Osnovni koncepti GT pogleda na svet: razumevanja svakodnevnog iskustva iz geštalt perspektive

Jelena, veče i dan uoči sense

Jelena je te večeri, kao i obično, po navici dugo gledala serije. Znala je da sutra radi, jasno je osećala umor, oči su joj se sklapale, ali ona je iz razloga koje sebi ne može da objasni uporno ostajala pred ekranom sve dok na krajudominantna potreba nije savladala njenu volju tako što je zaspala u fotelji. Ni sama ne zna kada i kako se dočepala kreveta u kome ju je ujutru probudio alarm, prekidajući joj u trenutku najslađi san. Jelena otvara teške kapke i stenjućiodlaže alarm, pa se slatko ponovo prepušta snu. Ali alarm odmah zvoni ponovo, kao da i nije prošlo celih pet minuta, kao da je vreme naprosto nestalo. Jelena ga odlaže opet, pa opet, da bi, probudivši se po treći put, pošto se zvonjavi alarma pridružio i veseli lavež njenog psića, tmurna i mrzovoljna suspregnula ljutnju i jak impuls da telefon razbije o pod i vrati se svojoj originalnoj potrebi da nastavi da spava, neotišavši na posao. Ipak to ne čini. Ljutnja ju je delimično razbudila i ona već drhti od frustriranosti i na ivici je da zaplače. Pridiže se u krevetu, pali prvu jutranju cigaretu imehanički, po navici počinje da lista fejsbuk kako bi se bar malo umirila, zabavila i skrenula misli sa neprijatnog buđenja. Ali njen psić idalje laje na nju, uzbuđen, mašući repom. On se probudio čio i odmoran, pun je jutranje enrgije a i fiziologija ga pritiska, oseća potrebu da obavi nuždu, te želi napolje. Baš kao i u Jeleni u njemu je konflikt potreba. S jedne strane on oseća lojalnost svojim higijenskim navikama (da ne vrši nuždu u kući), s druge strane,potrebe ga pritiskaju kreirajući u njemu uzbuđenje koje izražava (ekspresira)lajanjem i mahanjem repom, nastojeći da dopre (dosegne)do svoje još uvek pospane, mrzovoljne gazdarice. S druge strane Jelena ima potrebu da dospava, potrebu za tišinom i mirom. Njene granice kontakta su narušene ponašanjem njenog ljubimca, a sa druge strane ona ipak zna šta je njemu potrebno. Makar u svojoj glavi identifikuje se sa njegovim potrebama i  uprkos svojim potrebama koje alienira i sama želi da se natera da konačnoustane, što naprosto i treba da učini kako ne bi opet zakasnila na posao. Treba biti tačan, treba preuzeti odgovornost, treba udovoljiti drugima(sredini). Drugi su važniji od nas, to je uverenje i odluka koji su duboko usađeni upozadinu Jelening funkcionisanja. Ovaj konflikt potreba, ova Jelenina konfliktna identifikacija sa svojim potrebama i anticipiranim potrebama drugih(ljubimca) stvaraju u Jeleni unutrašnju napetost koju bezuspešno pokušava da odagna listanjem telefona i prvom jutranjom cigaretom. Od svega toga Jelena oseća samo pritisak, glavobolju, ljuti se i gunđa, a u želudcu počinje da oseća težinu i mučninu.

– Dosado jedna nezahvalna. Zar baš svako jutro mora da mi presedne.

Gunđa na svog četvoronožnog prijatelja.

Počinje nervozna jurnjava. Treba se obući, izvesti psa pazeći da te niko ne vidi raščupanu i bez šminke. Popiti jaku kafu, istuširati se, našminkati se, presvući se za posao, žurno krenuti napolje u užas jutarnjeg špica. Minuti su joj za petama i stoga Jelena nervozno žuri. Vreme kao granica kontakta, kao ograničavajuća realnost o kojoj su tako mnogo govorili egzistencijalistički filozofi, neumoljivo je pritiska.

Njen psić međutim živi sasvim drugačiji život. Uzela ga je jer se oseća usamljeno. Bela slatka, meka i topla pufnica, međutim, brzo je pokazala neočekivani beozobrazluk. Tako i sada, u suretu sa spoljašnjom sredinom on bezobrazno pokušava da prati svoje potrebe onako kako to Jelena sebi ne dozvoljava. Odvija se borba na granici kontakta.Psić vuče Jelenu povodcem (koji je u ovom slučaju materijalisana manifestacija granice kontakta između njih dvoje), njuši predugo neka mesta tako da ga ne možeš pomeriti i to baš ona na kojima su drugi kučići piškili, čega se Jeleni gadi.

