Razmisli i/ili razgovaraj sa članovima PIR grupe ili u parovima:

1. Koji su to najvažniji istorijsko-politički događaji u prošlom veku?
2. Šta na osnovu njih možemo zaključiti o prirodi pojedinca i odnosu pojedinca i društva?
3. Kako su ovi veliki događaji mogli uticati na filozofiju, umetnost, nauku i psihoterapiju?
4. Pokušaj da napraviš paralelu između ovih velikih istorijsko-političkih događaja i glavnih principa geštalt psihoterapije koja se u to vreme rađa.
5. Koje asocijacije se jave kada čuješ da je GT revolucionarni, kontradiktorni, ali i integrativni duhovni pokret?

Prošli vek obeležile su velike revolucije u nauci i filozofiji i dva (svetska) rata koja su sa sobom donela zločine i razaranja do tada neslućenih razmera. Kreirali smo burne i brze promene u načinu života, poznate kao industrijsko-tehnološki bum, a za njim ekološku katastrofu, veliki zločin prema prirodi kao rezultat čovekovog „trijumfa“ nad prirodom.

U stalnoj težnji ka „boljem“ i „lakšem“ životu, događa nam se zatim munjevit informatički razvoj (razvoj informacionih tehnologija), velike socijalno-ekonomske promene, kao što je rast standarda tzv. srednje klase u razvijenim zemljama, velike migracije stanovništva (prvo sa sela u gradove, a zatim iz slabije razvijenih oblasti i zemalja u bogatije), rast razlika između siromašnih i bogatih na svim nivoima, procesi individualizacije i tako dalje.

Ove vrtoglave i ogromne promene sredine, okruženja i načina života, predstavljaju pozadinu na kojoj će se pojaviti i razvijati geštalt psihoterapija.

Dva svetska rata, najveća u istoriji čovečanstva, naterala su mnoge mislioce da se ponovo zapitaju nad ljudskom prirodom. Čovek, naizgled pitomo biće, nosi, izgleda, u sebi neslućene kapacitete za destrukciju i zlo.

Oni koji su u poziciji da vladaju drugima, neretko su spremni da žrtvuju čitave narode da bi se održali na vlasti ili da bi ostvarili svoje zamisli.

Pojedinac je, ispostavlja se, često prilično nemoćan pred silama istorije i društva kome pripada. Vrlo lako, iz teško shvatljivih razloga, možemo uništiti i sami sebe i ovaj divni svet.

Veoma smo podložni manipulacijama, samoobmanjivanju, kontroli od strane medija koji nemilosrdno eksploatišu našu sklonost projekcijama, naše strahove, naše nazadovoljstvo i potisnutu agresiju, našu potrebu da pripadamo zajednici i idealizujemo naciju, da se identifikujemo sa idealizovanim vođom, da imamo neprijatelja koga ćemo mrzeti i koji će nam za sve biti kriv.

Ratna događanja izvršila su veliki uticaj na misao toga vremena, relevantnu za razvoj psihoterapije.

Jung svedoči o svojim snovima, u kojima veliki krvavi talasi dolaze i ruše sve pred sobom, koje sanja kad se još nije znalo da je Prvi svetski rat na pomolu.

Frojd uvodi instinkt smrti kako bi objasnio nezamislivu sklonost destrukciji i ubijanju pripadnika svoje vrste te neshvatljivim zločinima protiv čovečnosti koji su se dogodili u Drugom svetskom ratu.

U nastojanju da bolje razume ljudsku prirodu, Erih From, psihoanalitičar egzistencijalističko-humanističke orijentacije, piše svoje čuvene studije, kao što su Bekstvo od slobode, Zdravo društvo, S one strane okova i iluzija i druge.

Inspirisan jungijanskom analitičkom psihologijom arhetipova Herman Hese piše svoj čuveni roman Demijan, koji se završava s početkom Velikog rata i propašću čitavog jednog sveta.

Ponovo, kao toliko puta u istoriji, ispostavilo se da je čovek veoma koruptibilno biće, sklono komforu i luksuzu, slabo, biće koje ne ume da vlada sobom, koje se prepušta zadovoljstvu i zavisnostima do samodestrukcije.

Bilo da je u pitanju gojaznost (neumerenost u hrani i piću), zavisnost od kupovine i potrošnje, alkohola ili cigareta, opsednutost svojim izgledom, seks, kriminal, kocka ili zavisnost od psihoaktivnih supstanci, čovek izgleda nikada u svojoj istoriji nije bio više zavisan i manje slobodan, materijalno bogatiji i duhovno siromašniji, da je spreman da u pohlepi i žudnji za profitom uništi svet.

Štaviše, izgleda da se čovek plaši slobode i nezavisnosti, da sigurnost traži u stadu, nekritički pripada i usvaja navike i sklonosti krda.

Svi ovi ogromni i munjeviti događaji uticali su na razvoj ljudske misli, na filozofiju egzistencije, na filozofiju uopšte. Ove velike duhovne i fizičke, društvene, političke i istorijske sile najvažnije su karakteristike polja u kome je geštalt psihoterapija nastala, i ostavile su na nju snažan uticaj.

Tako, upravo pred vihorom II svetskog rata, Perls, otac geštalt terapije, inače po rođenju Jevrejin, beži iz Nemačke u Južnoafričku Republiku, a zatim u Ameriku, gde će osnovati svoj prvi geštalt institut. On je ideološka, psihoterapijska ali i društvena i emotivna lutalica, emigrant i revolucionar.

Ovo je vreme permanentne revolucije. Geštalt kao psihoterapija koja nastaje u nestabilnim vremenima promena i svekolikog pomeranja, i sama predstavlja revoluciju, protest i bunt, kritiku društva i kritiku pojedinca, odbijanje da se živi po tuđim uverenjima i vrednostima, da se bezuslovno pripada, odbijanje da se uklopimo, budemo manipulisani i služimo interesima drugih, zajednice, vođa, nacija, oca, porodice ili bilo kakvog autoriteta, makar i psihoterapijskog.

U tom smislu, geštalt nastaje kao revolucija u revoluciji, ili možda kao kontrarevolucija i reakcija na sveopštu revoluciju koja je zahvatila svet. Ona je protivrečna i kontraverzna, baš kao i psiha ljudskog bića, izgubljenog u bespućima egzistencije, zarobljenog u svetu koji je sam stvorio, a koji je otcepljen od prirode.

U tom smislu, u egzistencijalističko-humanističkim psihoterapijskim filozofijama govori se o oslobađanju čoveka od društvenih, političkih, ideoloških, verskih, nacionalnih, kulturoloških, građansko-etičkih i svih drugih stega.

Čovek je pozvan da ustane protiv svega što ga u društveno-političkom smislu ograničava i uslovljava i da sam sebe oblikuje i stvara. Da pronađe kreativne načine da sam oblikuje svoj život, težeći da ovlada sopstvenom voljom i preuzimajući odgovornost za svoje postupke, sa punom svešću o ograničenjima svoje egzistencije. Da pripada drugima i društvu, ali da ne postane njihov rob i da u tim relacijama ne izgubi osećaj za sebe i sposobnost da se razlikuje i ostane duhom nezavisan. Da osvesti svoju ukorenjenost u biološkoj prirodi i bliskost životinjskom svetu i da u beskrajnom biološkom potencijalu za samoregulaciju ponovo pronađe izvor svoje snage. Da se, odbacivši idole i opsene, vrati čulnoj stvarnosti i živi u večnome sada, pošten prema sebi i drugima, prisutan i otvoren za sve doživljaje i iskustva na koje u svojoj egzistenciji nailazi.

Jednom rečju, revolucionarnost geštalt psihoterapije odražava se u novoj veri u mogućnost individualnog, ali i političkog, socijalnog i duhovnog oslobađanja i maturacije čoveka. Ova vera bazira se ne poverenju u ogromne kreativne, adaptibilne i samoregulišuće potencijale čoveka kao biološko-psihološkog bića.

