihoterapijska moć, manifestacija vitalne sile koja nam omogućava orijentaciju u polju stvarnosti (organizam/sredina). Osim toga, svesnost omogućava slobodu izbora, a samim tim i odgovornost. Svesnost, sloboda, odgovornost bila je formula tradicionalnog geštalta. (…)
Stid
“Hteo sam da propadnem u zemlju.”, rečenica je koja najbliže opisuje iskustvo stida. Stid je vrlo intezivno, preplavljuće, složeno osećanje. Doživljavmo da ne bi trebali postojati. Samo potpuno poništavanje celokupnog mog postojanja bi bilo adekvatno. Stid je iskustvo ekstrene i inzenedne izoženosti. Otkriveni smo u “zločinu”. Naše granice su grubo narušene. Ništa od nas ne ostaje da je vredno. (…)
Sujeta ili taština
Skloni samo da podcenjujemo druge. Snazno se identifikujemo sa svojim mislima, stavovima, znanjima, vestinama, postignucima, delima. Zatim kritiku dozivljavamo licno, kao napad ne vlatstiti integritet, ponos.Nekad preterano verujemo u sopstene mogucnosti, procene, odluke, privlacnost za druge. Pa se osecamo ugrozeno ako “nas” neko dovede u pitanje. Skloni smo da sebe uzdizemo a druge pocenjujemo. Ne verujemo da i drugi mogu biti sposobni ili pametni kao mi. Sujeta je vrsta autoidealizacije i kao takva bliska je konceptu narcizma. Sujetni smo kada egoideal smatramo gotovo ostvarenim. Sujeta izgleda skriva narcističku ranjivost i ljutnju, nepoverenje u druge i strah od nepravične osude i odbacivanja. Stavise mislim da je sujeta odbrana od drugih, od opasnostii da drugi neće moći ili želeti da prepoznaju u cene našu izuzetnost i naša izvanredna postignuća.Sa klijentom koga ću zvati Milan, radio sam na temi sujete. Postali smo svesni sa koliko podcenjivanja i omalovažavanja posmatramo ljude oko sebe. Bilo nam je teško da uspostavimo poverenje u našem odnosu.Predlozio sam mu da mi kaze: “
Spontanost
Z
Shizofrenija
Za