– Zašto moraš da njušiš tuđe fekalije đubre prljavo!

Govori Jelena nervozno nastojeći da ga bar spreči da takva mesta liže istim onim jezikom kojim će posle lizati njene ruke. Užas. Cima ga povodcem ali psić se iz sve snage opire, tako da na kraju mora da ga odvuče silom, što u njoj kreira osećaj griže savesti kojeg u tom trenutku i nije svesna jer valja joj da žuri.

Nikako da se pošteno ispiški i iskaki. Beskrajno traži mesto za te radnje, a kada spazi drugog psa vuče prema njemu besomučno i davi se ogrlicom, kašljući. Jelenu ovo brine. Nešto će mu se desiti. Mora da ga uzme u ruke da bi sprečila da se davi.

Tošto je njenom psiću urođeno i evoluciono važno, Jelena zapravo ne vidi, ne razume u kontekstu koncepata organizmičke samoregulacije. Sve je užasno nervira jer sve što se događa doživljava samo kao suprotstavljanje njenoj volji i narušavanje kontrole, i to sada, kada toliko žuri. Ne vidi kako psić halapljivo guta svež jutranji vazduh, kako je usresređen (fokusiran) na obilje mirisa koji nadržauju, kako su mu figure jake i jasne, kako je podržan da poseže za njima. Ne vidi kako se sav upro da se izbori za još koji trenutak kontakta sa tim zanimljivim spoljašnjim svetom koji je sav u promenama, dinamičan. Ne vidi kako želi da potroši svoju biološku silu koja kuca njegovim mladim venama naprežući mišiće njegovog tela, nevidi bujnu radoznalost, oduševljenje, želju da se nešto oseti i doživi, želju da se bude u interakciji, da se trči, juri, skače,iskusi, da seigra sa drugim psima, da se dominira i poigrava brzinom i snagom, da bude uzbudljivo i zanimljivo, živo, razigrano, razuzdano, veselo. Sve to Jelena ne vidi, svega toga ona naprosto nije svesna. Sve to kao da je izostalo iz njenog vlastitog života.Sloboda, spontanost, razigranost, eskpresija. Svog psića ona uopšte ne poznaje, ne razume. Svojom svešću prikovana je za utisak prljavštine mesta koje psić njuši, za ljutnju koju oseća kada obeznanjeno vuče povodac. Svaki čas ponovo i ponovo iz pozadine njene svesti pojavljuje se snažna i urgentna, neprijatnafigura, ideja da je vremena sve manje. Jelena je svesna straha da će ponovo zakasniti i taj strah pojačava neprijatnost u njenom želudcu i opštu napetost u njenom telu. Ovih senzacija Jelena je međutim samo napola svesna. Ona nema kad da na njih obrati svoju pažnju dok kao u magnovenju nastoji da skrati šetmju i ubrza stvari.Na sve to njen psić iz iskustva zna da će posle jutarnje šetnje ostati satima sam, što nikako ne voli, a sklon je i da svoje nezadovoljsvo izražava lajanjem, što Jelenu posebno brine, jer se komšije bune. Ljuti se i nervira jer nema ni vremena, ni živaca, ni volje, ni zainteresovanosti da bude napolju i u svemu što se pred njenim očima događa Jelena pretpostavlja (tumači kao) tvrdoglavost, nezahvalnost, razmaženost i bezobrazluk, tog malog čupavog stvorenja koje joj iz dana u dan zagorčava život, a trebalo je da je oraspoloži i učini manje usamljenom. Ovako je sebi na vrat samo natovarila brigu i obavezu.

Užurbano, hladno polje svakodnevnice ili kako gutamo sebe – telo

I pošto je konačno krenula od kuće tu je već sledeća nevolja. Egzistencijalisčki orjentisani filozofi, osim o vremenu, kao o granici kontakta, odnosno egzistencijalnom ograničenju, govorili su i o prostoru. Jelenina kancelarija je na 40 minuta vožnje autobusom u kome je ujutru nesnosna gužva. Neispavana, posle nervoznog jutarnjeg guranja u prepunom autobusu u kome su tela stranaca zalepljena za njeno i na taj način je njena granica kontakta (ovog puta telesna) ponovo narušena prostornom blizinom nepoznatih ljudi, – Jelena na poslu već ispija drugu kafu i nestrpljivo čeka prvu pauzu kako bi konačno ponovo popušila cigaretu. Svim silama trudi se da potisne (desenzitizira) osećaj mučnine i težine u želudcu i bolni pritisak u glavi. Uplašena da će šef ponovo primetiti da se ne oseća dobro, nastoji da prikrije svoje stanje silom se osmehujući kada god on prođe kroz njenu kancelariju. Sada više ne oseća pospanost, ali njeno telo idalje je tromo i teško. Kao da njeno telo i nije ona(nisu identifikovani), kao da ga je sa sobom, a protiv njegove volje dovukla na posao, kao da ga sa naporom vuče, gura, kud god da krene.

Jelena, ipak, ovog dela svoga doživljajanije svesna. Nema kada da na to obrati pažnju, jer pozivi na službeni telefon naviru kao ludi i ona mora da (treba da) se koncentriše, da glumi ljubaznost, da bude kooperativna, namešteno, neautentično. I dok ispija treću kafu na prazan stomak, još jednom krišom gleda na mobilni, koliko je vremena ostalo do pogačice iz pekare i konačno cigarete sa još jednom kafom u plastičnoj čaši, ovaj put napolju, ispred firme, sa kolegama. Umesto vremena, međutim,pažnju joj privlači(pojavljuje se kao figura od interesa) poruka od njenog dečka. U njoj se namah budi interesovanje, ali moreće da ga proguta, potisne, poništi, pošto šef preko monitora budno motri da li službenici rade ili gledaju u privatni telefon, što im je najstrože zabranjeno. Grlo i želudac joj se još jače stežu. Taj grč Jelena ne primećuje, kao ni mučninu i laku drhtavicu koja nadolazi sa sledećim pozivom na službeni telefon koji joj pomaže da ponovo sve zaboravi i tako skrati beskrajno dugo vreme do prve pauze kada će konačno pročitati poruku, kada će konačno, iako opet grozničavo i u žurbi krasti slatki trenutak privatnog života, trenutak za sebe, isto onako halapljivo i nezastio kao njen psić u jutarnjoj šetnji. Između njihovih života, suštinski baš i nema mnogo razlike. Jednako se osećaju kao da žive u zatvoru, s tim što on svoje nezadovoljstvo bezobrazno i bezoročno izražava.Egzistirati na planeti zemlji zaista nije lako.

Oko pola šest sve je najzad gotovo. Jelena je već olovno umorna i troma. Jedva čeka da se dokopa kuće. Najradije bi spavala i posle gledala serije, ali to je gubljenje vremena, njen psić ponovo nestrpljivo čeka na nju, njen dečko želi da se vide, a odmah posle posla mora (treba da ode) i na psihoterapiju. Ne ide joj se. Mora. Ispiće ko zna koju kafu po redu i već unapred razmišljati šta sve da ispriča kako bi psihoterapeut što bolje sagledao njenu situaciju, kako bi joj što efikasnije i brže pomogao.

Psihoterapijska soba je jedno posebno mesto u našim životima. To je mesto gde konačno imamo šansu da se zaustavimo i dođemo u kontakt sa sobom i drugima. Ali kako i zašto da se zaustavimo kada i ovako nemamo vremena, kada nam valja u svemu što radimo požuriti, kad je psihoterapija i ovako spora i skupa, kada je psihoterapeut samo profesionalac koji se prema nama ponaša kao prema objektu, kao lekar ili mehaničar za psihu?

nudio kada bi mu ovakvu priču donela na psihoterapijsku seansu? Zašto? Na kojim teorijskim osnovama bi te intervencije bile bazirane?

5) Koje su glavne razlike u pristupu između klasičnog, dijaloškog i relacionog terapeuta? Gde mislite da bi koji od ovih pristupa mogao postići dobar rezultat, a gde bi bio neuspešan?

Zadatak (I) za studente od I do IV godine

1) Ključni pojmovi vezani za geštaltističko razumevanje iskustva opisanog na primeru iz svakodnevnog života su boldirani. Razmislite o tome na kojim teorijskim konceptima geštalt psihoterapije se temelje.

2) Kako biste na Jeleninom primeru opisali principe svesnosti, stvarnosti i odgovornosti u GT?

