Recnik koncepata gestalt psihoterapije 2021-01-22T13:07:35+00:00

Geštalt Psihoterapijski Rečnik

Akademija Geštalt Psihoterapije

O geštalt psihoterapijskom rečniku

*!STRANICA U PRIPREMI!*

Osnovni cilj ovog rečnika je da pomogne našim studentima u ovladavanju geštalt terminologijom i načinom razmišljanja. Opšti je utisak da je literatura iz oblasti GT često nedovoljno razumljiva, ne samo za početnike, apstraktna, nedovoljno prožeta praktičnim primerima i nedovoljno postavljena u okvire geštalt paradigmi.

Stvar se komplikuje time što GT predstavlja sintezu čitavog niza paradigmi. Prirodnjačko, fiziološko, biološko, telesna, evolutivna, samo je jedna od njih na kojoj je jak akcenat stavljen u prvim fazama razvoja GT, a ova se kombinuje sa paradigmom fenomenološke filozofije, filozofijom egzistencije, psihoanalizom, socijalnom psihologijom, teorijom polja, humanističkom paradigmom u psihologiji, starom geštalt psihologijom kao teorijom percpcije itd.

Pored desetak paradigmi koje se stiču i prelamaju u GT, za pravo razumevanje GT koncepata važno je imati na umu geštalt razvojnu perspektivu, a i sama geštalt psihoterapija prošla je kroz više razvojnih stadijuma pa se možda danas može govoriti o više pravaca ili načina rada u samom geštaltu, od tradicionalnog (Perls/Naranho) stila, preko tzv. klivlendskog, zatim dijaloškog, pa sve do relacionog pristupa u kome se opet razdvajaju lični stilovi određenih autora.

Kada govorimo o psihoterapiji koja u sebi integriše desetak paradigmi, nekoliko pravaca i stilova rada, teško je snaći se i uvideti praktični značaj određenih koncepata, odnosno kako njihovo razumevanje ima uticaja na ono što teraput radi ili ne radi.

Ideja ovog rečnika je da započne svojevrstan enciklopedijski posao, gde će ključni termini GT biti objašnjeni, kako iz različitih paradigmi, tako i iz različitih praktičnih pristupa (stilova) a sve sa jasnom vezom između teorije i prakse.

Uvereni smo da je ovakva integracija neophodna i da može biti od pomoći, ne samo psihoterapijskim edukantima, već i iskusnim praktičarima kojima preti opasnost da se izoluju i začaure u individualni stil i način rada i razumevanja. Naravno pred vama je samo početak ovog posla kome svi možemo doprineti. Ako nam pošaljete svoje komentare i dopune bazirane na literturi koju čitate, mi ćemo ih preispitati i dodati ovom svojevrsnom rečniku (po modelu vikipedije).
Započinjanjem ovog enciklopedijskog posla nastojimo da izbegnemo vavilonsku situaciju u GT u kojoj se međusobno ne razumemo jer o istim stvarima govorimo različitim rečnicma.

Ovaj enciklopedjski posao samo je uvod u mnogo širi projekat istraživanja i preispitavnja naših praksi i iskustava, a sve u cilju sistematizacije i unapređenja naše terapije. Jer primetno je da fascinirani svojim otkrićima, mnogi terapeuti nisu u stanju da sagledaju njihova ograničenja i da naprave kritičku distancu od vlastite prakse, što je neophodno za dalji razvoj geštalt psihoterapijske kulture koju volimo.

Učitaj još

Paradigme u geštalt psihoterapiji

Geštalt psihoterapija veoma je bogata filozofskim, naučnim, čak spiritualnim konceptima. Ovi koncepti grupisanu su u paradigme. Paradigma je idejna celina koja deli zajednički okvir uverenja. Ovde govorimo o načinima pogleda na svet i načinima razumevanja pojava, koje iz tih pogleda na svet proizilaze.

Na primer etološka, evoluciona ili biologistička paradigma temelji se na verovanju da su živa bića na ovom svetu determinisana nagonom za opstanak i produženje vrste. Sve što želi da živi i sve sposobnosti i osobine koje su živa bića razvijala u funkciji su opstanka. Neki insekti razvili su izgled koji neodoljivo podseća na list, pa se ta njihova osobina tumači kao mimikrija, prikrivanje kako ih grabljivci koji žele da ih pojedu ne bi primetili. Snažna osećanja lojalnosti porodici i bližnjim osobama, kod ljudi, može se tumačiti da je u funkciji održavanja pripadanja. Pripadanje je zajedničko, ono je što čoveku omogućava opstanak, ono je što je učinilo da ljudi kao vrsta opstanu u surovom svetu prirode u kome vlada borba za opstanak.

Paradigme bliske geštalt psihoterapijskom pogledu na svet zasnovane su na filozofskim, naučnim, ili spiritualnim tradicijama koje su na geštalt psihoterapiju izvršile snažan uticaj, ili u odnosu na koje se geštalt kritički distancirao, zadobijajući autentičnost.

Tako je, na primer, psihoanalitička paradigma snažno uticala na geštalt, bilo tako što je GT preuzimala i sebi prilagođavala psihoanalitičke koncepte i iskustva, bilo tako što se geštalt formirao zauzimajući kritičku distancu u odnosu na psihoanalizu. Na primer kao i psihoanaliza i geštalt psihoterapija temelji se na unošenju svesnosti u nesvesne dinamike i procese. Sa druge strane, fenomenološka filozofija uticala je na geštalt i učinila da ćemo, umesto termina nesvesne dinamike i procesa, radije reći, nesvesni doživljaji. Tako ćemo reći da se geštalt temelji na unošenju svesnosti u naše nesvesne doživljaje.

Za razliku od tradicionalne psihoanalize koja je verovala da terapeut treba da bude neutralno platno za projektovanje kako bi se postigla nepristrasna spoznaja naši nesvesnih dinamika, geštalt veruje da je upravo fenomen odnosa i kontakta između terapeuta i klijenta ono što je najlekovitije u psihoterapiji.

Geštalt psihoterapija pretrpela je, dakle, uticaj psihoanalize i razvijala se opisujući vlastita iskustva na drugačiji način i kroz kritičko distanciranje od načina na koji se to činilo u okviru tradicionalne psihoanalize. Kada govorimo o drugim paradigmama koje su deo geštalt psihoterapijskog pogleda na svet treba izdvojiti geštalt psihologiju, odnosno geštalt teoriju percepcije koja je izvršila snažan uticaj na Perlsa i na geštalt psihoterapiju uopšte.

Dalje, fenomenološki pristup, fenomenološka filozofija, može se smatrati jednom od najznačajnijih paradigmi ili perspektiva kada govorimo o geštalt psihoterapiji.

Najzad ali ne manje važno, treba pomenuti i humanističku paradigmu, zatim filozofiju egzistencije, već pomenutu etiološku, evolucionu ili biologističku paradigmu (kako se sve naziva), koje su na geštalt psihoterapiju izvršile veliki uticaj, ili su geštalt psihoterapiji prosto bliske.

Kada tu dodamo filozofiju i spiritualnost istoka, ali i veze koje se između geštalt psihoterapije, često preko egzistencijalizma, mogu uspostaviti sa spiritualnošću i filozofijom hrišćanstva, jasno je koliko je geštalt kultura bogata i složena.

Još se može govoriti i o vezama između geštalt psihoterapije i filozofije pragmatizma, socijalne psihologije, sistemskih psihoterapijih i naučnih paradigmi, teorija polja, holsitičkog pristupa i hermeneutičke teorije saznanja i tako dalje.

Stoga sam u rečniku nastojao da pojmove koje tumačim kroz geštalt pogled na svet opišem i objasnim kroz neke od ovih paradigmi, ali sam i same ove paradigme opisao i objasnio u rečniku, među ostalim pojmovima (klikom na ove pojmove otvoriće se linkovi koji o njima govore).

Takođe danas možemo govoriti o tome da se geštalt razvojna psihologija već prilično razvila i da se na svoj način može dovesti u vezu sa velikim brojem pojmova koje ćemo ovde opisati iz geštalt perspektive.

Za holistički i na teoriji polja zasnovan pristup geštalt psihoterapije važan je i opis savremenog socijanog polja u kome živimo i na činjenici da se, usled tehnološko-industrijskog razvoja način našeg života munjevito menja, pa sam, govoreći o nekim pojmovima nastojao da o njima razmišljam u svetlu savremenog načina života kome smo izloženi i čiji smo deo.

Mislim da se na ove načine dobija celovita slika o geštalt psihoterapiji, zgodan za učenje i razvoj naših psihoterpijskih iskustava i veština.

Učitaj još

Pristupi u geštalt psihoteraiji

Tradicionalni – Dijaloški – Relacioni pristup

Geštalt psihoterapijska seansa nekada bi, karakteristično, obično započinjala pitanjem: “Čega si sada svestan?” Ovo pitanje bilo je karakteristično za izvorni, tradicionalni geštalt, kako ga je doneo Perls a razrađivao Naranho.

Možda se može reći da je kasnije ovo pitanje glasilo: “Šta je ono što ti je sada potrebno?”, pitanje za koje bi se možda moglo reći da obeležava prelazni (ja ću ga zvati dijaloški) period geštalt terapije.

“Šta je sada između nas, ili kako smo sada zajedno?”, možda je pitanje koje na sažet način izražava tzv. relacionu fazu razvoja geštalt psihoterapije, koja je danas veoma popularna.

Neki teoretičari veruju da je za vreme razvoja tradicionalnog geštalta, osnovna potreba jedinke u odnosu na društveno polje bila da jasno oseti svoju različitost i pronađe u sebi podršku da se suprotstavi restriktivnim društveno-porodičnim konvencijama. Danas, u tzv. fluidnom društvu, kada rastu generacije čiji je kontakt sveden na odnos sa ekranima (telefona, tableta, kompjutera), osnovna potreba je, kako ovi teoretičari veruju, živ, interaktivan, telesni kontakt koji će kroz rezoniranje uteloviti naša iskustva interpsihičkog dodira i time pružiti validaciju našem postojanju (Magherita Spagnuolo Lob i drugi).

Odlučio sam se da pojmove opisane kroz geštalt psihoterapijski pogled na svet u ovom rečniku objasnim kroz tri pristupa, koji su se, čini mi se, istorijski gledano, razvili u geštalt psihoterapiji, ma koliko to bilo teško i nezahvalno, pre svega zbog mog nedovoljnog poznavanja sva tri pristupa, zatim zbog preobimne literature koju nisam u mogućnosti da savladam, i najzad zbog isprepletanosti i mešanja ideja i intervencija ova tri pristupa, što čini da se oni, po mom utisku, ne mogu jasno razdvojiti.

Iako je ovaj način podele veoma pojednostavljen i često netačan, čini mi se da je moguće formulisati neke specifičnosti između raznih struja ili pristupa u GT, a ja sam se zbog jednostavnosti odlučio da to budu tradicionalni ili izvorni, dijaloški i relacioni pristup.

Pojmove opisane kroz geštalt pogled na svet nastojim da opišem kroz ova tri pristupa, utvrđujući tako i njihove razlike, prednosti i izazove, kako ih ja razumem i vidim.

