50

Simptomi Traume

Ponekad nam se u životu dešavaju susreti sa okolnostima ili događajima koji su toliko preplavljujući, dramatični i opasni da naš psihološki aparat ne može da ih obradi. Jednom rečju ti događaji jednostavno su veći od nas.

Zlostavljanje, ugroženost nas samih ili naših roditelja kada smo mali,  bolni raskid emotivne veze, bolest ili smrt bliskih osoba, lični zdravstveni problemi, nasilje u porodici ili drugi oblici nasilja, svi oblici psihofizičkog zlostavljanja u detinjstvu ili kasnije, nesrećni slučajevi,  gubitak materijalne sigurnosti, ratne i teške ekonomske okolnosti, samo su neki od takvih slučajeva koji dovode do trajnih psihičkih posledica. Posledice mogu biti brojne.

Teška emotivna stanja, depresija, životni zastoj, teškoće u seksualnom funkcionisanju, napadi panike, noćne more, strah od vezivanja, emotivna zaleđenost, naglašena anksioznost, nemogućnost formiranja novih emotivnih veza, prenaglašeni strahovi raznih svesti sve do nivoa fobije itd. neki su od načina na koji naša psiha može reagovati na akutne ili prošle traumatične događaje.

Psihoterapija traumatičnog iskustva

Kako se traumatična iskustva najčešće nalaze u osnovi raznih teškoća, veoma je važno da se u psihoterapiji posvetimo njihovom lečenju. Uobičajena reakcija na traumatično iskustvo je da se jednostavno rečeno zaledimo. Pošto su osećanja u vezi sa traumom prevelika za nas, mi se zaledimo da bi smo nekako preživeli. To je spontan i prirodan način koji ovako ili onako uspeva da sačuva celovitost naše psihe.

Zaleđeni deo našeg bića, međutim, na razne načine ostaje da živi u nama i pojavljuje se u našem životu kroz simptome. Na ove načine on nas poziva da ga ne zaboravimo, da mu se vratimo, da ga ne napustimo. Psihoterapijski rad na traumi je upravo proces davanja novog i drugačijeg mesta tom otcepljenom delu naše duše, proces njegovog vraćanja celini.

Psihoterapija nam daje priliku da se oslobodimo velike količine energije koju je traumatično iskustvo zamrzlo u našem biću. Priliv ove energije omogućava nam da menjamo način našeg funkcionisanja i dođemo u priliku da se ostvarimo na mnogim planovima na kojima nas traumatična iskustva koče.

Ipak treba napomenuti da je osnovni zakon rada na traumi da se on mora odvijati veoma, veoma nežno, bez žurbe, s mnogo strpljenja i ljubavi, što je još jedan od razloga zašto je psihoterapija dobro mesto za ovaj proces. Psihoterapeut će nas podržati da uvažimo realnost i ostavimo po strani naša očekivanja i želje za brzim oporavkom i time nam može pomoći da pribavimo sebi dovoljno prostora kako bi smo našli pravi tempo i prave načine za ovaj delikatan proces.

Autor: Nikola Krstić

2018-06-04T18:29:39+00:00

About the Author: