Šta je psihoterapija
Lekovitost psihoterapijskog odnosa
Čovek je izrazito socijalno biće. Od početka pa do kraja našeg života naša dobrobit u mnogome zavisi od drugih ljudi i njihovog odnosa prema nama. Uzet pojedinačno, svaki čovek je krhko stvorenje. Evolutivno gledano, naša izvanredna snaga leži u našem zajedništvu.
Šta je psihoterapija
Psihoterapija je pokret duše ka načinima bivanja u kojima ćemo se osećati celovito. Podrška tom procesu je stvaranje jednog lekovitog međuljudskog odnosa. Tragajući za lekovitom klimom, klijent i terapeut razmenjuju misli i emocije, nadanja i strahove, iskustva, znanja, ideje…
Neurobiologija psihoterapije
Najnovija otrkića dovela su do fantastičnih zaključaka po kojima je naš mozak poput plastične mase koju sami možemo oblikovati. Oblikujući svoje životno iskustvo, svoj životni stil i svoje doživljaje, imamo fantastičnu sposobnost programiranja i reprogramiranja ovog najsavršenijeg biološkog procesora.
Psihoterapija na delu
Dublji procesi – mi i naši roditelji
Kakav god da je naš odnos sa njima, naši roditelji predstavljaju osobe od posebne važnosti u našem životu, pa su terapijski gledano vrlo interesantni. Mi nastajemo iz njihovog sjedinjenja, oni su prvi objekt naše beskrajne ljubavi i privrženosti, zadovoljenje naših potreba zavisi od njihove sposobnosti da ih prepoznaju, u njhovim očima se ogledamo da bismo izgradili sliku o sebi…
Psihoterapijsko slušanje
Već i sam otvoren razgovor o važnim temama sa nekim ko je prihvatajući i pažljiv slušalac za klijenta predstavlja dobrobit. Akt u kome delimo ono što inače nosimo zatvoreno u sebi, jer nema ko da nas čuje i razume, obično nam donosi osećaj značajnog olakšanja i prijatnosti, naročito ako je to učinjeno u vrlo sigurnim uslovima terapije i sa osobom koja nas vidi…
Transfer u psihoterapiji
Ako se osoba odluči za dublji rad na sebi, putovanje tek počinje. Klijent u odnos s terapeutom obično unosi manje-više nesvesne obrasce koji su karakteristični za njegov odnos sa bliskim ljudima (i ljudima uopšte). Naši su odnosi sa bližnjima, naime, previše blizu, a mi smo u njih potpuno uronjeni bez prilike da uhvatimo vazduh, pa nije lako uočiti šta se tu zaista događa.”
Genetika, epigenetska revolucija i psihoterapija
Za verovanje da je ljubav lekovita i čudotvorna, danas imamo i naučnu potvrdu. Kreiranje zdravih emotivnih odnosa i život u zdravom psiho-socijanom okruženju ima neverovatan uticaj na naše, kako somatsko (telesno) tako i psihičko zdravlje. Ključ je u ogromnim uticajima sredine u kojoj živimo…
Zašto nam je psihoterapija potrebna?
Egzistencijalna usamljenost
Neretko se srećemo s fenomen usamljenosti, ponekad i uprkos tome što živimo sa ljudima (ili zapravo pored njih). Osećaj usamljenosti, danas tako rasprostranjen pokazuje da u hipertehnologizovanom, užurbanom i uzrujenom dobu u kojem živimo nije lako kreirati hranljive i ispunjavajuće odnose sa sobom i drugima.
Da li smo svesni da smo svesni?
Da li postoji razlika između pojmova svest i svesnost? Kada je čovek budan, kada ne spava ili nije u nekom drugom izmenjenom stanju svesti, on je svestan. A zašto onda nekada čujemo da se kaže ”prizovi se svesti”?
Hranljiva razmena sa okolinom
Šire gledajući, terapija omogućava klijentu da sagleda na koji način je kreirao svoju životnu situaciju, kako u onom dobrom, tako i u onom nezadovoljavajućem delu. Uprkos polaznom uverenju da su drugi ljudi i okolnosti krivi za njegovo nezadovoljstvo i bol, klijent vremenom počinje da uviđa na koji način sam učestvuje u kreiranju nezadovoljavajuće situacije i odnosa.
Poredak ljubavi
Metod sistemskih konstelacija relativno je novi pristup terapiji koji nije lako preneti u reči. Jedini način da se sazna o čemu se tu zapravo radi jeste iskustveni: samo doživljaj ove metode na delu može nam omogućiti pravo razumevanje. Ovaj pristup se uz Sistemske konstelacije naziva još Porodične konstelacije, Poredak ljubavi (Orders of Love) ili Hellingerova konstelaciska metoda po njenom osnivaču, nemačkom filozofu i psihoterapeutu – Bert Hellingeru.
Psihoterapija i spiritualnost
Dubinski psihoterapijski pravci, naročito jungijanska analitička psihogija, kao i savremeni geštalt pristup, suštinski su isprepletani sa večnom temom spiritualnosti i spiritualne filozofije. Najzad, na psihoterapiju se može gledati kao na savremeno, postmoderno nastojanje našega duha da se sretne sa istim onim večnim pitanjima i tajnama u kojima se već ogledao kroz milenijumsku religijsku i filozofsku tradiciju istoka i zapada.
Psihoterapija i lekovi
Mnogi ljudi koji potraže ili nameravaju da potraže pshoterapijsku ili psihijatrijsku pomoć imaju nedoumca oko sledećih pitanja : Da li psihoterapija podrazumeva ili isključuje upotrebu lekova? Da li će njihov psihoterapeut od njih zahtevati da uzimaju psihoaktivne lekove, da li će im prepisati lekove, ili će možda insistirati da prestanu sa uzimanjem lekova (ako ih već uzimaju)? Da li lekovi koje prepisuje psihijatar stvaraju zavisnost?
Zašto nam je psihoterapija potrebna?
Život sa sobom nosi velike izazove i nije nimalo jednostavan. U nastojanju da ostvarimo sebe i svoju sreću, da se realizujemo na socijalnom, profesionalnom, emocionalnom, seksualnom planu, kao partneri i kao roditelji, kao prijatelji i korisni članovi društva, suočavamo se sa mnogim problemima i teškoćama.
Koliko psihoterapija traje i gde se odvija?
Tačna određenost vremena i prostora pružaju klijentu osećaj kontinuiteta, sigurnosti i diskrecije. Individualna psihoterapijska seansa najčešće traje između 50 i 60 minuta, osim ako se klijent i terapeut ne dogovore drugačije. Učestalost i trajanje terapije zavise od klijenta, njegove specifične životne istorije…
Predrasude o psihoterapiji
Dolazak na psihoterapiju obično pokazuje svesnost o sebi i svom psihološkom biću, svesnost o potrebi za mentalnom higijenom i o presudnom značaju našeg psihološkog življenja za našu sreću i dobrobit. Dolazak na psihoterapiju pokazuje da smo odgovorni prema sebi i drugima i da pred problemima ne zatvaramo oči.