Učitaj još

Na slovo A

Agresija – Adabtacija – Abautizam – Alijenacija – Akcija – Ambivalencija – Atmosfera

Agresija

Agresija je ponašanje koje je karakteristično za uništavanje, alijenirane, negativno kateksirane figure ili forme koju neka figura poseduje (uništavanje onoga što nam smeta). Na primer, razbijam led ispred svoje kuće da ne bih pao. Sukobiću se fizički sa osobom koja fizički napadne mene, ili nekog sa kim sam ili mogu biti identifikovan. (…)

Akcija

Akcija je deo ciklusa kontaktiranja sredine od strane organizma (ciklusa kontakt-povlačenje kojim život diše). Nakon senzacija kojim nas organizam obaveštava o našim potrebama, i mobilizacije kojom se orjentišemo u stvarnosti, organizam preduzima akciju, dolazeći tako u još čvršći i neposredniji kontakt sa sredinom. Nakon što sam se jutros probudio i osetio radoznalost i uzbuđenje u vezi pisanja rečnika, seo sam za komputer, promislio novi pojam i krenuo da pišem. Sada je pisanje moja akcija. (…)

Analiza

Analiza saznajna metoda kojom razdvajanjem nečega na sastavne delove nastoji da nešto saznamo. Bakteriološka analiza uzorka na primer ima za cilj da raščlani koje su bakterije prisutne u uzorku, kako bi se utvrdilo da li među njima ima patogenih sojeva koje su uzrok simptoma bolesti.

Analiza je u psihoterapiji najpoznatija u kontekstu psihoanalize. Tradicionalna psihoanaliza analizira pacijenta s ciljem da ponudi intepretacije koje će objasniti njegove simptome dovodeći ih u vezu sa njegovim iskustvima iz detinjstva.

Prema Perlsu geštalt psihoterapija je integrativna a ne analitička. Izvorni geštalt pristup podržavao je klijenta da osvesti aspekte svojih doživljaja i identifikuje se sa njima kako bi za njih preuzeo odgovornost. Perls je smatrao da analiziranje, odnosno intepretiranje (objašnjavanje) predstavlja rascepljivanje klijenta (podržavanje neurotičnih rascepa). Osim toga verovao je da terapeut analiziranjem i intepretiranjem izlazi iz horizontalnog odnosa i stavlja se iznad.

Analiza i interpretacija ponovo su našle svoje mesto kroz dijalošku fazu razvoja geštalta, dok u relacionoj fazi ova metoda ponovo odlazi u pozadinu.

Učitaj još

.

Ambivalencija

Žureći da stignem na vreme na radionicu koju sam nedavno vodio (a tema radionice upravo su bili polariteti i ambivalencija), primetio sam tokom vožnje moga skutera snažnu ambivalenciju između želje da stignem na vreme i želje da vozim bezbedno. Ko je ikada vozio skuter zna da on pruža velike mogućnosti za slalom između drugih učesnika u saobraćaju. Sa jedne strane želeo sam da stignem što pre, što me je podsticalo da žurim, odnosno da se u vožni upuštam u rizične situacije. Sa druge strane osećao sam strah za svoju bezbednost koji me je obuzdavao i upozoravao. Moja vožnja, kao akcija kroz koju sam bio u kontaktu sa sredinom bila je rezultat dve oprečene sile koje su u meni delovale jednovremeno. (…)

Atmosfera

Atmosfera je jedan od koncepata bliskih relacionom geštalt pristupu, kojim se opisuju ona psihoterapijska iskustva koja suštinski menjaju naš uobičajni pogled na svet (tzv. prirodni stav). Naime, stav prema svetu u kome se subjekt i objekt doživljavaju kao odvojeni, nezavisni i unapred dati, Huserl je nazivao prirodnim stavom (Huserl, 1931.) (…)

Na slovo B Bipolarni poremećaj Bizarnost Bazično Bulshit

*u pripremi*

Bazičnost

Koncept bazičnosti u GT može se odnositi na biologističko/telesnu paradigmu, na iskustven ili fenomenološki pristup, estetsku dijagnostiku i rezoniranje, ili na korene geštalta u psihoanalizi.

O bazičnosti u biološko/telesno/organizmičkom smislu govorimo kada kažemo da naša ponašanja vode potrebe o kojima nas obaveštava naše telo i čije zadovoljavanje je neophodno za naš opstanak (obavljanjenje homeostaze).

U smislu fenomenološkog ili iskustvenog pristupa u GT, ili u smislu estetske dijagnostike ili rezoniranja, govorimo da su naše telo i naša čula važan izvor infomacija (upravo jer su prereflektivne, biološki utemeljene intuitivne, neposredne, i u tom smislu bazične) i važan podsticaj naših intervencija, pre nego naše misli, stavovi i procene. Misli, sudovi, analize u tom smislu bile bi apstrahovane (odvučene, od lat. praho, prahere, vući odvući), sekundarne, posteriorne, izvedene, i kao takve sklone omaškama.

Kada govorimo o korenima geštalta u psihoanalizi, to polje je teško sažeti. Istaćiću samo uverenje da naša rana iskustva imaju snažan uticaj na naše kasnije funcionisanje.

Učitaj još

.

Balans

U pripremi

U prirpemi

Učitaj još

.

Biologija

Biologija ili biologistička ili organizmička perspektiva u GT podseća nas koliko smo duboko biološka bića i koliki je značaj našeg tela. Podseća nas da je u telu izvor i naših potreba i naših akcija koje imaju za cilj da te potrebe zadovoljimo. Mi smo živi organizam, u potpunosti razvijen da opstane u životnoj sredini (okruženju), od koje smo u potpunosti zavisni i čiji smo integralni deo. (…)

Bipolarni poremećaj

Bipolarni ili manično depresivni poremećaj raspoloženja manifestuje se smenjivanjem maničnih i depresivnih faza. Tokom manične faze raspoležnje pacijenta je povišeno, on je budan, vrlo energiziran, često vrlo aktivan, nekad do krajnosti, često ima problema da zaspi ili makar da zatane radi realne procene svoji planova ili domora. (…)

Bulšit (bullshit)

Bulšit (u prevodu sranje ili budalaština, u bukvalnom prevodu volovsko govno) je termin koji je Perls koristio da označi naše stavove i uverenja, kada ih koristimo da bi između njih sakrili sebe i svoje doživljaje. Stavove i uverenja često koristimo kada izbegavamo da bude direktni ili da se povežemo sa svojim osećanjima. Na primer osećam povređen što moj prijatelj, bez empatije sudi o mom postupku, i ljut sam jer mislim da bi i on postupio isto da je bio u mojoj koži. (…)

Na slovo C Cenzura Centriranost Ciklus kontakta Cickenshit

*u pripremi*

Celina NOVO

Osnovna ideja koncepta celine u teoriji geštalt psihoterapije je da je celina organizam, organizacija delova, koji postavljeni u određene relacije nisu prosta suma delova, već nešto mnogo više. Celina je živa, interakcivna zajednica u kojoj svaki deo ima svoje mesto i svoju ulogu.

Celina kao organiacije znači da je celina na neki način prsutna u svakom delu, samim tim što određujue njegovu funciju. Ovo učenje nkada se zaniva i holizmom ili holografskim pristupom. U hologramu, naime, celina slike koje se prijektuje sadržana je u svakom delu hologramske ploče. Kada hologamsku ploču koja, recimo projektuje jabuku, polomima na pola, idalje ćemo imati projeciju cele jabuke, samo će ona biti bleđa. Slično tome naš čitev DNA prosuitan je u svakoj našoj ćeliji. Svako element celine, na neki način sadrži i reprezetuje celinu. Sve je povezano.

Ovaj način razumevanja polja, koji svoj osnov ima i u savremenoj ziyiyi, daje mogućnost da se fenomeni rezoniranja, projetivne identifikacije, atmosfere, objasne na nov nov način. Naime, newgde u sebi, svako od nas poseduje sva iskustva i ona su baza za kokreaciju, razumevanje, a samim tim i kontakat i zajedništvo.

Reč geštalt, nekada se prevodi kao celina, upravo u smislu organizacije ili konfiirguracije delova.

Blicki pojmovi: Geštalt; Teroija polja.

Učitaj još

Ciklus

U pripremi

Centriranost

U pripremi

Cenzura

U pripremi

Reči na slovo D Disanje Desenzitizacija Dijaloški pristup Defleskija Domenantna potreba Dodir

Dominantna potreba

Obično u jednom trenutku mi imamo više različitih potreba ili želja koje se bore da postanu figura. Na primer gladan sam i spava mi se. Ili veoma želim da nastavim da gledam film iako me leđa bole od dugog sedenja. Veoma želim da nastavim da se dopisujem da osobom koja mi se dopada iako je vreme da krenem na posao. Volim te i želim da ti pomognem i u isto vreme mi je muka od tvojih problema i osećam potrebu da se povučem. (…)

Doživljaj

Kako je GT fokusirana na sada i ovde i holistički orijentisana na celinu našeg bića, od telesnog preko emocionalnog do misaonog pa i duhovnog aspekta našeg pojavljivanja, koncept doživljaja je od ogromne, suštinske važnosti za nas. Naime, iskustvo ili doživljaj nešto je što se odvija upravo u sada i ovde, način na koji se naše biće manifestuje u svim aspektima svoga postojanja. (…)

Disanje

Disanje je spontana, vegetativna akcija kontaktiranja sredine posezanjem za vazduhom u cilju zadovoljena potrebe za kiseonikom. Iako vegetativna (automatska), iskustvo pokazuje da nad ovom aktivnošću ponekad imamo voljnu kontrolu.

U geštalt psihoterapiji udisanje se dovodi u vezu sa posezanjem i kontaktiranjem, a izdisanje sa otpuštanjem (Margareta Spagnolo Lob). (…)

Dijagnostika

Dijagnostika je utvrđivanje uzroka određenog simptoma. Na primer, u medicni, analiza krvne slike je dijagnostika kojom se dolazi do zaključka da je uzrok simptoma malaksalost i malokrvnost. Doktor zatim, recimo, propisuje odgovarajući režim ishrane i suplemente koji, recimo, imaju za cilj da podignu nivo gvožđa u krvi. (…)

Reči na slovo E

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije

Egzistencijalizam ili filozofija egzistencije predstavlja skup filozofskih učenja koja imaju određene zajedničke tačke i koje su uticale na geštalt psihoterapiju i psihoterapiju uopšte. Javljaju se u okrilju filozofije i književnosti nakon Prvog svetskog rata u ranjenom svetu, duhu vremena koji kao nikad ranije oseća sumrak smisla i strahotnost rušilačkih nagona ljudske prirode. (…)

Emocije ili osećanja

Psiholozi govore o pet bazičnih osećanja. To su tuga, strah, radost, ljutnja i gađenje. Nekada se u psihologiji govori i o složenim ili višim osećanjima kao što su osećanja krivice, stid, nepravde, lojalnosti, ljubavi, brige.

Osećanja su po definiciji kratkotrajni, potencijalno intenzivni doživljaji koji u biti izražavaju naš odnos simpatije ili antipatije prema nečemu, ili rečnikom psihoanalize, pozitivnu i negativnu kateksu. U tom smislu, u kontekstu geštalt teorije selfa možemo reći da su osećanja deo doživljaja koji prati identifikaciju (moje hoću) i alijenaciju (moje neću), koje su elementi funkcije moje granice kontakta organizma i sredine.

Upravo zbog funkcije da nas određuju prema svetu, u tom smislu da nešto doživljavamo kao poželjno ili nepoželjno, izvorni geštalt, smatrao je da su osećanja pokretačka snaga koja stoji iza svih naših akcija. Na primer, radost stoji iza akcije posezanja, a strah iza akcije bega ili borbe. (Perls, Naranho) Stoga ekspresija osećanja njihovim pretvaranjem u akciju (započinjanje akcije) u geštaltu ima vrlo cenjeno mesto.

Učitaj još

Estetska dijagnostika

Natrag Čulima, govoriojo je Perls, otac geštalt psihoterapije.

Moj pas, matori jazavičar Kobi, majstor je estetske dijagnostike. On gleda, njuši, lizne ruku kada mu je neko pruži, on sluša boju, tonalitet nečijeg glasa, i po tim, čulima dobijenim informacijama, verujem, nepogrešivo dijagnostikuje ljude i procenjuje emotivno-psihološka stanja u kojima se ljudi nalaze. On ne razmišlja, rekli bi smo, on oseća čoveka koristeći u tome svojih pet čula. Aestezis, odakle dolazi reč estetika i estetsko, znači čulno. (…)

Ego fukcija

U pripremi

U preipremi

Učitaj još

Reči na slovo F

Frustracija

Da bi opstao u sredini, organizam mora zadovoljavati svoje potrebe. Organizam, međutim, ne može sam iz sebe zadovoljavati potrebe. Ono što će zadovoljiti njegove potrebe, na primer hrana, nalazi se u sredini. Da bi zadovoljio svoje potrebe organizam mora posegnuti za sredinom. Na primer da bi zadovoljio glad čovek poseže za voćem. Ovo posezanje možemo nazvati akcijom. Međutim, oni elementi sredine koji bi zadovoljili naše potrebe nisu uvek lako dostupni. Na primer, voće se može nalaziti na visokim granama drveća. Akcija koju je potrebno preduzeti da bi se potreba zadovoljila, nekada je prilično komplikovana. Ometanje naših impulsa od strane sredine stvara frustraciju.(…)

Figura

U geštalt terminologiji, figura je ono što trenutno zaokuplja našu pažnju u sada i ovde date situacije, dakle ono što je sve ostalo potisnuto u pozadinu kao manje važno. Figurom ili figurama, takođe nekada nazivamo i sve ono što bi moglo biti relevantno u datom trenutku.

Na primer to može biti autobus koji se upravo, velikom brzinom približava mestu na kome sam upravo nameravao da pređem ulicu, zakoračivši na kolovoz. Ili jabuka koju želim da uberem sa drveta i ka kojoj upravo pružam svoju ruku. Dok sedim u šumi i meditiram, moja figura postaje šuškanje lišća iza mojih leđa.

Jasna i snažna figura u vezi je sa akcijom koja joj prethodi. U prethodnim primerima, naglo ću zaustaviti moje kretanje i odskočiću unazad kako me autobus ne bi udario. Istegnuću se da bih dosegao jabuku. Osvrnuću se i otvoriti oči da vidim šta šuška iza mojih leđa. Iako možemo reći da sam postao svestan da mi se približava autobus, ili da iza mene nešto šuška, primetite da je moj pokret spontan, predreflektivan (automatski, ne prethodi mu razmišljanje).

Kod zdrave osobe figure nastaju spontano, onda kada za njima postoji potreba, jasne su i predstavljaju začetak akcije. Kod osoba sa zastojem u funkcionisanju figure su nejasne, mutne, nastaju prerano ili prekasno, potpuno izostaju ili potpuno apsorbuju osobu čineći je nesposobnom da ih otpusti kako bi napravila prostor za novu figuru. Možemo govoriti i o tome da se figure mogu prebrzo menjati tako da akcija ne dovodi do kontakta.

Učitaj još

Fenomenološki pristup

Kada u ovim tekstovima govorimo o fenomenološkoj perspektivi, želimo da kažemo da je to perspektiva običnog, svakodnevnog iksustva. Iskustvo, jednosvno opisano, svakondveno, bez intepretacije, to je dakle prvo značenje reči fenomenološki pristup u GT.

Reč fenomen znači pojava. Želi se reći da kada se nešto pojavljuje uvek postoji i subjekt kome se ta pojava pojavljuje. Pojava je pojava tek kada ima ko da tu pojavu doživi. Pojave su takve kakve jesu, ne po sebi nego upravo za nas. Voda nije hladna ili vruća, pitka ili zagađena, prozirna ili mutna po sebi, već za nas. Nama je hladna ili vruća, za nas je pitka ili zagađena, našem oku je prozirna ili mutna. Mi smo deo pojave. Mi smo deo onoga što opažamo, osećamo, poimamo.

Kako je to važno? Prvo, mi ne možemo pristupiti samoj stvarnosti, već samo i jedino našim doživljajima. To znači da se na terapiji nećemo baviti utvrđivanjem istine, nego ekspresijom doživljaja. Nećemo se raspravljati sa našim klijentom oko toga da li je njegov postupak sebičan ili nije, već ćemo ići za njim, podržavajući da još više izrazi svoj doživalj koji je opisao kao sebičnost.

Drugo, ni mi sami nećemo se, osim u nekim specijalnim slučajevima, pitati da li je nešto istina ili ne, nego ćemo pratiti naš doživljaj. Moja opažanja (vidim osmeh na tvom licu), moje senzacije (i osećam toplinu u grudima), moje emocije (osećam radost), moje intonacije (želim to da ti kažem), i moje akcije (izražavam, sebe), biće način na koji, kao geštalt terapeut postupam.

Treće, iskustvo pokazuje da moji stavovi, moje ideje, odnosno moja uverenja, moje pretpostavke i predrasude, mogu biti od velikog uticaja na ono što vidim, na moje senzacije, emocije, akcije. U geštalt terapiji, koristiti fenomenološku metodu, znači osvestiti, staviti u zagrade, ostaviti po strani, koliko god je to moguće, naša uverenja, pretpostavke, predrasude, i prepustiti se čistoj, predrefleskivnoj, instiktivnoj, intutivnoj, telesnoj, estetskoj (čulnoj) impresiji.

Ovaj, upravo fenomenološki način bivanja treba da nam omogući da budemo u kontaktu sa svojim čistim doživljajima, pre nego ga naša uverenja, pretpostavke i predrasude iskrive. Veruje se da ovakav način bivanja ima veliku dijagnostičku i uopšte terapijsku vrednost.

Učitaj još

Fiksirani geštalt

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Reči na slovo G

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Geštalt

Reč geštalt nemačkog je porekla i može se prevesti na razne načine. Najčešće se prevodi kao celina, oblik (forma), patern ili šablon, konfiguracija. Ovim pojmom se želi reći da je celina više nego skup delova. Satni mehanizam koji kuca i pokazuje vreme nije isto što i gomila zupčanika i opruga stavljena na gomilu. Oblik, patern, šablon ili konfiguracija čine da je nešto baš to što jeste. Točak je to što jeste upravo zahvaljući svom obliku. (…)

Grupa – grupna dinamika

Na grupu ljudi, pa tako i na psihoterapijsku grupu, gleda se u geštaltu kao na celinu koja je svojevrsni self za sebe, više nego skup delova. U tom smislu govorimo o tome da grupa, kao i self ima svoje cikluse kontakta i povlačenja (Filipson i Haris), svoje kolektivne modifikacije kontakta (npr. konfluenciju ili retrofleksiju), koje potrebe i senzacije, svoje mobilizacije, kontaktiranja i povlačenja. Jednom rečju, kao i pojedinac, i grupa ima svoju intencionalnost, svoje polarizacije (polaritete ili suprotnosti). Osvešćivanje i ekspresija ovih doživljaja biće elementi rada na grupnoj dinamici u cilju odnosa u svojim elementima (predkontakt-kontakt-povlačenje).

Za polje grupe takođe su naročito karakteristični fenomeni atmosfere i rezoniranja, o kojima se danas govori u tradiciji relacionog geštalt pristupa.

Kao dijagnostički “instrumenti”, pored svega navedenog, mogu se koristiti i fenomeni granica i prirode granica, odnosno polariteti pripadanja (lojalnosti drugima) i nezavisnosti (lojalnosti sebi).

Grupa je socijani mirkokosmos u kojem će se manifestovati dinamike socijalnog života svakog od članova grupe. Na taj način grupa pruža mogućnost za osvešćivanje i kriranje novih načina, pokreta i iskustava kontakta koja imaju transformišuću moć i na grupu i na pojedinca koji u njoj učestvuje.

Rad u grupi je zahtevan i izazovan kako za svakog učesnika tako i za voditelja. Dinamika grupe veća je od voditelja i on nije u mogućnosti da je kontroliše. Voditelj nije veći od grupe, on je samo jedan njen deo koji, kao i svi ostali, doprinosi njenoj dinamici. Ova nemogućnost kontrole možda je uticala na Perlsa da se ne upušta u rad sa grupom na tipičan način, već da se ograniči samo i jedino na individualne radove u grupi. Izgleda da je sa grupnim radom u okviru svoje psihoanalitičke edukacije imao loša iskustva, pa su ostale zabeležene njegove sledeće reči: “Da li si nekad prošao kroz ono što se dešava u grupnoj terapiji? Svako iznosi mišljenje o žrtvi i svako tumači svakog. Objašnjenja, igre rečima nalik ping-ponga, u najmanju ruku napad: “Draga projektuješ se” ili gluma dramske kraljice. Kakav oblik rasta bismo mogli da očekujemo u tim “klubovima samopomoći”?”

Učitaj još

Gestikulacija

Gestikulacija je neverbalna komunikacija. Spontano, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno mi pravimo grimase svojim licem, prevrćemo očima, pućimo usne itd. Svi ovi gestovi u funkciji su svesnog ili nesvesnog iskazivanja (ekspresije) jednog dela naših doživljaja, naših stanja, osećanja, raspoloženja.

Kako mislima i rečima često odlazimo od sebe, nesvesnu gestikulaciju možemo smatrati iskrenim izražavanjem onih naših doživljaja koje od sebe i drugih nastojimo da sakrijemo. Stoga gestikulacija i mimika imaju važnu ulogu u forenzičkoj psihologiji gde želimo da procenimo da li ispitanik govori istinu, ali i u geštalt psihoterapiji, gde nas ne zanima toliko igra istina i laži, koliko povezivanje sa našim autentičnim doživljajima i njihova ekspresija, bez obzira da li nam se sviđali ili ne.

Tradicionalni geštalt razvio je izvanrednu sposobnost praćenja gestikulacije kao i korišćenja gestikulacije kroz tehnike pojačavanja ili pantomime, sa ciljem da se klijentu pomogne da dođe u bolji kontakt sa sobom i sredinom, kroz izražavanje sebe, koje vodi svesnošću, identifikaciji sa sobom i time slobodi izbora.

Podsticanje klijenta da oživi svoju facijanu ekspresiju, da grimasama izrazi svoje doživljaje, posebno osećanja, nekad bez reči, snažni su primeri iz roda ekspresivnih tehnika, koje mogu da budu dobar način rada na retrofleksiji, dobar način da se defleksivno zaobilaženje sa puno reči zaobiđe itd.

