asked 7 years ago Poštovani psihoterapeuti…
Imam 17 godina i već od svoje 13. godine živim sa OKP-om.
Sve je počelo od opsesivnih misli…te misli su bile grozne,nisam ni znao šta mi to sve pada na pamet..npr. pogledam u svoju majku,oca ili nekog prijatelja a moje misli govore “Da Bog da slomio ruku,da Bog da slomio nogu..” itd..još je bilo i psovki poput psovanja Boga i sličnih stvari..osjećao sam se grozno,plakao sam svake noći prije spavanja,nisam mogao spavati,to me psihički ubijalo..pogotovo jer ja to ništa što je u mojim mislima nikada rekao na glas,i nikada ne bih razmišljao o tome.
Živio sam tako 2 mjeseca,nisam ni znao šta je moj problem(znači nisam znao da imam OKP,to sam shvatio tek prije nekih dvije godine kada sam slučajno na forumu naišao na tu temu)i onda sam svoj problem priznao svojoj majci.
Ni moja majka nije znala šta mi se dešava,pretpostavljala je da je to zbog mog ulaska u pubertet i govorila mi je da će to brzo proći..
Međutim nakon nekog vremena s opsesivnim mislima su počeli dolaziti i kompulzivni nagoni.
Bilo mi je još teže,svake noći prije spavanja bih morao uraditi neke rituale poput..dodirivanja odjeće nekoliko puta,pranja ruku po maksimalno 3 puta,brojanja svojih uzdisaja i izdisaja,gledanja na sat po nekoliko puta itd..
Dok bih to sve uradio potpuno bih se razbudio i postao bih još anksiozniji.
Živio sam tako od svoje 14. do 16. godine kada sam jednom sam sebi rekao da neću više nikako obavljati te rituale..nekako sam ih izbjegavao po danu ali kada dođe vrijeme za spavanje postao bih skroz nervozan do te mjere da mi dođe mučnina ukoliko ne obavim te nagone.
I na kraju ih obavim…
Evo sada kada imam 17 godina,misli sam prihvatio takve kakve jesu, znam da ja te misli ne bih nikada pretvorio u riječi ili djela (iako u nekim navratima osjećam malu krivnju zbog svojih “pokvarenih,zlih” i ospesivnih misli).
I dnevnih kompulzivnih nagona sam se riješio tako što sam ih jednostavno prestao obavljati…ali kompukzivne nagone prije spavanja nikakada nisam suzbio i nikada ih se nisam riješio..i dalje prije spavanja moram oprati ruke maskimalno 3 puta i moram dodirivati neke predmete određeni broj puta.
Također, sve što mi se desilo u proteklom danu moram ispričati svojoj majci,inače ukoliko joj to ne ispričam osjećam anksioznost..Npr. ukoliko sam se taj dan u nekom trenutku nekog slučajno uvrijedio u školi moram svojoj majci reći da mi je žao jer sam to učinio (iako to što učinim u više navrata ne bude ništa pretjerano loše učinjeno nego su to uglavnom neke gluposti). I ja, pored činjenice da znam da to što sam učinio npr. svom školskom prijatelju, nije ništa toliko loše, i da to moj prijatelj nije shvatio kao uvredu,moram to ispričati svojoj majci..
Kada to ispričam svojoj majci,ona mi kaže da to što sam uradio nije ništa loše i da je to glupost meni bude lakše i osjećam se kao da i nisam to učinio..pa me zanima, po vašem stručnom mišljenju, je li i to što sam upravo naveo kompulzivni nagon ili nešto što sam ja umislio u svojoj glavi? Dakle konkretno pitanje iz ovog zadnjeg navedenog bi bilo je li to stvarno osjećaj krivnje ili kompulzivni nagon da to ispričam svojoj majci?
I za kraj ovog teksta moje konkretno pitanje bi glasilo:
Kako da se riješim kompulzivnih nagona prije spavanja(vjerujem da ukoliko sam mogao da se riješim dnevnih nagona mogu i takozvanih noćnih nagona) ?
I još jedno pitanje bi glasilo:
Kako da razlikujem kompulzivni nagon od osjećaja krivnje?
Eto,nadam se da ćete mi uspjeti pomoći..volio bih otići psihoterapeutu ali najbliži psihoterapeut je od mene udaljen nekih 80-tak kilometara..hvala unaprijed i izvinjavam se što sam ulazio u sitne detalje,pozdrav..
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovani,
Čitajući detalje koje ste u Vašem postu podelili sa nama, stičem utisak da veliki deo Vašeg fokusa i energije odlazi upravo na “rešavanje” ili takoreći borbu sa onime što nazivate OKP kod sebe. Simptomi koje ste naveli svakako mogu ukazivati na tu dijagnozu, međutim od velike je preporuke da dijagnostikovanje, po potrebi, prepustimo psihijatru ili psihologu, ukoliko to Vi konkretno već niste uradili.
Verujem da Vam Vaša normalna i ljudska potreba da izađete na kraj sa Vašim problemom, ipak remeti jedan bitan aspekt rada na sebi, gledanje šire slike, uzimanje konteksta i holistički (um-telo-duh) pristup. Pod time podrazumevam da uzrok Vašim simptomima može biti skriven od naše svesti, te da je potrebno mnogo više vremena, suočavanja i prihvatanja u radu sa Vašim kompulzijama, no jedan odgovor na forumu. OKP najčešće biva razvijen kao jak i veliki mehanizam odbrane iza čijeg zida se mogu kriti stvari sa kojima nismo spremni da suočimo brzo i lako. Stoga se, u humanističkoj psihoterapjiji rad na OKPu najčešće ne bazira uklanjanju simptoma i već davanju smisla i integrisanju istih.
Pozivam Vas da gledate u Vaše simptome i sebi aktivno postavljate pitanja o tome kako se javljaju, kada se javljaju, kako Vam koriste u datom trenutku? Dalje, uzmite širi kontekst u obzir, Vašu prošlost (detinjstvo, propale snove, odnose sa bitnim osobama, emocije iz prošlosti, itd. ), Vašu sadašnjost (kako ste Vi, kakav život vodite, kakvi su Vam odnosi sa drugima, bitni događaji iz života, itd.) i Vašu budučnost (želje, težnje). Dajte simptomima koje osećate simboliku u Vašem životu, oni su putokaz ka Vašoj psihi, kako, žašto, na šta ukazuju. Pričate o krivici, da li je osećate, kako se javlja? Kako nestaje? Prema kome? Da li Vam je poznata od ranije? Možda se još neko u Vašoj porodici nosi sa krivicom? Kako ste Vi krivi?
U prethodnim redovima dao sam Vam par smernica za istraživanje sebe i svog dubljeg smisla, ostala putanja mogu Vam se pojaviti i samostalno ukoliko nad svojim procesima dovoljno dugo meditirate i u njih gledate. Psihoterapija danas može se odvijati i putem Skajpa, što se pokazalo kao dobar supstitut ličnom susretu sa psihoterapeutom. Naš tim nudi i takvu opciju rada, koja pokazuje odlične rezultate.
Srdačno,
Ognjen Vukotić