asked 9 years ago Postovani
Pomoc sam trazio na raznim forumima,ali bezuspesno,pa hajde da probam i ovde.Imam malo vise od 20 godina, i probleme koje vucem od detinjstva.Nemam devojku,ali to je razumljivo jer nigde i ne idem.Ali ajde to mi je i laksi problem,jer znam da devojku nikada necu ni imati.Tesko mi je ali se moram pomiriti sa tim.
Glavni problem je to sto nemam nijednog druga ili drugaricu sa kojima bih se druzio.Mislim da su ovo godine kada je to zaista potrebno.Uvek mi je bilo tesko da upoznajem nove ljude,nikada nisam bio prvi koji bi prilazio i upoznavao se.U srednjoj,a evo sada i na fakultetu,kada sam u nekoj grupi gde se vodi konverzacija uvek cutim ili nesto dobacim,jednostavno nemam sta da pricam.Mislim da sam dobro zaostao sto se toga tice,nemam nikakva interesovanja,ni u sta se ne razumem,jednostavno nemam sta da pricam sa danasnjom omladinom.A sve to povlaci to da nikada necu imati devojku.Koja bi devojka htela nekoga ko je bukvalno niko i nista,neko ko nema sta da joj ponudi.
Zaista mi je tesko i ne znam sta vise da radim,mislim da je ova zaista bezizlazna situacija.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zdravo!
Na tebi je da odlučiš da li ćeš se prepustiti opisanom stanju i tražiti načine da svoj život učiniš smislenim izvan socijalnih odnosa ili ćeš raditi na prevazilaženju svojih problema.
Ako se ipak odlučiš za ovo drugo onda imaj u vidu da nema jednostavnog saveta niti recepta kako to uraditi a koji bi bio adekvatan baš za tebe. Morao bi dakle da istražuješ i pokušavaš.
Važno je znati da je ovakvo stanje obično posledica snažnih unutrašnjih dinamika i da rad na njemu nije kratak niti jednostavan. U takvim poduhvatima važno je takodje biti zadovoljan malim i jednostavnim postignućima.
Rad na ovoj vrsti problema podrazumeva razne slojeve. Potrebno je snabdeti se dobrom literaturom o socijalnim veštinama i prevazilaženju socijalne anksioznosti te ih pažljivo prostudirati i polako pratiti konkretna uputstva.
Upravo drugi nivo tiče se kontinuirane postepene primene datih uputstava što podrazumeva izlaganje situacijama u kojima je to moguće.
Drugi deo rada na sebi podrazumeva dubinskki proces samospoznaje i najbolje je izvoditi ga kroz psihoterapiju. On podrazumeva traganje za odgovorima na duboka i važna pitanja kao što su:
1. Kako je zapravo došlo do toga da sebe vidiš na tako negativan način kao obezvredjeno biće? (Svakako nisi takav rodjen)
2. Šta je to što misliš da bi tebe učinilo vrednim kod drugih ljudi?
3. Da li su tvoja očekivanja od sebe u tom pogledu realna?
4. Da li te baš ništa ne interesuje, kao što si napisao ili ipak imaš neka možda nesvakidašnja interesovanja za koja veruješ da nisu široko prihvaćena?
5. Šta zapravo dobijaš svojom rezigniranošću, da li bezbednost od novih razočarenja?
Razmisli da li se zapravo možda na neki način plašiš drugih ljudi, njihovog uticaja na tebe, njihovih procena, njihove različitosti, odbacivanja? Imaju li ovakvi strahovi veze sa tvojim iskustvima u odrastanju?
Spoznaja ovakvih procesa može umanjiti njihovu snagu i ojačati te u onom delu tebe koji oseća potrebu za prijateljstvom i razmenom. Doživljaj takve potrebe je baza ili energija za dugogodišnji postepeni trening socijalnih veština o čemu je rečeno.
Literatura koju ti možemo preporučiti je na primer knjiga doktora Edmunda Born, Prevazilaženje anksioznosti i fobija; Prof. Stiv Piters, Paradoks šimpanze; kao i knjiga koja nema srpski prevod, The Six Pillars of Self-Esteem, Nathaniel Branden.
Dublje razumevanje sveta, prirode i tebe samog koje ti ovakvo istraživanje može doneti, osim što je po sebi zanimljivo i otkrivajuće može ti dati novu specifičnu vrednost koja ti može pomoći da više prihvatiš i vrednuješ sebe i budeš vredniji drugima.
Želim ti puno sreće,
Nikola