Iako mogu delovati dezinhibirajuće, katarzično, otvarajuće, postoje situacije u kojima su, usled snažnog stida ili osećaja neadekvatnosti, ove tehnike potpuno neprimenljive ili čak potencijalno štetne.

Učitaj još

Reči na slovo H

Horizontalnost odnosa

Horizontalnost odnosa, koncept je koji se vezuje za humanističke psihoterapijske paradigme. Suština je u tome da terapeut i klijent tretiraju jedan drugog kao ravnopravnog. Terapeut nije tu da savetuje ili intepretira klijenta, jer se na taj način stavlja u poziciju iznad. Kada savetujemo ili interpretiramo, mi šaljemo poruku: “Ja sam iznad tebe, ja znam više nego ti, vidim više, mogu više.” Humanistički terapeuti veruju da klijentima na ovaj način oduzimamo moć i da im uskraćujemo mogućnost da sami preuzmu odgovornost za sebe, odnosno ponašamo se prema njima zaštitnički i roditeljski. (…)

Holizam

Reč holizam dolazi od reči hol, što znači celina. Ideja hoslističkih doktrina je, prvo, da je organizovani sistem (organizam) više od skupa delova, i drugo, da svaki deo celina ima svoje mesto, svoj smisao i svoju ulogu, svoje pravo da pripada i svoj značaj u celini ili zajednici delova.

Naše telo, kao organizam, više je od prostog skupa organa. U njemu svaki organ ima svoju ulogu i svoje mesto. Svaki organ pomaže svakom drugom organu. Između organa postoji međusobna potreba, zavisnost i simbioza.

Geštalt psihoterapija na isti način posmatra našu psihu. Svaki deo našeg selfa ima svoju ulogu i svoj smisao. Ništa nije višak.

Najzad i između tela i duha, da tako kažemo, vlada sličan odnos. Naše telo slika je našeg duha, a naš duh reprezentuje naše telo.

U pripremi.

Učitaj još

Homeostza

Homeostaza je stanje ravnoteže i dovodi se u vezu sa stanjem telesne i psihičke sitosti. Svaki organizam teži homeostazi, a život nije ništa drugo nego ciklusi remećenja i težnje za ponovnim uspoostavljanjanjem homestaze na raznim nivoima. Ovaj koncept dakle dolazi iz biološko-organizmičke paradigme geštalt psihoterapije.

Psihoterapija se takođe može opisati kao uspostavljanje homeostaze koz jedan odnos, ili učenje novih načina da se homeostaza uspostavi u odnosu klijent/terapeut, a zatim i u odnosu organizam sredina (klijent u polju svog života) u širem smislu.

U pripremi.

Učitaj još

Histerioničnost

Histerioničnost se odnosi na potrebu za prenaglašenim, intenzivnim ponašanjem, teatralnim, dramskim nastupima. U psihopatologiji možemo govoriti o skali histerioničnosti, od nešto naglašenije histerionične crte ličnosti, do histerioničnog poremećaja ličnosti.

U GT, na histerioničnost gledamo kao i na druge “psihopatologije”, dakle kao na vrstu adaptacija koja ima svoj smisao, svoju svrhu i svoju dublju prirodu u zaštiti selfa. Konkretno histerioničnost se tumači kao potreba da dopremo do drugog koja je bazirana na isksustvu da je do drugih teško dopreti, da nas neće čuti, ugledati i uvažiti.

U pripremi.

Učitaj još

Reči na slovo I

Impuls

Impuls doživljavam kao spontani pokret ka nečemu ili od nečega. Osećam energiju koja se sama od sebe javlja kao težnju da nešto učinim. Iako je impuls spontana težnja, deo prirodnog ciklusa kontaktiranja sredine je da smo svojih impulsa svesni. Svesnost nam omogućava izbor da impuls pratimo ili gušimo. Praćenje impulsa donosi osećaj radosti i olakšanja, dok gušenje impulsa stvara osećaj neprijatne tenzije i unutrašnje borbe sa samim sobom. (…)

Istraživanje

Geštalt psihoterapija može se istraživati na razne načine, kvanititivno i kvalitativno, nomotetski i idiografski. Ovde se međutim nećemo baviti istraživanjem geštalt psihoterapije već istraživanjem u samom psihoterapijskom procesu. U tom smislu možemo reći da je geštalt psihoterapji blisko kvalitativno, idiografsko, fenomenološko, relaciono istraživanje, odnosno da je geštalt psihoterapeut, u tom smislu istraživač.

Šta znači ta rogobatna formulacija? Pojam kvalitativno znači da se, u radu sa jednim klijentom, istražujući iskustva svog klijenta, terapeut ne usmerava na veći broj ljudi s ciljem da zadobije statističku validaciju. Slično tome njegovo istraživanje je idiografsko a ne nomotetsko. On se bavi svojim klijentom kao specifičnom, neponovljivom individuom (idio – pojedinačno ?). Njegov cilj nije da u svom istraživanju otkrije zakonitosti koji važe za sve (što bi bilo nomotetsko istraživanje; nomos – zakon). Kao što to Irving Jalom divno opisuje u svojoj knjizi Čari psihoterapije, psihoterapeut u izvesnom smislu za svakog klijenta otrkiva posebnu, njemu prilagođenu terapiju.

Istraživanje unutar GT je fenomenološko upravo u tom smislu što je usmereno na doživljaj. Terapeut traži način da pomogne klijentu da osvesti i iskomunicira svoj doživljaj u što je moguće većoj meri. Možda možemo reći da je terapeut u ovome uspeo kada sebi u potpunosti može da predoči doživljaj svoga klijenta, kada može za sebe da kaže da je ušao u njegove cipele, da tačno zna kako mu je. Takođe možemo reći da je ovo istraživanje fenomenološko i po tome što terapeut koristi fenomenološku metodu, najpoznatiju po tome što terapeut nastoji da svoje stavove i uverenja stavi u zagrade.

Za istraživanje u GT seansi još kažemo i da je relaciono, jer je u mnogome bazirano na prirodi i kvalitetu odnosa koji se između terapeuta i klijenta stvara. Kao u savremenoj fizici, geštalt psihoterapeut stoji na stanovištu da on kao istraživač utiče na istraživanje. U tom smislu u istraživanju događa se fenomen kokreacije, a samo istraživanje u mnogome se odvija u medijumu ekspresije i njegov cilj nije suvo znaje već susret (kontakt).

Ipak, ili uprkos tome, važno je naglasiti da je nekada veoma važno da terapeut postavi konkretna, činjenička pitanja ili primeni tehniku konkretizacije. Kao što dobrom detektivu činjenice omogućavaju da shvati kontekst i pronikne u motive aktera određenog doživljaja, tako i terapeutu činjenice omogućavaju da iskustvo svog klijenta smesti u kontekst i učini ga shvatljivim, pojmljivim, logičnim. Osim ovog činjeničkog, ili kontekstualnog istraživanja, u kome terapeut nastoji da istera na čistinu stvarnost, da tako kažemo, on je usmeren i na sebe (relacioni aspekt istraživanja), na sopstvena stanja, doživljaje, osećanja senzacije, pretpostavljajući da ona mogu biti kokreirana u polju terapeut/klijent, i relevantna, ne samo za odnos klijent/terapeut, već mogu kroz rezoniranje i atmosferu, nositi važe informacije u polju klijentovog života.

Radoznalost, otvorenost, kreativna nezainteresovanost, prisutvo, u tom slučaju biće važni elementi onoga što zovemo relacionim istraživanjem.

Učitaj još

Intencija – intencionalnost

Intencija ili intencionalnot, pojam je koji je u geštalt psihoterapiju stigao iz fenomenološke filozofije, koja za svog najpoznatijeg predstavnika ima Edmunda Huserla. Husrel je, naime tvrdio da je svesnost intencionalna. To treba da znači da je svesnost uvek svesnost o nečemu, da ne postoji prazna svesnost ili svesnost kao takva. Svesnost, kao jedna dimenzija naših doživljaja uvek je svesnost o senzaciji hladnoće (kažemo svestan sam da mi je hladno ili prosto, hladno mi je), svesnost o osećanju tuge, svesnost o bolu, svesnost o radosti koja mi ispunjava grudi toplom razdraganošću, čineći da sam svestan da želim da zapevam ili da zaplešem. (…)

Interpersonalni i intropsihički pristup

Sa razvojem relacionog pristupa u GT ova dva pojma kose se sve češće. Fokus se sa onoga što se događa u nama (intropsihički) pomera na ono što se događa između nas (interpsihički).

Ključna terapijska pitanja, koje terapeut postavlja sebi, a katkad i klijentu, a koje treba da dovede do utelovljenja iskustva u graundu odnosa, tako postaju: “Kako sam ja deo ovog polja, kako mu doprinosim, kako sam deo plesa koji se između nas sada odvija, kako želim da doprinesem promeni toga plesa?”(Margherita)

Tradicionalni geštalt bio je usmeren na prepoznavanje i ispitivnaje ličnih potreba (kroz akciju), te se verovalo da ta vrsta intrapsihičkog usmerenja, iskustva prepoznavanja i izražavanja sebe donosi nova iskustva samopodrške, što rezultira samostalnošću i nezavisnošću koje je Perls tako visoko cenio. (Perls, Geštaltistički pristup psihoterapiji).

Iako je geštalt od samog početa na polje orjentisana paradigma, dakle u biti relaciona, Perls u svojim radovima ne koristi i ne nudi sebe na onaj način koji se danas razvija u okviru relacione interpsihičke paradigme.

Značajni koncepti za ova pomeranja paradigme su estetski pristup, estetska dijagnostika ili estetičnost kontakta. Ovi alati, koji svoj začetak i jedan oblik korišćenja imaju već kod Perlsa, danas se razviju i koriste na nove načine.

Smisao promene paradigme geštalt psihoterapiji, u relacionom pravcu, je da se ponovo omogući iskustvo odnosa, da se naša iskustva utemelje i isceljuju u odnosu, dakle interpersonalnom, koji je u doba individualizma i fluidnog društva savremene tehnologije i potrošačke, hedonističke filozofije sve više deficitaran (Margherita). Umesto sa živim, responzivnim roditeljem ili drugim detetom, deca danas sve više žive “u odnosu sa” ekranom ili androidom koji im ne može dati responzivnost emotivnog rezoniranja, niti estetsku (čulnu) toplinu dodira. Osmeh koji nudi ekran nema kvalitet majčinog osmeha i njegovu toplotu (vibraciju), ne može se opipati, niti nas poziva u bezbrižno polje roditeljskog zagrljaja i krila, ne omogućava telesnu akciju, pokret posezanja niti kompletno čulno iskustvo, jednom rečju ne nudi interpersonalno iskustvo istog kvaliteta, već sakato, svedeno, hladno, prazno.

Osnovna ideja interpersonalnog pristupa (za razliku od intrapsihičkog koji je bio više karakterističan za tradicionalni geštalt) nije više insistiranje na ličnoj odgovornosti i snazi našeg ega (psihologija uspeha), već na postavljanju naših iskustava u šire interpersonalno polje zajednice. Moja depresija, na primer, tada nije moj lični problem i odgovornost već se razumeva u depresivnom polju savremenog čoveka koji sve više gubi iskustvo pripadanja, prepoznatosti u pripadanju, odnosa i kontakta. Tako su odnos, dodir i kontakt, odnosno obnavljanje interpersonalnog iskustva, prema ovom shvatanju, danas lek više nego pozivanje na ličnu odgovornost i razvoj ego funkcije, samostalnosti i nezavisnosti (Margherita).

