Anon asked 2 years ago Poštovani, Već neko vreme (4 meseca) se borim sa anksioznošću koja je menjala sve moguće forme i oblike, imao sam i panične napade, sada više ne, ali mislim da se u srži problema nalazi misao da ću da poludim/izgubim emocije/izgubim razum- prvi napad anksioznosti bio je izazvan sličnom mišlju, a tema opsesija se samo menjala. Danas, posle svakakvih misli, došao sam do spirale šta ako je sve lažno-šta ako sam ja lažan (koliko je ovo smešno)-sve je produkt moje mašte i struje jona u mom mozgu-šta ako izgubim korak sa realnošću- jesam li deluzivan itd. Verujem da ćete mi sada reću- ne, čim si svestan toga nisi deluzivan, ali verujte mi takođe da su moje misli JAKO intuitivne, do te mere da me nateraju da se osećam kao da verujem u njihov sadržaj. Kako se izboriti sa ovim? Ovo je apsolutna agonija, jakk me plaši, kao posledica tolike anksioznosti počele su da mi se dešavaju i derealizacije što, jelte, dodatno doprinosi opsesivnim mislima o tome da je sve lažno itd. Ukratko haos i katastrofa. Šta mislite da bi u mom slučaju bilo od najveće pomoći? Misli su užasne i konstantne, pa verujem da bih se i na psihoterapiji susretao sa mislima tipa terapeut ti neće pomoći, sve je lažno itd. Ali razumem da bi, naravno, psihoterapija bila od pomoći. Ima li potrebe i za farmakoterapijom? Hvala!
Ivan Blond Staff answered 2 years ago Poštovani,
Preispitivanje prirode života, iluzornosti…Sve je to prirodno i normalno za čoveka. Ono što upada u oko je vaša snažna emocionalna reakcija na sve te misli. To je možda dobra tema za posmatranje sebe i razmatranje.
I sami ste lepo primetili začarani krug misli, straha i derealizacije. Gde se usled velikog straha povlačite sa granice kontakta sa svojim telom.
Sugerisao bih vam i da obratite pažnju na način na koji opisujete svoje iskustvo – haos i katastrofa. Reči koje koristimo su moćno oruđe koje podstiče naše dalje reakcije i percepcije. Kao i telesne reakcije. Deo kruga.
Dali postoji neki drugi način da se doživi i opiše ovo što vam se dešava?
Svaki simptom ima poruku za nas, ako oslušnemo sebe.
Obratite i pažnju na to koliko ste u stanju da se prepustite životu i da prepustite kontrolu? Zapitajte se, kada ne biste imali ove probleme, koji biste problem imali? Kakav bi vaš život bio?
Takođe, pozivam vas da obratite pažnju da bez obzira na samu prirodu života – vi ga imate na raspolaganju. Za iskustva radosti, bola, straha, uzbudjenja, ekstaze, očaja… I to je najvažnije. Kakvo je naše iskustvo samog života? I kakvo je vaše iskustvo i u delovima dana kada ti strahovi nisu prisutni.
Primetite da bez obzira na misli i unutrašnja stanja koja se stalno menjaju, vi ste uvek sa dve noge na zemlji.
Na psihoterapiji biste se verovatno susretali sa najrazličitijim mislima i doživljajima što je upravo i smisao psihoterapije – upoznati sebe. Kroz to i kroz novi odnos i doživljaj – se i dešava promena na terapiji.
Da li vam je potrebna farmakoterapija na neko vreme dok su jaki simptomi, to može da odredi psihijatar. Svakako, farmakoterapiju uvek treba da prati i psihoterapija.
Srdačno,
Ivan Blond.