Pročitajte…
Darvinizam, psihoanaliza, egzistencijalizam
Kod uticaja darvinizma na filozofsku misao govorimo o povratku čoveka svojim biološkim korenima. Ovo učenje nas podseća da su naši koreni duboko u carstvu prirode, na zemlji a ne na nebu. Majmunu slično biće je otac čovekov, a ne bog, kako se to kroz dugi period uticaja hrišćanstva verovalo[1]. Čovek je biološki savim sličan, čak identičan ostalim životinjama, nastao je i razvio se kroz dug period evolucije. (…)
Geštalt psihoteraija: revolucija u revoluciji
Prošli vek obeležile su velike revolucije u nauci i filozofiji i dva (svetska) rata koja su sa sobom donela zločine i razaranja do tada neslućenih razmera. Kreirali smo burne i brze promene u načinu života, poznate kao industrijsko-tehnološki bum, a za njim ekološku katastrofu, veliki zločin prema prirodi kao rezultat čovekovog „trijumfa“ nad prirodom. (…)
.
Geštalt psihoteraija: uticaj psihologije, psihoterapije
Sve uticaje na GT možemo grubo podeliti na uticaje koji dolaze iz prirodnih nauka, filozofije Istoka i Zapada, psihologije, društvenih nauka. Takođe možemo govoriti, ako ne o uticajima, a onda o mnogim filozofskim i drugim učenjima sa kojima možemo povući paralelu. (…)
Geštalt psihoteraija: uticaj prirodnih nauka
Kada govorimo o uticajima nauke, snažan uticaj na geštalt je izvršila organizmičko-biološko-evoluciona paradigma. Zatim, relativistička revolucija u fizici, koja je i inače izvršila veliki uticaj na celokupnu filozofiju i nauku.
Zatim, terapija polja u fizici, koju je Kurt Levin preneo na polje sociologije i drugih društvenih nauka. Najzad, otkriće talasno čestičnog dualizma oživelo je za geštalt psihoterapiju veoma interesantnu hipotezu da posmatrač utiče na posmatrano.
Takođe možemo govoriti o izvesnom uticaju, ili bar svakako paraleli, sa teorijom biomorfoloških polja Ruperta Sheldrakea (Šeldrejka).
Najzad, danas se dosta paralela pravi između relacionog geštalta, tj. estetske dijagnostike i koncepta atmosfere, s jedne strane, i neuronaučnih istraživanja i otkrića, odnosno bihejvioralne neuronauke Antonija Damasija i slično. (…)
Geštalt psihoteraija uticaji: od antičke kosmolgije do Kanta
Kada govorimo o najdubljim uticajima na GT, tada govorimo o filozofskoj pozadini, tj. filozofskim učenjima iz kojih je GT izrasla i u kojima ima svoje korene. To su neki elementi filozofije i duhovne prakse Istoka, zatim filozofije Šopenhauera i Ničea (voluntarizam), koje su izvršile uticaj i na samu psihoanalizu, fenomenološka filozofija kao i filozofija i književnost egzistencije, možda čak i Frankfurtski krug sa svojom vizijom instrumentalizovanog uma. (…)
.
Geštalt psihoterapija uticaji: od Husrelove fenomenologije do egzistencijalizma
Kantov kopernikanski obrt izvršio je veliki uticaj na potonju filozofiju. Tako će Edmund Huserl, otac fenomenološke filozofije, pokušati nešto slično Kantu. On želi, uprošćeno rečeno, izvršiti strogu analizu našeg iskustva kao takvog i „odstraniti“ sve ono što mi unosimo u stvarnost da bi otkrio šta je ono što će nakon takve analize ostati. (…)
Fizikalistički redukcionizam
Uprkos velikoj filozofskoj tradiciji koja je za svoj rezultat imala, pored metafizike, snažan razvoj nauke, došlo je savremenoj filozofiji do novih metafizičkih poduhvata. Tako filozofi materijalističko-fizikalističkog usmerenja ponovo tvrde ili podrazumevaju da postoji fizički svet koji se sastoji iz fizičkih entiteta, koji se nalaze u fizičkim relacijama, takav kakav jeste i potpuno nezavistan od naših saznajnih napora. Stvari postoje fizički i nalaze se u fizičkim relacijama, bez obzira da li neko to saznaje ili opaža. (…)
Geštalt psihoteraija i hermeneutika
Istorija samog termina potiče još iz prakse interpretacije ranohrišćanskih teoloških tekstova i zapisa. Ona izlaže opšta načela ili kanone tumačenja. Osnivač takve vrste hermeneutike, M. Vlačić, je 1567. godine u svom delu Ključ Svetog Pisma izneo načela po kojima bi značenja pojmova trebalo videti kroz celinu epohe u kojoj su nastali. (…)
Geštalt psihoteraija i američki pragamtizam
Pragmatizam je filozofski pravac koji akcenat stavlja na odnos između teorije i prakse. Samo je praksa ta koje potvrđuje neku terapiju i izvan mogućnosti praktične primene teorijski stavovi su potpuno bezvredni. (…)