Učitaj još

Intervenija NOVO

Već nekolko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji. Najšier koncept intevencije možemo odrediti kao sve ono što na klijenta, odnmosno na odnost teraput/klijent ima uticaja, a to je sve što teraput učini ili čak ne učini, uključujući i njegove “unutrašnje” procese, stanja, raspoloženja. Naime sve je to deo polja teraput/klijent i sve ga potencilano menja.

U tom smislu možemo reći da teraput ne inteveniše samo ego, dakle svojim acijama (rečima, telenim pokretima), već i stanjima u kojima se nalazi, npr. osećanjima, raspoloženjima, čak senazciajma koje u njemu tokom terapije zbivaju, svojim neizgovorenim mislima, neverlanim ponašanjima i gestovima, čak celokupnim poljem svojih životnih iksustava, profesionalnih i ličnih, načinom na koji izvodi dijegnostiku itd.Jednom rečju, celokupan psihoterapeutov doživalja koji de događa u polju teraput/klijent, može se smatrati intevencijom, u tom smislu da ima svojih posledica na iskustvo i doživalj klijenta.

Kako se ovo polje, celokupno polje doživalja, iz heurističkih (istraživačkih) i didaktičkih (obrazovanih) razloga mora suziti i podeliti, možemo reći da je inervencije sve ono što teraput čini svesno. Ovo sužavanje je dopušteno, čini mi se, samo ako vodimo računa o tome da će i sve ono što teraput čini nesvesno, potancijalno (manje ili više) uticati na klijenta tj. na njihov odnpos. Najazd nije ni moguće ni potrebno da terapeut bude svestan svih procesa koji se između njega i klijenta događaju, odnosno svega što čini i ne čini slučajno ili spontano.

Idući za tom idejom podelio sam dalje intevencije na sve ono što teraput čini i na sve ono što ne čini (dakle svesno se uzdržavajući od činjenje). Dalje, podelio sam sve intencije na reči (rečenice) koje teraput izgovara i telesne pokrete koje čini (uključujući i sferu estackog).

Naime teraput postavlja titanja, izgovara sudove (iskaze – tvrdnje), poziva (izgovara molbe ili inperative). Na primer, “Kako se sada osećaš?”, to je pitanje. “Volim životinje.”, to je sud, iskaz, odnosno tvrdnja. “Voelo bih da me sada pogledaš.”, je molba, a “Preći sada na drugu stolicu.”, je zahtev ili impertiv (u gramatičkom smislu).

Nagnuo sam se ka klijentu, ustao sam i šetam po sobi, privukao sam ili udaljio svoju stolicu, ustao sam i ponudio zagrljaj, to su intevencije koje sam nazavo telesnim pokreztima.

Izgovorene reči i načinjeni pokreti su dakle ono što terapeut čini. Jednako važno, mađutim smatram i ono što teraput ne čini, pa sam i svasna nečinjanja opredelio kao intervencije. Na primer, ćutim sa klijentom u želji das pribavim nestrukturisanost. Ili se suzdržavam da mu postavim pitanje koje mi je na umu, jer mi se čini da bi to pitanje bilo isuviše frurtirajuće. Potrebno mi je vreme da shvatim šta se to događa između nas pa imam potrebu da postavim pitanje koje je grubo i sugestivno. Ili, svestan sam da bih rado pričao klijentu o mom iksustvu, ali mi se čini da bi to prekinulo njegovu ekspresiju doživaja. Ili se suzdržavamo da izgovirm savet, jer mi se čini da bih mu time oduzeo iskustvo sopstvenog traganja za rešenjem, saopstvenog učenja koz iksustvo. Ili, suzdrvama se da ga zagrlim i tako dalje.

Kada govorimo o intevenciji rečima, pitanja sam dalje podelio na otvorena i zatvorena (sugestivna). “Kako se sada osećaš?”, otvoreno je pitanja. “Šta se sada tebi događa?”, još otvorenije. “Osetio si ljutnju?”, zatvoreno je pitanje. “Osetio si ljutnju prema meni kada sam ti rekao da mi je žao tvoga oca?”, još je zatvorenije. Otvorenost i zatvorenost pitanja, dakle vidim kao skalu. Rekao bih da sam sklon otvoenijim pitanjima, ali mi iksustvo pokazuje da zatvorenija pitanja štete vreme i da su naročito zčajana u radu sa nerazrađenim klijnetima, jer su podrška da izraze sebe i da atikulišu svoj doživalj.

Iskaze, dakle rečenice koje imaju logičku formu tvrdnje, podelio sam na izgovaranje sebe, fidbek, intepretaciju i savet.

“Volim životinje; počeo sam da osećam tugu; veoma sam zainteresovan; tu sam; poželeo sam da odem korz vreme u tvoje detinjstvo i kažem ti da ništa nisi kriv.”, i tako dalje, primeri su intevencija koje nazovam izgovaranjm ili deljenjm ili izgovaranjem sebe.

“Ako sam dobo razumeo, osećao si se krivim zbog ljutnje koju osećaš prema svom ocu i taj osećaj krivice i sada je tu.”, primer je intevencije koju nazivam fidbek. Slično kao kod otvorenih i zatvorenih pitanja, primetio sam da fidbek može biti golo ponavanje reči, sa savim malo ili nimalo anticipacije (sugestivnosti), ili može sadrati više i više anticipacije, sve dok se na kraju ne pretvorti u interpretaciju.

Na primer, “Čujem da mi kažeš da nisi znao šta treba da uradiš.”, fidbek je koji je malo ili nimalo anticipirajući (sugestivan ili intepretativan). U njemu sam proto ponovio ono što mi je kliejnt rekao, kako bi on video da ga slušam pažljivo. “Dakle nisis znao šta treba da radiš. Mora da nije bilo lako stajati tamo u konfuziji i neznanju. Osećao si se krivim.”, anticipirajući je fidbek, jer poziva kliejnta da osvesti i iksmunicira još jedan deo svog doživaja, a to je da mu je bilo teško i da se vervatno osećao krivim. Anticipirajući fidbek pomaže klijentu da prepozna, artikuliše i izrazi svoj doživaj ili onaj deo doživajaja za koji se meni kao teraputu čini da je bitan, a koji još čeka u pozaditi.

“Dakle svestan si da je osećaj krivice za tebe je neizdrživ. Mislim da zato lako kriviš druge da bi se zaštitio.”; primer je fidbeka koji je veoma sugestivan i već prelazi u intepretaciju. Ako zatim dodam kako mislim da je to u vezi sa tvojim ocem koji te je mnogo krivljivao za teškoće sa kojima ti objektivno nisi mogao da izađaš na kraj, onda je fidebak koji dajem u potpunosti prešao u intepretaciju.

Od samih početaka važna odlika geštalt psihoterapije je da nije sklona intepretaciji. Perls je naročito isticao stav da intepretacija slabi kliejnta i da predstvlja pilazak iz horiznostalnog odnosa i igru moći. S druge strane, kao i sugestvna pitanja, anticpirajući fidbeci, pa čak i intepretacije, čini mi se, nekada skrajuću put, a njihova vrednost ogleda se i u tome što pomažu klijentu da artikuliše i izrazi svoj doživaj, što tako uči kako se to radi, što može osetiti da ga teraput zaista pravi i razume.

U praksi se naravno, pitanja raznog setepena otvorenosti mogu kombinovati međus sbom, kao što se i fidbek krazličite snage u smislu anticipiranja, može kombinovati sa pitanjima. “Dakle stajao si tamo zbinjen, nisi szano šta treba da radiš, da li si se zbog toga osećao krivim? Kako bi to moglo biti u vezi sa svojim ocem?”, na primer.

Dalje, sve intevencije rečima, koje sam opisao, menje više su dijaloškog karatktera. One su deo korpusa istraživanja kliejntovog iksustva i doživaja. Njihov cilj je više osvešćivanje i ekspreija, dok je odnos teraput/klijent više pozadina ovom procesu. Stoga mi se čini da i same intevecnije, po intenciji (napmeri koja iza njih stoji), možemo podeiti na intevancije čiji cilje je osvešćivanje ili eskresija (i one će pretežno pripadati korpusu tradiconalnog i dijaloškog geštalta), i na invervancije čiji je cilj ili intencija odnos, koje ću zvati relaionim intevcnijama u užem smislu.

Na primer, “Šta vidiš kada me pogledaš?”, ili, “Želiš li da ti kažem kako se osećam dok slušam tvoju priču?”, ili, “Duboko sam dirnit tvojom pričam sada.”, inetvencije su koje nemaju tolko za cilj osvešćivanje i ekspresiju, kolko pozivanje u odnos ili dovođenje relacije u figuru (možemo reći prelazak u ja-ti odnos).

Pokret i poziv na pokret, kao intervencija, razvijao se i bio veoma polularan u izvrnom gešteltu, a njegov cilj bilo je započinjenje i izvođenje iskcije, osvešćivanje i ekspresija.

Razvoj relacinog pritupa, ponovo je otrkio pokret kao vrlo značajan potencijal odnosa. Na prime obično udalvanje ili približavanje stolice ima moć da odnos donese u figutu i da snažno izrazi doživalj u relaciji. Pružanje ruke (nuđenje ruke klijentu) i drugi pokreti s ciljem telenog kontekta imaju snažan relacioni potecijaln, vrlo su bazični načini intvenisanja, veoam su snažni, učinkoviti i potencilno opasni.

Važno je zapaziti da se verbalne i nevreblane intevcnije (čekima i pokretom), takođe u praki smogu kombinovati na beskonačno mnogo načina, isto kao što se intencija osvešćivanja i izražavanja lepo kombinuje sa inteciojom odnosa, ja-to rad sa ja-ti radom i tako dalje. Moje iskusvo navodi me na mišljenje da tek kombivovanje ovih intevencija čini geštalt celovitim, tj. čini geštelt geštaltom, da tako kažem.

Dalju, za mene važnu podelu intevcnija načinio sam na regresivne (negativne) i progersivne (pozitivne ili intencionlane).

Učitaj još

Reči na slovo K

*u pripremi*

Kontakt

Kontakt ciklus

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Konkretizacija

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Kreativna adaptacija

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Konflikt potreba

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Reči na slovo K

*u pripremi*

Kontakt

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Kokreacija

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Konflikt

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Kontrola

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Kontratransfer

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Reči na slovo L

*u pripremi*

Ličnost (persona)

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Lepo (lepota)

Lepo je pridev koji pripada korpusu esteckog pristupa u geštalt psihoterapiji (uz čulno, što je osnovno značanje stateckog). Za dobro izvođenu terapijsku seansu ili za terapijski odnosmožemo reći da su lepi.

Kalos kagatos (καλὸς κἀγαθός) ili kalokagatija (καλοκαγαθία) starogrčka je kovanica gde se u jednoj reči pominju pridevi dobro i lepo. Ideja je da se siakže inticija naših etičkih i steckih osećanja, gde je ono što je dobro ujedno i lepo a ono što je lepo, ujedno i dobro. Dobrota je lepa a lepota je dobro.

