Geštalt psihoteraija i američki pragmatizam
Koreni i uticaji
Otvorena Škola Geštalt Psihoterapije
Pragmatizam je filozofski pravac koji akcenat stavlja na odnos između teorije i prakse. Samo je praksa ta koje potvrđuje neku teoriju i izvan mogućnosti praktične primene teorijski stavovi su potpuno bezvredni.
Tako se, pišući tekstove za ovaj rečnik, kao i za stranu Otvorena škola geštalt psihoterapije, uvek pitam kakve su posledice na praksu nekog terapijskog stava. Ako nije moguće izvesti praktične posledice, onda taj stav ili nije potreban ili ga zapravo još ne razumemo zaista.
Sva naša terapijska uverenje moraju se moći pretočiti u konkretne intervencije, a ova opet imaju svoje posledice, željene ili neželjene. Tek te posledice u iskustvu potvrđuju ili demantuju naše teorijsko uverenje, i to ne generalno, već samo za tu datu situaciju.
Kako u običnom životu, tako i u geštalt psihoterapiji kao praktičnoj delatnosti, naše iskustvo nastaje u interaktivnom procesu koji se događa između organizma i sredine. U tom smislu organizam i sredina (objekt) se međusobno kokreiraju.
Obratite pažnju da se isti pojmovi, organizam i sredina, javljaju kako u filozofiji američkog pragmatizma, tako i u najranijim teorijama geštalt psihoterapije, kao i da je ideja iskustva koje nastaje kroz interakciju organizma i sredine centralna ideja oba učenja.
Kada govorimo o uverenjima: političkim, metafizičkim, religijskim, pragmatičari ne nastoje da ih dokažu kao istinita ili pogrešna, već se interesuju za njihove praktične posledice.
Slično tome, geštalt terapeut ne pokušava da svoga klijenta uveri ili razuveri, već je zainteresovan za najkonkretnije praktične posledice njegovih uverenja, da li ona podržavaju kontakt organizma i sredine i razmenu koja je neophodna za opstanak, ili je naprotiv ometaju, jedino je relevantno pitanje.
Filozofi pragmatizma, na za geštalt vrlo interesantan način, opisuju koncept svesnosti. Iskustveno, introspektivno, Pirs govori o svesnosti kao o reci. Kao što reka stalno teče, mi smo stalno nečega svesni. Svesnost se tako nalazi u stalnom kretanju, nezaustavljiva je i nepovratna, uvek nova, ne da se uhvatiti stabilnim kategorijama koje bi nam na taj način dale gotovo, univerzalno znanje.
Pragmatizam je za GT, dakle, zanimljiv i po tome što, diskutujući prirodu našeg saznanja, uzima u obzir i neposredno, istrospektivno proučavanje naše svesnosti, kao medija izvan koga nema ni znanja, ni ponašanja, ni života.
Piše Nikola Krstić
Pročitajte…
Darvinizam, psihoanaliza, egzistencijalizam
Kod uticaja darvinizma na filozofsku misao govorimo o povratku čoveka svojim biološkim korenima. Ovo učenje nas podseća da su naši koreni duboko u carstvu prirode, na zemlji a ne na nebu. Majmunu slično biće je otac čovekov, a ne bog, kako se to kroz dugi period uticaja hrišćanstva verovalo[1]. Čovek je biološki savim sličan, čak identičan ostalim životinjama, nastao je i razvio se kroz dug period evolucije. (…)
Geštalt psihoteraija: revolucija u revoluciji
Prošli vek obeležile su velike revolucije u nauci i filozofiji i dva (svetska) rata koja su sa sobom donela zločine i razaranja do tada neslućenih razmera. Kreirali smo burne i brze promene u načinu života, poznate kao industrijsko-tehnološki bum, a za njim ekološku katastrofu, veliki zločin prema prirodi kao rezultat čovekovog „trijumfa“ nad prirodom. (…)
.
Geštalt psihoteraija: uticaj psihologije, psihoterapije
Sve uticaje na GT možemo grubo podeliti na uticaje koji dolaze iz prirodnih nauka, filozofije Istoka i Zapada, psihologije, društvenih nauka. Takođe možemo govoriti, ako ne o uticajima, a onda o mnogim filozofskim i drugim učenjima sa kojima možemo povući paralelu. (…)
