Madam Lili je elegantna, vitka, mladolika žena srednjih godina sa krupnim zelenim oćima. Vidjamo se na seansama već neko vreme. Nije načisto bila sigurna zašto je došla jer smatra da ona nema problem i dolazi jer je porodica i okolina osudjuje. Previše se trudi i radi a nigde nisu bili rezultati. Kako je ona to govorila “Vrtim se u krug i ništa i ponovo ništa”. Proganjajući je sa svih strana a ona se brani na pogrešan način. Pasivno agresivno, javljaju se razni psihosomatski poremećaju a poslednjih godina loše spava. Zapoćinje seansu vrlo anksiozna i deprsivna.

Pozvonila je na interfon opsesivno u 10:00h.
– Izvoli te.

Nikada nije rekla za sve vreme rada ono kliše “hvala” Ulazi zadihano, seda preko puta moje stolice i uvek pita isto.

– Da li je voda za mene?

Klimnuo sam glavom u znak potvrde. Gledam je kako zadihano pije vodu a onda spušta torbu sa butina pored sebe.

– Kako ste Lili?

– Ah kako sam, kako moram. Jedva čekam da odem kod mene u selo, znate kako je to lepa kuća, velika, hoću da imam svoju baštu, voćnjak… hoću da sadim biljke i imam svoj mir. Prelope je tamo. Samo kada bi ste to videli. Sredila sam je još bolje nego kakva je bila. Uživaću tamo. Vazduh je prelep, planina, šume, potoci… Leti je prelepo… Mogu da mi dolaze prijtelji, muž, deca roditelji…

– Imam utisak da mi na neki način prodajte lepotu vašeg imanja. Nekako ne čujem iskrenost i uživanje u tome.

– Ma, kakvi prodajem! Vi ne znate kakva je lepota tamo.

– Verujem da je lepo. Ono što znam kroz prethodne seanse jeste da ste gradsko dete i nikada niste živeli u selu, kući… niste se bavili ni zemljoradnjom. Da li grešim?

– Nisam ali nikada nije kasno da se potrudim za tako nešto.

– Lili, da li se slažete da ovo bude tema za danas? I dalje mislim da me negde ubedjute kako je lepo na tom imanju u šta iskreno ne sumnjam. Da li je Vama lepo, da li ste zadovoljni?

– Jesam zadovljna sam.

Odgovorila je kao “iz topa”, nastavljajući da se štiti. Ono što radi očigledno celi život, a na seansama svakako, siguran sam.

– Da li ima neki nezadovljni deo u Vama?

– Ne! Jedva čekam da odem tako da živim! Kada biste samo videli kako je lepo.

– Opet me pozivate s Vama Lili. Da li se slažete da napravimo mali eksperiment i budem s Vama na imanju?

Za čudo pristala je. Mislim da je pristala iz namere da mi pokaže koliko grešim i koliko nisam upravu kao što je osudjuje okolina.

– Hajde Lili zagledajte se u daljinu i dozvolite sebi da vidite Vaš život na Vašem imanju. Šta se dešava, šta radite, kako se ponašate… Dajte sebi vreme da osetiti i vidite sta se sve dešava.

Namerno je pozivam da prodje kroz ponašanje i osećanje kako bi na ovaj razigrani naćin osvestila svoje potisnuto nezadovoljstvo i skinula svoj štit.

– Sunčano je i lepo, prostrla sam veš u bašti, muž je negde u imanju a Vi ste došli kod mene u gostima. Pokažujem Vam celu kuću i sa uživanjem gledate i slažete se sa mnom kako je lepa.

Slušam se pažljivo i upitno izgovaram.

– Slažem se s Vam koliko je lepa kuća?

– Da jako ste zadovoljni, kažete da imam ukusa.

– Slažem se s Vama da imate ukusa, da li možemo negde da sendemo i porazgovaramo.

I dalje je pozivam u fantaziju.

– Ah, slažem se, nismo se videli dugo i baš bi mi prijao razgovor s Vama. Sedimo u sobi na spratu moje kuće. Nekako sam napravila da je to sada moj mir tu.

– Lepo Lili. Koliko se dugo nismo videli?

– Dugo.

– Koliko imate godina?

– 60.

A sada?

– 50.

– Znači i ja sam stariji. Kako izgledamo?

– Isto.

-Da li je realno da budete isti u 60 kao sa 50 godina?

– Naravno da jeste. Znate koliko ima staijih ljudi koji su vitalniji nego neko u 70 godina.

– Kažete: “da li znam da su neki ljudi vitalniji nego neki drugi u nekim godinama”.

– Da.

– Da li to znaći da spadate u tu grupu ljudi?

– Ne znam.
Pozivam je u sadašnji trenutak na čas

– Kako se osećate sada Lili naspram 40te?

– Umorno, iscpljeno.

– Aha.

Vraćamo se ponovo u fantaziju.

– Kako izgledate sa 60 godina.

– Isto.

– Isto? Recite mi molim Vas koje kreme koristite ili kod kog hirurga idete, da budem i ja isti sa 50 i 60.

– Hahahaha. Pa zapravo sam se vise “zbrčkala” i ruke su mi slabije… Nemam snagu kao pre a moram Vam priznati da sam se teško popela uz stepenice.