Zastupnici estclog porstupa u GT rekli bi isto. Naša esticka i etička osećanja ili inticije se poklapaju. Estacki kriteriji na taj način postaju kriertijumi dobrog. Kako da ovaj odno ili ovu razmenu učinimo lepom? – može biti pitanje koje nas vodi u radu. U korpusu esteckog pristupa, često se koriti i metafora plesa, da se opiše dinamika polja klijent/teraput. Kako da ovaj ples učinimo lepim? – može dakle biti pitanje kojim se rukovodimo u terapijskom radu.

Učitaj još

Laž

Zašto lažemo, pitanje je na koje bi svi voleli da znamo odgovor. U psihoterapijskom kontekstu, tema laganja nmajčešeće se javlja na tri nivoa. Roditelji koji su naši klijenti ili roditelji naših klijenata, žale se na to da ih lažu deca. Parrneri u vezi ili braku se žale da ih lažu njihovi partneri. Teraputi se pitaju da li ih nekad lažu kijijenti.

Prema geštalt psihoterapisjkom iksustvu, lažemo kada želimo da se sakrijemo ili da prevarim. U oba slučaja nemao poverenja da će nas drugi prihvatiti sa istinom. U tom pravcu možemo usmeriti i terapisjki rad. Tema je dakle kako narušavamo poverenje ili kako poverenje ponovo uspostvaiti.

Na primer, dete će lagati za ocenu u školi iz straha od roditeljske osude, gradnje ili kaze, a nekada i iz želje da ih zaštiti od neprijatnosti. Tada je pitanje kako smo dobrineli slabom poverenju i šta možemo učiniti da ga obnovimo.Kako da ga više podržimo pohvalom, potvrdom ali i granicama, itd.

U terapiji ne laganje gleda kao na otpor, pa ćemo i raditi onako kako se u terapiji radi na otporu. Respoektivanjam, nastjanjem da gha osvestimo i prtvaranjem u svesnu odluku. Ako kijent nauči da se na drugi način zaštiti svojom granicom, tako što će recimo reći da ne želi da ga kaže to i to, napravili smo napredak i poverenje u odnos je poraslo.

U duhu geštalt terapije, nasleđenom sa samih izvora, i po ovom pitanju kliejntu ostavljamo njegovu vlatitu odgovornost i ne nastojmo da mu pomognemo više nego što je on spreman da traži ili primi.

Učitaj još

Licemerje

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Reči na slovo Lj

Ljubav

Ljubav je doživljaj lojalnosti sa spremnošću da se žrtvujemo, kada sreću ili nesreću druge osobe doživljavamo kao svoju sopstvenu.

Nažalost, ljubav vrlo lako mešamo sa zaljubljenošću ili sa zavisnošću. Za razliku od zaljubljenosti, ljubav je postojano, mirno stanje. Dok je zaljubljenost zasnovana na idealizaciji, tako da zapravo volimo samo našu vezanost i snašu sliku o drugoj osobi, ljubav se javlja tek sa godinama, sa dobrim poznavanjem druge osobe.

Iako nije zasnovana na idealizaciji, možemo reći da u ljubavi verujemo u dobrotu druge osobe, a njene mane smo spremni da trpimo zarad zajedništva koje nam je važnije.

Iz biologističke paradigme geštalt perspektive, ljubav ima značajnu socio-biolšku funkciju. Naime snažna afektivna vezanost, koja je nesumljivo važan aspekt ljubavi, pomaže nam da ostanemo uz drugog, što u načelu povećava naše šanse za opstanak (npr. ljubav majke i deteta).

U filozofiji egzistencije, ljubav i na njoj zasnovana potreba za služenjem i negom drugog ali i sebe, često se opisuje kao ono iskustvo koje jedino ima moć da naše postojanje ispuni osećajem smisla. (Erik From, Umeće ljubavi)

Učitaj još

Ljubomora

Ljubomora je složeno osećanje u kome se prepliću strah, ljutnja, zavist, privlačnost, žudnja. Kao i ostalim neprijatnim osećanjima, tako i ljutnji u geštalt terapiji nastoji da damo rezumevanje u kontekstu polja jednog odnosa.

U tom smislu ljubomoru razumevao kao strah da ćemo izgubiti nešto što nam je važno, često kombinovanu sa osećajem ili iskustvom da nam drugog nije dovoljno, da nam nije dovoljno ljubavi, odnosa, razmene, nežnosti.

Tomas Mur u svojoj knjizi Nega duše, o ljubomori govori kao o osnovnom kvalitetu boginje Here. Hera je Zevsova žena, boginja doma, zaštinica žena i porodice. Mur u arhetipu Here vidi opozit Zevsovoj omnipotenciji i raspiništvu, zapravo važan kvalitet ljubavi, kvalitet čuvanja i očuvanja, zaštite, sakupljanja i pribiranja, suštinski kvalitet posedovanja i čuvanja onoga što se poseduje.

Temu ljubomore u GT nastojimo da razumemo kao kokreiran fenomen u partnerskom polju. Pitanje je kako doprinosimo ljubomori našeg partnera ili kako on doprinosi našoj ljubomori.

Ljubomora takođe nas poziva, u partnerskim odnosima, da gledamo o prostor nedostatka ili deficta u našem odnosu. Poklanjamo li jedno drugome dovoljno kvalietetnog vremena, prisustva, pažnje, prepoznavanja, komuniciramo li dovoljno naša osećanja, potrebe, želje.

Slično tome, kod ljubomore kod dece, pozivamo roditelje da odvoje vreme koje će svaki dan, ekskluzivno provesti sa detetom, i interakciji, bez mobilnog telefona u ruci, ili podržavamo roditelje da stariju decu više uključe o aktivnosti brige o mlađoj deci (npr, zajedno kupamo malog batu, zajedno hranimo malog batu, zajedno ga grlimo, zajedno ga ljubimo, dajemo zatim starijem detetu mogućnost da se igra “mladeg bate”, da sada njemu roditelj radi u igri sve ono što radi malom bati itd.

Druge i dalje strategije u radu sa ljubomorom mogu se odnositi na rad na nezavršenom poslu, gde otkrivamo važne gubitke voljenih osoba ili njihove pažnje kroz značajne događaje u životu. Otac je dobio posao i zatim smo ga slabo vđali. Majka je napustila porodicu. Dobio sam brata, sestru i rodtelji su bili zaokupljeni njima, ili svojim problemima, ili u njihovom odnosu nije bilo mesta za mene itd. Ova iskustva čeznu da budu prepoznata i uvažena.

Učitaj još

Ljutnja

Iskustveno, sa klijentom koji je sklon da bude preplavljen ljutnjom ili da uđe u ackting out ljutnje, terapeut će verovatno osećati strah, nepoverenje, nesigurnost, teškoću da ostane deo polja i zadrži svoju ulogu, preplavljenost, nekompetentnost. Može osetiti stid ili krivicu, pitajući se šta je pogrešno učinio. Može se osećati kao da ga uopšte nema u odnosu (ako ljutnja nije usmerena prema njemu) ili kao da je optužen i osuđen bez mogućnosti da opstane (ako je ljutnja usmerena prema njemu). Možemo osetiti bezizlaznost i nemoć.(…)

Ljuštenje luka

Ljuštenje luka je termin koji je Perls koristio, da izrazi probijanje, koje se događa u toku geštalt psihoterapije, kroz naslage stavova, uverenja, socijalnih konstrukata, predstava o sebi, ka autentičnom selfu, odnosno autentičnom doživljaju koji je aktuelan u sada i ovde.

Klijent i terapeut ljušte i odstranjuju sve ono iza čega klijent nastoji da se sakrije, sve ono čime se odvojio od svojih autentičnih potreba, kako bi onemogućio kontakt.

U ovim slojevima Perls posebnu pažnju posvećuje očekivanjima sredine koja su uneli u sebe i koja nas sprečavaju da se sretnemo sa svojim autentičnim potrebama i da procenimo da li nam je važnije da zadovoljimo potrebe grupe ili svoje potrebe, kada se one nađu u konfliktu. Vraćanjem sebi i svojim doživljajima, prepoznavanjem priznavanjem i izražavanjem naših potreba, po Perlsu razvijamo samopodršku, te od papirnih ljudi postajemo živi ljudi od krvi, mesa, živaca i potreba.

Učitaj još

Reči na slovo M

*u pripremi*

Manipulacija

U pripremi

Metafora

U pripremi

Mobilizacija

U pripremi

Manija

U pripremi

Reči na slovo N

*u pripremi*

Navika

Koncept navike možda je u geštaltu nepravedno zapostavljen. Okrenuta ka neposrednom iskustvu u sada i ovde, novini i kreativnosti, GT ovaj koncept možda nije dovoljno istražila. Fiksirani geštalt i u tom smislu navika može biti u funkciji zaštite, na primer kada smo navikli da sagovornika ne gledamo u oči, čime se zapravo štitimo od kontakta jer imamo iskustvo da je potencijalno opasan. Prokrastiniramo da se ne bi suočili sa neprijatnim aspektom uzbuđenja, sa frustracijom suočavanja sa preprekama sa osećajem bezuspešnosti, ili izbegavamo da ponovo pritisnemo sebe za nešto što nam se ne radi. (…)

“Nekako” i “kao da”

“Nekako” je uzrečica kojoj su veoma skloni neki terapeuti i edukanti na našim govornim prostorima. Slična uzrečica, takođe često u potrebi kod nas je i “kao da”. Prema tradiconalnom geštaltu (Perls), ovo se može razumeti kao tipično ublažavanje i izbegavanje pojavljivanja i direktnosti. U tom smislu možemo o ovim uzrečicama govoriti i kao suptilnom obliku defleksije.

Kod ovakve dijagnostike, na raspolaganju nam stoji eksperiment koji nudi tradiocionalni geštalt. Ako, svaki put kada upotrebim ove uzrečice, posle izgovorim istu rečenicu bez njih, i zapitam se kakva je razlika, mogu osetiti da mi ta direktnost više prija.

“Sada kao da se osećam dobro.”, kaže Sanja na kraju rada samnom. “Sanja da li se kao osećaš dobro ili se osećaš dobro?”, pitam.

“Osećam se dobro!”

“Kakva je razlika kada tako kažeš?”

“Istinitije je i jasniije. Jače osećam sebe.”

U drugoj prilici klijentkinja mi kaže: “Kao da počinješ da me ljutiš.”

“Da li bi mi to rekla bez “kao”.”

“Počinješ da me ljutiš!”

“Tvoj glas je drugačiji, deluješ mi sigurnije. Kakav je osećaj?”

“Oslobađajući. Sviđa mi se što sa taobom mogu da budem direktna.”

Drugi tipičan model rada karakterističan za nasleđe tradicionalnog geštalta je da pozove klijenta da ovaj manir pojača. Ako počnemo ove rečce da trpamo svuda i preko svake mere, dovešćemo ih do apsurda i osvestiti njihovu ulogu (osvešćivanje uloge nečega što radimo, treća je titička geštelt strategija).

“Nekako, kao da, možda, sada hoću da ti kažem, da si nekao, možda, kao previše usmeren na mene i kao da to čini da nakao, kao da se osetćam nervnoznim.”, rečenica je koju sam ponudi klijentu koji je dosta koristio ovaj manir. Smejali smo se, ali on se onda ozbiljivo, shvativši kolko je u rukavicama, kolko je to naprno i koliko ga ostavlja samim.