Geštalt psihoterapija, s druge strane, nije samo revolt i pobuna. Ona je takođe i velika integracija. Razaranje starih, fiksiranih celina da bi nastale nove. Uvažavanje i dijalog polariteta. Razumevanje i poštovanje raznolikosti i bogatstva različitosti, kako u pojedinca, tako i u grupi i zajednici.

U isceljivanju neurotičnih suprotnosti (PGH, Geštalt psihoterapija), kao što su duh (um) i telo, poezija i proza, umetnost i nauka, čulno i duhovno, estetsko i etičko, infantilno i zrelo, Perls vidi mogućnost novog i organskog jedinstva biološko-telesnih i socijalno-duhovnih aspekata naše prirode.

Tako svoju inspiraciju i impresije crpi GT kako iz nauke tako i iz umetnosti, kako iz filozofije tako i iz psihologije, kako iz biologije i telesne psihoterapije tako i iz duhovnih praksi, kako iz racionalnosti tako i iz estetske intuicije, kako iz humanizma tako i iz pragmatizma, kako iz psihoanalize i egzistencijalističke filozofije Zapada tako i iz zen budizma i filozofije Istoka.

Iz biologije i evolucionizma crpi geštalt otkrića o našem telesnom funkcionisanju i dubokoj ukorenjenosti u organizmičko koje u sebi ima neizmerne snage bazične prirode, organsku i neraskidivu povezanosti organizma i sredine kao njenog neodvojivog dela. U našoj biologiji leži mudrost opstanka na ovom svetu stara milionima godina.

Iz telesne psihoterapije uzima geštalt iskustvo o važnosti telesnih procesa i dodira i snažnom jedinstvu psihičkog i somatskog, gde telo nije ništa više nego slika duše, a duša ništa više nego manifestacija telesnosti.

Iz umetnosti crpi geštalt beskrajnu moć kreativne transformacije kroz ekspresiju, maštu, igru i pokret, etičku intuiciju i imaginaciju.

Iz filozofije ideju o stalnom kretanju i menjanju, ideju da je doživljaj i svesnost o doživljaju naša jedino dostupna stvarnost, skeptički relativizam i oslanjanje na sopstvenu moć egzistencije sa punom svešću da je sami stvaramo uprkos svim ograničenjima našeg fizičko-istorijskog postojanja. Iz pragmatizma ideju da je „dokazano“ samo ono što „radi“, da se istina ne može posedovati, već samo stalno i iznova potvrđivati kroz eksperiment i neposredno iskustvo.

Iz humanizma ideju o posebnosti svakog pojedinca i prvorazrednom značaju „običnog“ toplog ljudskog odnosa, razumevanja i prihvatanja.

Iz fizike teoriju polja, ideju da svi elementi utiču na sve elemente u celini koja je stalno u pokretu i promeni, da je sve povezano i da je organizam ili polje veće od zbira svojih delova.

Iz psihoanalize iskustvo koliko smo nesvesni svojih dubokih motiva i koliko je osvešćivanje bitno za naš rast.

Iz zen budizma i filozofije Istoka iskustvo da se celina našeg doživljaja pojavljuje samo i jedino u večnome sada i ovde našeg življenja na granici kontakta sa svetom. Nepoverenje prema racionalizacijama i intelektualizacijama, kao i ideju da „otpuštanje ega“ vodi transformišućem dubokom povezivanju sa neposrednim iskustvom.

Geštalt je revolucija i integracija u isto vreme. Proces stalnih i naizmeničnih sukoba i izmirenja kroz koje život kreće napred, kroz koje živo biće diše, raste i razvija se. Stoga geštalt psihoterapija, kao ni bilo šta drugo na ovom svetu, nije neko gotovo i savladivo znanje, već živa praksa koja se stalno menja i razvija, iskustvena, neposredna, spontana, prepoznatljiva, ali uvek nova i drugačija.

Piše Nikola Krstić

Akademija geštalt psihoterapije