Anonymous asked 5 years ago Nisam star ali nisam vise ni tako mlad. Poceo sam da osecam da vreme prolazi (tacnije da ja prolazim), to je nesto sto nisam osecao u mladosti. I nekako su mi se nametnula pitanja ima li sve ovo smisla kada ce sve ionako jednom proci. Zivimo, dozivljavamo uspehe i neuspehe, srecu i tugu, pravdu i nepravdu, bude nam zanimljivo i dosadno, nesto pricamo i nesto nam pricaju, nesto se trudimo i postizemo, do neceg nam je stalo ili nije…i onda dodje starost a posle nje padne zavesa, ugasimo se i nema nas vise. A i ta starost nije zagarntovana, pre nje moze da nas odnese bolest ili nesreca. I nekako se nametnu pitanja cemu sve ovo, zasto kada ce sve ionako da se zavrsi, cemo bilo sta kada je kraj uvek isti i jedino izvestan. Ja ovo ne smem nikog bliskog da pitam, bojim se da ce pomisliti da sam poludeo. I ne znam da li je ovo nesto sto je moje licno, ili se ovo svako u nekom trenutku zivota zapita. Nekako mi zivot ima smisla samo kada bi bio vecan.
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovani,
Prolaznost je velika tema u životu svakog čoveka, tema koja je blisko povezana sa piatnjem smisla naše egzistencije. Skoro da nema filozofa ili pisca koji se na svoje načine nije bavio upravo ovim temama. Na čitav ljudski život možemo gledati kao na nastojanje da se da odgovor upravo na ova pitanja.
Neki filozofi smatraju da su manoge naše aktivnosti, izmeđuostalih rad, borba za uspeh, borba za vlast, težnja ljubavi, samo nastojanja da se pobegene od ovih strašnih pitanja. To je razlog zbog kog bi vasa okolina možda smatrala da ste poludeli. Drugi pak veruju da su ista te naše aktivnosti načini da da ova pitanja damo svoje odgovore.
Najazd ova pitanja pozivaju nas da u njihovom svetlu sagledamo naš naposredni život. Šta je to što vaše život čini smislenim i vama važnim, šta je ono što volite i želite bez obzira na sveopštu prolaznost? Da li imatate faze kada se osećate ispunjeno, kada osdećate da ste na pravom putu i da činite baš ono što streba da činite, ono što na neki način izražava vašu suštinu, bez obzira da li je to čuvanje dece, pisanje knjige , odlazak u pozorište, čišćenje stana, hranjenje uličnog psa ili vođenje ljubavi?
Kriza smisla, s jedne strane neizostevan je deo života. S druge strane ona nas opominje i poziva da se sa životom i drugim bićima povežemo. Odsustvo osećaja povezanosti pojačava zapistanost. S druge strane osećaj povezanosti ne odstranjuje potpuno pitanja o prolaznosti i smislu iz našeih života. Osdećaj kakve tekve povezanosti sa drugima samo ih čini podnošljivim.
Ako se ova pitanja pred nama pojavljuju na snažan i dramatian način, možda je dakle u njihovoj osnovi tema povezanosti i osećaj usamljenosti i teškoća da se identifikujemo sa drugima, sa svojim poslom, sa svojim putem, sa svojim ulogama.
Srdačno,
Nikola
Hm…kako ne…večan. ..slična razmišljanja imam…sve mi gubi smisao…samo obaveze i obaveze…