“Nekako” ili “kao da”, međutim, s druge strane, kada nije samo rđava naivika ili fiksirani geštalt pipavosti i opreza, u nekim konstekisma ima svoj puni sm isao. Tim rečcama nastojo reći da nismo sasvim sigurni, da nam se iskustvo nije do kraja artikulisalo. Geštelt manir u kome nastojimo da bude otvoreni za novo i drugačije i u kome se klonimo toga da budemo čvrsti sigrni, u kome govorimo o našim doživaljima a ne o istini po sebi, prirodno je tle koje ovaj “nakao” manir dobro Dobro izražava i gde to “nekako” ili “kao da” zaista ima svoje značenje, upravo da kaže da nam se čini, da naziremo, da imeo takav utisak ali još nismo sigurni.

Pokušate da osetitre rezliku kada ove rečce koritite da bi ste se aeautentično pokrili, kada iza njih svoji vaša nesigurnost i strah od jasnog pojavljvanja na granici konkztakta, a kada te rečce zaista imaju značanje i dodaju onome što ste rekli jednu važnu infromaciju, da zaista niste sigunri.

Učitaj još

Nezavršeni posao

Koncept nezavršenog posla najčešće je, u terapijski bitnom smislu u vezi sa dubokim, biološkim lojalnostima prema osobama (najčešće roditelji) koje međutim nisu bile dovoljno konkretne. Dete prirodno, biološki, oseća snažnu lojalnost prema roditeljima i kada je na razne načine napušteno, zlostavljano ili manipulisano, njegova psiha idalje, i posle mnogo godina, traga za onim za šta je uskraćena. Tako govorimo o iskustvima da ponavljamo slične situacije ili emotivne veze sa sličnim ljudima, ne bi li nekako završili stare poslove, zatvorili stara i nikada završena nastojanja da dođemo u kontakt, budemo voljeni, prepoznati, prihvaćeni, potvrđeni.

“U svakoj sam tražio nju.”, kažu reči ljubavne pesme. I zaista, naš život kao da predstvlja beskrajno lutanje i traženje za onim za čim smo uskraćeni, a u šta smo verovali i na šta smo, kako smo osećali, imali pravo.

Pojavljivanje osećanja koja prate zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, prirodno vodi potrebi za njihovo ispoljavanje i uvažavanje od strane drugih. Kada do tog ispoljavanja ne dođe, kada svoja osećanja moramo prekinuti ili potisnuti, kada ona ne dovode do željenog kontakta u dovoljnoj meri, kreira se nezavršen posao.

Učitaj još

Nestrukturisanost – praznina

Geštalt psihoterapija veruje da svaki naš ciklus kontaktiranja sredine, svaka naša životno značajna razmena sa sredinom, na telesnom ili psihičkom planu, započinje javljanjem originalne potrebe. Glad, potreba za intimnošću, uvažavanje, toplinom, potreba za pokretom, potreba za povlačenjem, neke su od njih.

Savremeni čovek međutim, brka potrebe sa željama. Želimo moć, bogastvo, uspeh, slavu, a iza toga su iste one, malopre pobrojane potrebe. Najzad, potrebe stanuju u telu i javljaju nam se kroz telesne senzacije. Mi smo, danas, međutim u vrlo slabom kontaktu sa našim telom, a naše autentične potrebe prekrivene su ili iskrivljene našim željama.

Geštalt terapija razvila je iskustvo da kada pokušamo da sve naše predstave i predrasude, očekivanja i želje, stavimo po strani, otvaramo se ka praznini, nestukturisanosti koja predstvlja čist prostor, tle iz koga tek tada ima šanse da proklija naša autentična potreba.

Dobro treniran geštalt psihoterapeut, u stanju je da ostane vrlo tih i vrlo prisutan. Iako ovo kod klijenta (a neretko i kod terapeuta) isprva često izaziva prirodni doživljaj frustriranosti u čekanju, iskustvo pokazuje da na slobodnom tlu tako zadobijene plodne praznine nastaju, sama od sebe, terapijski vrlo značajna iskustva.

Geštalt terapeut ne mora unapred pripremiti plan šta će raditi sa svojim klijentom. Umesto toga on radije bira da bude prisutan i otvoren, dok mu nešto samo od sebe ne privuče pažnju. Tako stvarano otvoren prostor ili nestrukturisanost koju će najednom, samu od sebe, na primer, ispuniti osećaj umora i težine, koji je u klijentovom životu toliko snažan i prisutan da je klijent prestao da ga prepoznaje.

Ili će se pojaviti, na primer prijatan kontakt očima iz koga će se roditi pitanje ko je još osim terapeuta tu da vidi klijenta, njegovu lepotu, njegovu dobrotu.

Ili će se, odjednom, sam od sebe, pojaviti osećaj tuge koji će nas zatim bujicom suza slatkog olakšanja i konačne povezanosti sa sobom i sa drugim, voditi u prostore tuge koja je dugo zabranjena čekala da se oslobodi i pojavi.

Pribavljanje nestrukturisanosti, tehnika bliska istočnjačkim meditacijama, predstavlja poverenje da se pustimo u otvorenost bez naših komandi u kojoj će sama duša (zapravo telo) progovoriti donoseći sobom baš ono što je sve vreme tu, a nikada nema prostora da se pojavi.

Učitaj još

Reči na slovo O

Oset ili senzacija

Oset ili senzacija je jedan od veoma važnih koncepata u GT. Kroz senzaciju naše telo nam pruža važna, životna obaveštenja (glad, bol, hladnoća, strah, sitost, radost, vrelina…). Na primer kroz osećaj gladi naše telo nas informiše da je homeostaza narušena i da nam je potrebna hrana da bismo opstali. Kroz oset vreline naše telo nas upozorava da je vatra opasna. Kroz osećaj umora da nam je potreban odmor. Kroz senzacije nas naše telo informiše o našim potrebama. (…)

Originalna potreba

U suštini svaka je potreba originalna. Problem nastaje na nivou naše identifikacije naših potreba. Naime često se dešava da mi zapravo ne prepoznajemo svoju pravu potrebu ili pogrešno verujemo šta će je zadovoljiti. Verujemo da nam treba nešto što nam zapravo nije potreba. Na primer osećamo da nam je niska energija i mislimo da je problem u tome što nam je potrebno da se zabavimo, a zapravo nam je potreban san. (…)

Organizmička samoregulacija

Organizam ima moć da samog sebe reguliše i to se ne odnosi samo na funkciju autonomnog nervnog sistema, koji izvan područja svesnosti i slobodne volje reguliše osnovne vitalne funkcije kao što je rad unutrašnjih organa. Organizam naime ima moć da automatski reguliše i veliki deo našeg ponašanja, dajući kvalitet spontanosti i prirodnosti. (…)

Otpor (NOVO)

Suština rada na otporu u GT sastoji se u osvešćivanju otpora, da bi se otpor iz nesvesnog preveo u svesni ili voljno pokret. Po principu peradeksalne teorije promene, dakle mi ne poivano klijenta da iz otpora izađe već da ge prevede u svesni i volji oblik samozaštite. Na ovaj način priznajemo osnosnu svrhu otpora, zaštitu.

Radeći u dijaloškom modu možemo pozvati klijenta da svoj otpor opiše fgantazijom i da nam kaže kako je tamo. Da li je tolo ili hladno, da li se oseća sigurno. Možemo mu ponudti sebe: “Za mene je u redu da se sakriješ kad god osetiš da ti je mnogo ili kada god se pičneš osećati ugroženo.”

(Primer sa Dušanom, iz vodiča za toplokrve – u pripremi)

Reči na slovo P

Potreba

Opstanak organizma zavistan je od njegove razmene (kompenzacije) sa sredinom. Da bismo opstali moramo disati, jesti, piti vodu, spavati… Da bismo opstali u psiho-socijalnom smislu potreban nam je kontakt, ljubav, razumevanje, podrška, aktivnost, fizički pokret, poštovanje, sigurnost, izazov… O potrebama nas informišu senzacije, kojih postajemo svesni i koje zatim artikulišemo (prepoznajemo, imenujemo, kontekstualno tumačimo). (…)

Prekid

Prekid je privremeno ili trajno zaustavljanje naših originalnih impulsa posezanja za sredinom, koji svoju osnovu imaju u potrebama našeg organizma a manifestuju se kroz određene mobilizacije i akcije. Prekidam svoj impuls da izrazim tugu ili ljutnju jer procenjujem da kontekst nije pogodan za takvo izražavanje. (…)

Plač

Plač je jedna od fizioloških manifestacija osećanja tuge ili radosti. U geštaltu se na osećanja gleda kao na pokretačku snagu (Perls) i kao na intenciju ka kontaktu. Sva naša osećanja imaju svoju manifestacionu komponentu od koje su neodvojiva (facijalna i glasovna ekspresija, postura, drhtanje, boja lica, gestovi, neverbalni govor (govor tela)). Tako u ključu geštalt psihoterapijskog pogleda na svet možemo reći da je suština osećanja u ispoljavanju (ekspresiji) i relaciji, odnosno komunikaciji i kontaktu. Plač je način na koji naša osećanja dobijaju svoj telesni izraz koji je vidljiv drugima.(…)

Persona ili Ličnost

Persona, ličnost ili identitet je u GT sve ono čime bismo mogli da odgovorimo na pitanje ko sam ja. U ovom trenutku ja sam učitelj, pisac teksta o ličnosti. Pre pola sata bio sam neko ko šeta psa, bio sam neko ko brine o njemu napolju. Posle toga bio sam kupac u prodavnici. Zatim kuvar koji je pripremao doručak. Zatim sam bio server koji je servirao doručak.

Sve ove uloge mene odrešuju. Ni učitelj, ni pisac, ni šetač, ni kupac, ni kuvar, ja nisam prvi put u životu. Za sve te moje uloge važno je moje ranije bivanje u tim ulogama. To bivanje, to iskustvo, to postojanje, odredilo me je i promenilo.

Persona je ono što sada jesam, u smislu raznih uloga, kao posledica svega onoga što sam do sada u životu činio, kao posledica svega onoga što sam bio. Persona, to je sve ono kako me je život oblikovao kroz moje radnje i aktivnosti.

