Granični (borderline) poremećaj ličnosti
Granični poremećaj ličnosti – život na granici ili ivici
Živeti sa simptomima graničnog poremećaja ličnosti znači imati doživljaj da smo stalno na granici ili ivici i to na mnogo načina. Da biste razumeli kako je živeti sa naglašenom graničnom crtom pokušajte da zamislite da živite na samoj ivici provalije. Nemate nikakvu zaštitu i svaki vaš korak može biti fatalan. Samo je pitanje vremena ko će prvi pasti, da li vi ili neka od vama važnih osoba. A pad u provaliju sa sobom nosi sigrunu smrt. Granična osoba duboko u sebu smrtno se plaši napuštanja i oseća da nigde istinski ne pripada.
Druga dobra metafora je situacija u kojoj ste na kocku stavili sve što imate. Kako biste se osećali ako bi se ta situacija ponavaljala često?
Zamislte da ste stalno na granici da vas vaš partner napusti. Zamislte da ste stalno na granici da izgubite posao i da vam prijatelji okrenu leđa. Zamislite da ste stalno na granici da se sve stvari u vašem životu okrenu portiv vas i da izgubite sve što ste imali. Zamislite da ste stalno na granici da nešto učinite nažao, bilo sebi bilo drugima.
Otrpilike ovako se osećaju neke osobe sa snažno razvijenom graničnom crtom. Ovu vrstu stresa međutim one često prekrivaju drugim osećanjima i ponašanjima. Kunu se u sebe i svoju odanost, umeju biti pune velikih reči i velikih planova. Obećavaju, čašćavaju, razmeću se svojom inteligencijom. Da bi sebi i drugima dokazali svoju vrednost mogu biti sklone neracionalnim izborima kao što je kupovina skupih automobila ili drugih predmeta…
Rasprostranjenost graničnog poremećaja ličnosti i savremeni svet
Mnogi istraživači veruju da je upravo granični poremećaj ličnosti mentalni poremećaj dvadeset i prvog veka. Prema statističkim podacima 40% kliničke populacije u oblastima Njujorka i Los Anđelesa dijagnostikovano je na ovaj način. Ova vrsta maladaptacije, dakle, veoma je rasprostranjena i raznovrsna, pa je o njoj teško uopšteno govoriti.
Visok stepen socijalne otuđenosti, porodica koja je u krizi i često se raspada ili krije svoj unutrašnji pakao, socijalna neizvesnost, ekonomska raslojenost društva koje nudi sve osim psihološke slobode onima koji imaju novac i ništa onima koji ga nemaju, razne socijalne uslovljenosti i težina napredovanja na društvenim hijerarhijama, ogroman stepen kompetitivnosti, zavisti i pakosti koji vlada između članova društvenih grupa, manipulativnost, neiskrenost, sklonost prevari, eksplatatorstvo, opšta moralna kriza, rana seksualna iskustva već između 13 i 15 godine, samo su neke osobine sveta u kome živimo koje mogu biti u vezi sa ekspanzijom graničnosti.
Opšte prihvaćena popularna životna filozofija koja promoviše zadovoljstvo bez odlaganja po principu probati sve i odmah i čiji je glavni idelan hedonistički obrazac u kome se svrha ljudskog postojanja svodi na uživanje čine savremenog čoveka veoma usamljenim, sujetnim, zavidnim i ranjivim. Tako savremeni čovek i nema pravu svrhu u kojoj bi bio ukorenjen pa se iza telesnih naslada krije osećaj duboke praznine i nepovezanosti, te besmisla koji je upravo srce graničnosti.
Spas se traži u narcističkom preneglašavanju vlastitih sposobnosti i vrednosti, u nastojanju da budemo idelana verzija sebe samog, jer samo tako možemo pripadati i voleti sebe i druge, samo tako možemo pripadati sebi i drugima. Samo idelano je dovoljno dobro pa se život pretvara u stalno nadmetanje sa svetom, u stalno skrivanje od sebe i drugih, u stalno, grčevito obamnjivanje sebe i drugih. Samim tim talasi razočarenja su česti i gorki pa tako i potreba da druge optužimo i kaznimo.
Osnovne karatkeristike graničnog poremećaja ličnosti
Za ovaj poremećaj karakteristično je ponašanje koje teži krajnostima i radikalitetu. Česte su razne vrste ispada iza koji se nalaze kruti stavovi, tako da se na svet gleda kao na crno-belo polje, bez osećaja za finese. Kako su “zadovoljne” samo savršenim, kako “poštuju i vole” samo prave prijatelje sa velikim početnim slovom, kako su isključive i razdražljive, svet za ovakve osobe jednostavno nikad nije dovoljno dobar, a ljudi koji ih okružuju nikad nisu na visini zadatka. Štaviše granična ogranizacija ličnosti nudi beg od večite emotivne gladi u brzim nadama sklonosti lakom oduševljenju, pa su naši poduhvati i saputnici u početku opterećeni blistavim projekcijama, da bi se potom brzo razočarali u njih i osetili se izigrano i prevareno.
F60.30 i F60.31 oznake su za takozvani emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti, takozvani impulsivni i takozvani granični tip. U pitanju su šifre klasifikacije mentalnih i bihevioralnih poremećaja Svetske zdravstvene organizacije (ICD10), koja se koristi i u našem zdravstvu.
ICD 10 navodi: “Poremećaj ličnosti sa izraženom tendencijom ka impulsivnim radnjama bez razmišljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilnošću. Sposobnost planiranja može biti minimalna a izlivi ljutnje često mogu dovesti do nasilja, ili “bihevioralnih eksplozija”; takvi impulsi lako se izazivaju kritikom ili osujećivanjem impulsivnih postupaka. Nedostatak samokontrole. (…) Česti su napadi nasilnog i pretećeg ponašanja naročito kao reakcija ne kritike od strane drugih. (…) Predstava o sebi, ciljevi i unutrašnje sklonosti (uključujući i seksualne) često su nejasni ili poremećeni. Obično postoji hronično osećanje praznine. Sklonost ka uključivanju u nestabilne i intenizivne odnose može uzrokovati ponavljane emocionalne krize i može biti udružena sa izraženim naporima da se izbegne odbacivanje, kao i serijom suicidalnih pretnji, ili postupaka samopovređivanja (iako se ovi mogu pojaviti bez očiglednog uzroka).”
U praksi osobe kojima je pripisana ova djiagnoza pokazuju širok spektar ponašanja od solidne funkcionalnosti do potpune nefunkcionalnosti, od sporadične incidentnosti do sklonosti učestalim incidentima, od potpune neuključenosti u socijalni život do postizanja priličnih uspeha… Nije redak slučaj, dakle da neko dobije ovu dijagnozu iako zapravo ima samo sklonost ili jednu blagu formu ove vrste poremećaja.