Imam strah od usmenog odgovaranja, uvek se plašim da ću nešto da pogrešim, ne započinjem razgovore sa strancima prva jer se plašim, onda npr. kada idem u prodavnicu nekoliko puta se ponavljam šta treba da kupim i nekoliko puta brojim novac da bih bila sigurna da imam dovoljno, pa čak i kad imam dovoljno. Kada treba da odgovaram kao da dobijem neki napad panike, drhtim, drhti mi glas i skroz se izgubim i srce mi jače lupa. Onda imam ogroman strah od smrti i često razmišljam o tome pa se izgubim. Takođe, imam ogroman strah i od pismenih vežbi. Nakon završenog testa nekoliko puta proveravm odgovore i na kraju ubedim sebe da sam užasno uradila. Šta god da radim javlja se strah da ne uradim pogrešno. Nekad sam bez razloga zabrinuta i uplašena. Takođe te neke kao napade panike dobijem i kad grmi i seva. Imam 17 godina. Pitanje je da li sam anksiozna?
Imam problem i sa kontrolisanjem besa, pa skoro uvek burno odregaujem kada me neko iznervira. Obično se izderem na tu osobu koja me iznervira i često svašta kažem, pa čak i ono što ne mislim.
Još jedan problem koji imam je da npr. jedan dan mrzim sebe, a već drugi prihvatam i volim. Češće je ovo prvo. Često mislim da nisam dovolno dobra, lepa, pametna… Nekad samu sebe “grdim” i dođem do zakljička da zaslužujem da sebi kažem svakakve stvari, ako ne i gore.
I mislim da je moj poslednji problem zavisnost od hrane (gojaznost je kao posledica) i kompleks zbog viška kilograma.
Izvinjavam se na mogućim grešakama i zamolila bih Vas za savet. Srdačan pozdrav i hvala!