[color=]ovako, ja sam veoma dosadna osoba. u skoli retko sa kim imam da pricam. obicno kad se nadjem u necijem drustvu nikako ne mogu da se prilagodim razgovoru. ja uvek dajem sve od sebe da se uklopim u drustvo, ali neuspesno. cak i kad imam nesto da kazem cini mi se da drugi ne obracaju paznju na to. radili bi bilo sta drugo nego da bi pricali sa mnom. cak mee i ponekad teraju od sebe ako imaju da pricaju o necemu sto im je u tom trenutku vazno. inace, ja sa tom grupom provodim najvise vremena, i naravno da sam pokusala da im objasnim u cemu je problem. ali oni nikako da shvate. planirala sam da promenim odeljenje i kada sam im rekla za to oni su se odmah bunili. ja se medju njima osecam kao da sam visak . kao da im nisam potrebna. tako uvek i izgleda osim kada im kazem da hocu da se premestim u drugo odeljenje. a i u zivotu mi se nikad nista zanimljivo ne desava. svaki dan radim jedne te iste stvari. stalno mi je dosadno. barem da imam nekog sa kim bih mogla da popricam…ja ne razumem u cemu je tajna kod ljudi koji imaju interesantan zivot. znam da niciji zivot nije savrsen, ali moj, moj je jedna velika praznina. za 16 godina zivota iza sebe u proslosti nemam nikakvih zanimljivih trenutaka . nemam s kim da pricam nemam sta da radim… samo da ucim i da provodim 10 sati svakog dana u skoli gledajuci svu ostalu decu koji uvek imaju o necemu da pricaju. kojima je zivot mnogo ispunjeniji nego meni. tako da ne znam u cemu je svrha zivota. stalno cekam da mi se desi nesto zanimljivo u zivotu, ali ne. uopste nisam zadovoljna svojim zivotom. u svemu gresim. nisam u stanju da se sprijateljim ni sa kim. [color=red][/color]