3) Pročitajte tekst iz početka i obratite pažnju na osećanja koja se u vama bude. Kako razumete svoja osećanja? Rezonirate li sa Jeleninom nervozom? Da li ste i sami osetilinapetost, pritisak, konflikt? Kako ste još reagovali, kojih misli i osećanja, doživljaja ste bili svesni?

Na primer da li ste imali želju za akcijom, želju da se umešate? Usmerite svesnost na svoje telo. Kojih doživljaja ste bili svesni u svom telu?

4) Ako ste osetili potrebu da se umešate, na koji način biste to učinili? Kako osećanja koja su kroz vas prolazila i način na koji ste eventualno poželeli da se umešate imaju veze sa vama i vašim životom, vašim karakterom, temperamentom, navikama, sklonostima, iskustvima, vašim nezavršenim poslovima, ličnom istorijom?

Na primer, da li ste veću identifikaciju osećali sa Jelenom ili sa njenim psom? Da li ste se ljutili na Jelenu, na njenog psa, na oboje ili prosto niste osećali ljutnju nego sažaljenje, nezainteresovanost, mučninu, želju da prestanete sa čitanjem?

Zadaci za studente II, III i IV godine

1) Koje teme bi se mogle pojaviti u Jeleninoj psihoterapiji? Koje teme (sličnosti i razlike) ste, čitajući o Jeleni prepoznali kod sebe?

Na primer: Odlaganje dominantne potrebe; prekidanje impulsa; slaba organizovanost; navika preteranog bivanja u glavi (mislima kao delu središnje zone svesnosti); nasilje nad sobom.

2) Opišite Jelenin odnos prema vlastitom telu.

3) Anticipirajte kako će se Jelena ponašati na psihoterapijskim seansama.

Na primer: Biće ćutljiva i suzdržana. Ili puno će pričati zasipajući terapeuta rečima i informacijama.

4) Kako će se terapeut osećati sa njom? Koji transferi i kontratransferi su mogući? Anticipirajte šta bi bili izazovi za vas u radu sa Jelenom? Sa kojim vašim životnim iskustvima je to (način na koji biste se osećali, mislili) u vezi?

5) Koji i kakvi nezavršeni poslovi bi mogli stajati iza Jeleninih šema? Napravite anticipaciju Jelenine porodice. U kakvim uslovima je odrasla? Ima li braće, sestara? Kakva je njena majka, kakav je otac?

6) Razmišljajte o Jeleninom iskustvu kroz ciklus kontakta. Šta zapažete?

1.1.2.3. Zadaci za studente III i IV godine:

1) Koje mehanizme adaptacije na granici kontakta prepoznajete?

2) Da li imate utisak da je u pitanju kreativni izbor ili stil kontaktiranja (šema), da li je Jelena svesna svojih adaptacija, svojih izbora, da li za njih preuzima odgovornost?

3) Na osnovu dosadašnjeg uzroka Jeleninog stila doživljavanja stvarnosti anticipirajte ostatak Jeleninog života. Anticipirajte kako Jelena kreira iskustvo u drugim životnim sferama (na poslu, u odnosu sa prijateljima u sferi partnerskih odnosa)? Pokušajte dakle da rekonstruišete ostatak Jeleninog života.

Zadaci za studente IV godine

1) Napravite anticipaciju Jeleninog iskustva u skladu sa klasičnim dijagnostičkim kategorijama. Koje vrste organizacije selfa su karakteristične za Jelenu?

Na primer: Jelena je sklona zavisnoj, depresivnoj, pasivno agresivnoj, anksioznoj organizaciji selfa.

2) Zamislite da je uz Jelenu ortodoksni geštalt psihoterapeut (Perls). Koje intervencije bi on primenio? Koje intervencije bi joj nudio kada bi mu ovakvu priču donela na psihoterapijsku seansu? Zašto? Na kojim teorijskim osnovama bi te intervencije bile bazirane?

3) Zamislite da je uz Jelenu dijaloški terapeut. Koje intervencije bi on primenio? Koje intervencije bi joj nudio kada bi mu ovakvu priču donela na psihoterapijsku seansu? Zašto? Na kojim teorijskim osnovama bi te intervencije bile bazirane?

4) Zamislite da je uz Jelenu relacioni terapeut. Koje intervencije bi on primenio? Koje intervencije bi joj

Autor: Nikola Krstić

Kontaktirajte nas…

2020-02-06T12:23:50+00:00

About the Author: