Naš narod kaže da su u strahu velike oči. Ova izreka u potpunosti se može primeniti na stanje napada panike.

Napadi panike veoma su neprijatna stanja. Među mnogobrojnim simptomima napada panike (link) najčešće je najneprijatniji strah da se umire ili gubi kontrola nad sobom i vlastitim razumom.

Napad panike mnogi opisuju kao stanje agonije, a u agoniji vreme je veoma dugačko. U stanju ovako intenzivnog straha, percepcija vremena je iskrivljena. Tako možete imati utisak da vreme teče beskrajno dugo ili da je naprosto stalo. Kada jednom počne napad panike, imaćemo utisak kao da se nikada neće završiti.

Iako je utvrđeno da napadi panike najčešće traju oko 10 do 15 minuta, osobe koje su ih doživele imaju utisak da je to vreme trajalo između 45 i 50 minuta, dakle tri do četiri puta duže nego u stvarnosti.

Isto važi i za ostale parametre. Na primer u toku napada panike obično se plašimo da smo dobili srčani udar. Razlog ovom je čest bol u grudima koji uz pojačan puls često prati napad panike. Tako je utvrđeno da je u 100% situacija napada panike kod kog je osoba bila ubeđena da umire od infarkta, zapravo uzbuna bila lažna, odnosno od infarkta nije bilo ni traga.

Utvrđeno je i da srce u stvarnosti napada panike kuca mnogo sporije nego što se nama čini.

Iako vam to u toku samog napada panike najverovatnije neće mnogo značiti, on će trajati mnogo kraće nego što vi imate utisak da traje, vaše srce udara mnogo sporije nego što vi imate utisak da je slučaj i pri tome je najčešće potpuno zdravo.

Kao što je već bilo rečeno jedan panični napad traje između 5 i 15 minuta, ređe 30 minuta i duže. Panični napadi mogu se javljati u različitim intervalima, više puta dnevno, jednom dnevno, svakih nekoliko dana, jednom nedeljno. Ukoliko se panični napadi nisu javili u intervalu od četiri napada tokom četiri nedelje (dakle u proseku jednom nedeljno) u psihijatriji se ne govori o paničnom poremećaju već o nekom drugom poremećaju sa paničnim napadima.

Panični napad nije isto što i panični poremećaj. Panični napad može se javiti samo jednom i posle toga više ne. Tada govorimo o paničnom napadu a ne o paničnom poremećaju.

Panični napad može se javiti povremeno, sa pauzom koja je duža od nedelju dana. Tada takođe govorimo o povremenim napadima panike a ne o paničnom poremećaju.

Panični poremećaj dakle zahteva tačno određenu učestalost napada panike. Da bi smo govorili o paničnom poremećaju potrebno je da su se dogodila najmanje četiri napada panike u najmanje četiri nedelje uzastopce.

Zašto je ovo važno? Panični poremećaj znači da je stanje panike uhvatilo maha i da je postalo učestala manifestacija. Takođe panični poremećaj je složeniji za lečenje od pojedinačnih i povremenih paničnih napada.

Ukoliko je učestalost paničnih napada dovoljna da se može govoriti o paničnom poremećaju (najmanje četiri napada u toku četiri nedelje), ovakvo stanje zahteva ozbiljnu pažnju i posvećenost. Bez adekvatnog lečenja panični poremećaj teži hronicitetu i može trajati godinama. Iako daje određene rezulate uglavnom u vidu smanjivanja intenziteta i učestalosti simptoma, lečenje lekovima obično nije dovoljno. Neophodno je menjati način života i napraviti obrazac mentalnih treninga i kontinuiranog rada na sebi.

Današnja psihijatrija favorizuje lečenje kroz tri aspekta, farmakoterapija (lekovi), psihoterapija, autogeni trening ličnog rasta i razvoja (menjanje životnog stila i rad na sebi). Treba ipak napomenuti da će odlazak psihijatru najčešće značiti samo podršku lekovima a da su druga dva aspekta lečenja (psihoterapija i trening ličnog rasta i razvoja) obično u potpunosti prepušteni samom klijentu.

Lečnje lekovima kod povremenih napada panike nije obavezno. Takođe nije obavezno da koristite lekove ni kod paničnog poremećaja. Ipak i kod povremenih napada panike i pogotovo kod paničnog poremećaja upotreba lekova je preporučljiva. Upotreba lekova, dakle spada u domen ličnog izbora pri odabiru strategije lečenja  i niko vas ne može prisiliti da uzimate lekove ako imate teškoća sa panikom ili paničnim poremećajem.

Zašto je upotreba lekova preporučljiva kod napada panike ili paničnog poremećaja?

Upotrebom lekova najčešće se može smanjiti intenzitet (snaga) napada panike, odnosno snaga simptoma koje ćete osećati. Upotrebom lekova može se smanjiti učestalost (broj) napada panike i povećati poluvreme između dva napada. Kod povremenih napada panike, upotrebom lekova smanjuje se šansa da se razvije panični poremećaj, odnosno da napadi panike postignu veliku učestalost. Upotreba lekova smanjuje opasnost od razvoja agorafobije i socijalne fobije koje su česti pratioci paničnog poremećaja.

Jednom rečju upotreba lekova povećava bezbednost, smanjuje subjektivni doživljaj patnje i povećava funkcionalnost osobe sa ovom vrstom teškoća.

Treba napomenuti i to da upotreba lekova često skraćuje vreme koje je potrebno da psihoterapija i drugi, alternativni načini lečenja daju rezultate.

Ako imate povremene napade panike ili ste već razvili panični poremećaj, najčešće neće biti dovoljno da se lečite samo lekovima. Lečenje lekovima, dakle obično ne daje dovoljne rezultate. Korišćenje lekova obično samo ublažava simptome, ali ih najčešće ne rešava.

Napadi se obično povremeno ponovo jave i takvo stanje može potrajati godinama čak decenijama. Stoga je preporučljivo da se lečenje lekovima kombinuje sa psihoterapijom.

Ukoliko ste doživeli napad panike, preporučujemo vam da što pre otpočnete psihoterapiju, jer je napad panike obično pokazatelj da je vreme za ozbiljan rad na sebi.

Ukoliko se panični poremećaj još nije razvio, ukoliko smo na psihoterapiju došli već posle prvog napada, šanse za brži oporavak time rastu. Imao sam mnogo klijenata koji su imali nekoliko paničnih napada i u svim tim slučajevima psihoterapija je, za nekoliko nedelja ili meseci učinila da napadi prestanu.

Ako je panični poremećaj već razvijen (ako se javilo četiri ili više napada tokom četiri nedelje) vrlo je važno što pre početi sa obuhvatnim lečenjem. U tom slučaju napadi se obično povuku za dva do tri meseca rada, a ako se sa psihoterapijom nastavi šest meseci do godinu dana i ako rad na sebi postane uobičajeni deo našeg života dobre su šanse da se napadi posle toga neće vratiti.

Napadi panike kao i panični poremećaj mogu biti veoma uporni, naročito ako se ne radi na sebi. Ipak ohrabrujuće je da u gotovo 95% slučajeva kombinacija psihoterapije i lekova dovodi do potpunog prestanka napada panike ili do povlačenja paničnog poremećaja u roku do šest meseci. Kada se ova informacija uporedi sa činjenicom da nelečeni panični poremećaj gotovo redovno postaje hronično stanje, onda je poruka sasvim jasna.

Napadi panike kao i panični poremećaj šansa su da presložimo svoj život, više se posvetimo sebi, bolje upoznamo sebe, razvijemo brojne veštine iskazivanja sebe, jednom rečju podignemo kvalitet svoga života.