– Kako Vam je na selu. Eto deset godina kako živite ovde.

– Lepo, možda malo naporno.
I dalje se štiti.

– Više mi fali društvo.

– Šta je sa društvom?

– Nema ih, oćekivala sam da će ih biti ali ih nema. Sami smo tu muž i ja.

– Imliste planove za svoje prijatelje i porodicu, iste koje ste imali i za vas?

– Da.

– Njima se ne dopada selo?

– Ne znam.

-Šta Vam govori njihovo ponašanje.

– Da me izbegavaju.

– Vas ili mesto?

– Mesto.

– Kada vi nešto izbegavate, zašto to radite?

– Nije mi lepo.

– Šta sada mislite, zašto oni to rade.

– Nije im lepo.

– Najverovatnije da im to ne prićinjava zadovoljstvo Lili, a ne zaboravite da su svi stariji za 10 godina.

Ostala je tako sa novim informacijama i pogledom u daljinu kao da je saznala najveću tajnu, zapravo i jeste. Nastavljam dalje.

– Lili. Možete za trenutak da ustanete.

Ustaje, užimam čašu sa stola, punim je vodom do pola i pružam joj.

– Lili uzmite čašu ispružite ruku i držite tako dok se ne umorite. Kada osetite prvu težinu u ruci, recite. OK?

– OK.

Držala je čašu tako jedno minut a pola minuta, izdržala sa blagim drhtajem.

– Osećam neprijatost.

– Zadržite još malo.

– OK.

– Vidite Lili, ova čaša ste Vi, unutra su vaša osećanja, vaši osećaji krivice o kojima smo prićali pre ove seanse, vaša prevelika oćekivanja od sebe i drugih, vaši planovi koji su nerealni kao i brige. Znate o kojim planovima pričam? O onim da je zima zahtevnija na selu nego u gradu, da godine nisu iste i td Lili.

Takodje tu su i radost, uživanja… Drugu polovinu čaše možete napuniti vise lićnog iskustva, onog koje je Vaše, samo Vaše potrebe i želje. Lili planirali ste da živite u kući, sa tim životom niste se sreli nikada ranije, ne znate kako se loži vatra, niste sadili ništa osim kućnih biljki, živeli ste u gradu, u zgradi sa centralnim grejanjem… Uzmite drugu ruku i prekrijte čašu sa strene tako da je držite s obe ruke. Ova ruka je štit!. Štitie Vaša autentićna osećanja upravo ovim. (pokazujem na drugu ruku) Ako biste držali još malo ovu čašu, izdržaće jer imate pomoć druge ruke, kada se i ona dovoljno umori, ispustićete čašu, ona će se prirodno razbiti o pod a voda će se razliti po podu.

– Ja sam čaša!

– Tako je, Vi ste u ovoj vežbi čaša Lili, sve ono što je u Vama je voda a vi to potiskujete, držeći je tako obema rukama kao gard. Znate Lili mogu da budem iskren prema Vama?

– Da.

– Na početku seanse bili ste kao bokser u ringu sa većim rukavicama od sebe.

– Jesam! Stvarno?

Polako se bližimo kraju.

– Zbunjena sam!

– Verujem Lili. Uredu je da ste zbunjeni. Dajte sebi vremena za ovo što ste danas čuli.

– Hvala.

Ustaje uzima torbicu sa stolice, zastaje.

– Ah, moglu li da popijem malo vode pre nego odem.

– Hoćete da ponesete svoja osećanja sa sobom ovog puta Lili, vrlo direktno.

Našalio sam se.

– Da i nisu tako loša. Prijatno.

– Prijatno Lili.

Ispratio sam Lili do sledeće seanse i vratio se natrag u svoju stolicu kao i obićno da zapišem beleške o seansi. Čekajući drugog klijenta, prelistavaim zapisano od prethodne seanse. Ona je potpuna suprotnost od Lili. Krupna, jaka, šarmantna, inteligentna, zavodljiva žena koja nedaje na sebe. Zna kada, gde i kako treba da se ponaša. Od agresivne i jake do umiljate maze. Pozvonila je na interfon.

– Izvolite Mau

– Hvala.

Uzvratila je sa smeškom.

Inspiracije za tekst jesu naše dve mačke Mau i Lili! Hvala Mačke!

Ovo je jedan od mnogih mojih izmišljenih i realnih tekstova (ove druge ne objalvjujem zbog etičkih razloga) oni jesu deo mog kreativnog načina da vam približim jedanu od mogućnosti kako može da izgleda deo psihoterapijske seanse potpuno podržavajuće, negujuće i ohrabrujuće za nove lične uvide, rast, razvoj… našeg biće i nas samih, takva zapravo i jeste psihoterapija i tako vas pozovem da brinete o sebi, volite sebe… bez ustručavanja od kritika, osude, omalovažavanja i svih onih stravi s kojima se srećemo kroz život

Tekst napisao:

Alen Veličkovic
Praktičar TA i Geštalta pod supervizijom za psihoterapeuta
Kontakt:
Psihoterapeutego@gmail.com
064/020-5106