Učitaj još

Progresivna intevencija

Progresivna intevencija

Učitaj još

Reči na slovo P

Pokret posezanja

Zarad zdravlja, radi zadovoljavanja potreba i zatvaranja geštalta, organizam mora biti sposoban da čini dve stvari. Prva je da bude svestan svoje potrebe, posebno najdominantnije. Druga je da bude sposoban da manipuliše i sobom i sredinom kako bi zadovoljio potrebe. (PGH, 1952). Široko govoreći, posezanje je oblik akcije, tj.manipulacije sobom (npr. pružam ruku, hvatam, privlačim (predmet)) i sredinom (npr. otkidam jabuku sa drveta). (…)

Promena ili novina

O konceptu promene ili novine može se u GT govoriti na mnogo načina i nivoa. Geštalt je naročito zainteresovan za promenu koja se događa u sada i ovde iz trenutka u trenutak. (Margherita Spagnuolo Lobb, Now for the next, 2013). Zadatak psihoterapeuta često je u tome da osvesti (kako kod klijenta, tako
i kod sebe) važne promene koje nastaju spontano u sada i ovde psihoterapijske seanse. (…)

Prostor

O prostoru, bitno za nas, možemo govoriti u dva smisla. Prvo kao o fizičkom prostoru, distance koja nas spaja i razdvaja, za kojom imamo potrebu ili koju želimo prevazići. I drugo kao o uređenom prostoru u kome živimo. (…)

Polje – Teorija Polja

Tema iskustveno teorijske radionice bila je polje u GT. Sakupilo se pet edukanata a troje je nedostajalao. Sedeli smo u krugu. Zamolio sam edukante da postanu svesni osoba prisutnih u prostoru i kako prisustvo svakog od kolega utiče na njih. Počeli su da gledaju jedni druge i da se smeše. “Markovo prisustvo čini da osetim radost. Marko, nije te bilo prošli put i zaista si mi nedostajao. Ti si za mene duša ove grupe. Zasta te volim.”, izrazila je svoj doživljalj Sanja. “Zorica je štreber i tako dobro poznaje teoriju da me je od nje uvak pomalo strah. Zorice, doprinosiš da budem ozbiljna i savesna na radionicama.”, Nastvila je Sanja, smešeći se. “Isidora, ti si neko za koga verujem da će me uvak razumeti. Da ti i Marko niste deo ove ogrupe, teško da bih se pojavljivala sa onoliko ličnih tema i sadržaja. Ti si u ovoj grupi moje poverenje.”, dodala je Sanja, okrenuvši se prema Isidori.

Grupa se zagrejala i razgalila. Pozvao sam Sanju da postane svesna da je upravo rekla nekoliko važnih stvari iz teorije polja. “Kako ti je bilo prošli put bez Marka?”, pitao sam je. “Potpuno drugačije, bez njega za mene ovo polje je mnogo hladnije, uzgred, Marko, kako je tvoj džemper divnih toplih boja, to si za mene, tolina ove grupe.”

“Kako bi ti bilo u ovoj grupi bez Zorice?”, nastavio sam.

“Bez Zorice moj pristup edukaciji bio bi mnogo manje ozbiljan i posvećen. Zorice, ti zaista utičeš na mene tako da budem pažljiva i da ne zaboravim zašto sam ovde.”

“Prvi princip teorije polja, princip organizacije, govori nam da svaki element polja menja polje. Polje je svojevrsna rezultanta uticaja svih njegovih elemenata. Svako od nas ovde, utiče pomalo na ponašanje i doživljaj svakog drugog. Kako biste se osećali kada bi neko ko je ovde nedostajao? Ne bi bilo isto. Prisustvo ili odsustvo svako od nas, malčice menja doživljajj i ponašanje svakog od nas, zar ne? Sanja je upravo o tome govorila.”

Određeno ponašanje ili fenomenološko iskustvo je organizovano i smisleno onda kada se percipira kao deo celokupnog polja odnosno, kada se kontekstualizuje (Parlett, 1991).

Edukanti su u znak odobravanja klimali glavom, kada su se otvorila vrata i kada je ušla Marija sa širokim osmehom, unevši sveži vazduh i miris parfema. Radosno nas je pozdravila i uz izvinjenje sela na slobodnu stolicu. Ovaj događaj uskomešao je polje i neki od parova iskoristili su priliku da razmene nekoliko neobaveznih reči.

Kada se atmosfera stišala pitao sam da li se polje Marijinim ulaskom promenilo. Marija se uspravila i uozbiljila. Znala je da ne volim kašnjenja i pitala se da li je nešto pokvarila.

“Apsolutno da, rekao je Marko. Meni je nedostajala Marijina šaljivost i njene upadice. Bez nje meni bi naši susreti bili isuviše ozbiljni. Obradovao sam se kada sam je video kako ulazi.”

“Evo, o tome vam govorim.”, prihvatio sam sa zadovoljstvom, dodavši da je drugi princip teorije polja princip istovremenosti. “Marko u naše polje unosi toplinu u skladu sa bojama svoga džempera, Zorica čini da ipak zadržimo i ozbiljnost i da ne zaboravimo zašto smo se okupili, a Marija nam daje opuštenost, čini nas vickastim i pomaže nam da ne budemo previše ozbiljni, osvežava nas svojim šalama i bockanjem naših granica. Ta tri principa deluju na nas istovremeno, čineći da klima u grupi bude baš takva kakva jeste. Najzad elementi polja deluju zajedno u sada i ovde. Dalje, novi događaj u polju, koji se upravo desio, Marijin dolazak, učinio je za mene taj trenutak jedinstvenim. Upala je baš kada treba da nam pomogne da još bolje shvatimo ono o čemu sam vam, govorio. Prosto smo mogli da opipamo kao je njen dolazak promenio polje.”

Marija se smeši i u svom stilu zavitlava, pokazujući palčevima na sebe kao na glavnu zvezdu bez koje ne bi bilo zabave i koja je kasnila, ne na običan način, već tačno tako da pomogne temi: “Nikola, ja ti odavno objašnjavam da ništa ne radim bez dublje kosmičke svrhe. I kada kasnim, ja kasnim tačno koliko treba da doprinesem radionici. Da li se to beše zove sinhronicitet?”

Grupa se veselo smeje. “To je jedno geštalt kašnjenje, kašnjenje u skladu sa našim edukacionim poljem!”, urnebesno dodaje Marko.

“To je princip singulariteta.”, objašnjavam, “Svako polje je jedinstveno i neponovljivo. Ovo iskustvo više se nikada neće desiti na ovaj način. Upravo ste prisustvovali nečemu neponovljivom i jedinstvenom u beskrajnim prostranstvima celog univerzuma. Najzad, dodajmo i princip sinhroniciteta. Znate, to je ono što ponekad zovem geštalt religijom. Naime, mnogi od nas skloni su da veruju da se ništa ne događa slučajno i da se sve događa upravo u pravom trenutku, baš kao što Marija nije mogla izabrati bolji trenutak da nas prekine.”

Ove rečenice ponovo su promenile atmosferu. Članovu grupe su sada, sa blagim izrazima na licu zagledani u visine, svečano ozbiljni.

“Ovo je ono zbog čega obožavam geštalt.”, mirnim, dostojanstvenim glasom govori Zorica. “Sve se uklapa i sve može poslužiti, bilo kao objašnjenje ili kao povod za rad. Na geštaltu osećam kako sve stvari stoje na svom mestu, kako sve ima svoju svrhu i svoj smisao. Taj divni spontani red, taj red više zakonitosti me umiruje i oslobađa. Geštalt mi daje spobnost da na taj način poimam i ceo sopstveni život. Princip organizovanosti. Sve je jedan veliki organizam. Prinicp ispovreneosti. Sve ima svoje mesto i svoju ulogu u organizmu upravo sada. Princip jedinstvenosti, neponovljivosti. Princip više svrhe i sinhroniciteta. Kakvi divni, kosmički principi!”, govori Zorica, zaneseno, zadivljeno. Grupa se umirila, pomno sluša, prepustila se ovim rečima kao duhovnoj muzici koja sa lica i očiju spira prašinu banalne svakodnevice, koja uzdiže, krepi, leči, oslobađa.

“Upravo tako. Hvala ti za ovu divnu energiju. Kako smo samo od smeha stigli do uzvišenosti u pravom trenutku. To je ta svečana ozbiljnost koju daješ polju naše grupe. Bez tebe ova grupa ne bi imala pečat uzvišenosti.”, objašanjava Milica, pošto smo par trenutaka poćutali u tišini, uživajući divnu atmosferu skrušene uzvišenosti.

“Pogledajte. Postanite svesni kako se atmosfera ponovo promenila. Polje teče. Ono je u stalnoj promeni, Ono osvaja nove kvalitete. I sve je potencijalno relevantno. Markovo odsustvo sa prošle radionice od koga smo krenuli i koje me je inspirisalo da vam sugerišem da zamislite kako bi smo se osećali bez ovog ili onog člana grupe. Marijin dolazak u pravi čas da ilustruje promenu polja. Šala koja nas je razdrmala a zatim Zoricine inspirativne reči koje su nas ponele u uzvišenost. Organizacija, istovremeno dejstvo, jedinstvenost svakog trenutka, sinhronicitet, stalnost promene i pokreta, potencijalna relevantnost svakog elementa polja, svakog događaja, eto to su glavni elementi teorije polja u GT. Evo ih tu, pred nama, sa nama, u nama, živi, stvarni, veličanstveno. Polje, to je ono što je između nas, ono što iz trenutka u trenutak stvaramo svi zajedno.” (…)

Učitaj još

Polariteti

U pripremi

U pripremi

Učitaj još

Reči na slovo R

*u pripremi*

Reči na slovo S

Simptom

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Shouldism (šudizam – “treba da”)

Treba da budem zahvalna. Treba da se osećam dobro. Treba da mislim pozitivno. Ne treba biti tužan. Treba biti dosledan. Treba marljivo raditi. I tako dalje, neke su od misli ili iskaza kojma zapravo nastojimo da potisnemo naš stvarni doživljaj (misao, radnju, osećanje, senzaciju itd). Izvorna GT na njih gleda kao na nastojanje da sa sobom igramo igru moći (top-dog i under dog), kao izraz potrebe za kontrolom i straha od gubitka kontrole, kao nastojanje da se dodvorimo drugima, roditeljima, partnerima, sredini.

Ona nastojanja da odemo od svog autentičnog doživljaja i nateramo sebe na nešto što nismo, ponekad se u GT literaturi naziva i šudizam (od engl. should – treba). Uverenja pomoću kojih nastojimo da nametnemo sebi šta je to što bi trebalo da mislimo, osećamo i radimo nazivamo introjektima, dok proces njihovog sticanja nazivamo introjekcijom, a zaustavljanje naših originalnih impulsa retrofleksijom.

U izvornoj GT bilo je “zabranjeno” početi rečenicu sa rečima “treba da” ili “trebalo bi da”. (…)

Učitaj još

Svesnost

Za geštalt psihoterapiju, od samih početaka, svesnost je naša centralna psihoterapijska moć, manifestacija vitalne sile koja nam omogućava orijentaciju u polju stvarnosti (organizam/sredina). Osim toga, svesnost omogućava slobodu izbora, a samim tim i odgovornost. Svesnost, sloboda, odgovornost bila je formula tradicionalnog geštalta. (…)

Snovi NOVO

Za razliku od Froijda koji je govorio da su snovi kraljevsni put u nestsvno, Perls, otac geštelt psihoterapije, govorio je da su snovi skraljesni put u integraciju. U tom smislu, dok je glavna Frojdova tehnika za rad na snu bila interpretacija, gvalna Pelrova tehnika je identifikacija.

Za geštelt psihoteraputa san je repreznatcija našpeg selfa. Sve što sanjamo, svaki predmet u našem snu, svaka ososba, svaka pojava, svaki događaj, sve smo to zapravo mi. Na san se dakle gleda kao na izvanredan prijektivni materijal, pa se tako na njemu i radi.

Naime, kao i u radu sa projekcijom, osnosvna tehnika koju u radu sa snom primenjujemo je identifikacija sa elementima sna. Možemo pozvati klijenta da se identifikuje sa bilo kojim elementom sna, bilo da je to osoba, kuća, čaša, životinja, planina, vetar, događaj ili sitzuacija. Identifikaciji i opisu sebe kao tog elemnta sledi izražavanje sebe, a zatim komunikacija sa snevačem ili sa drgim elementom sna.

Pri odbairu elemnta sna sa kojim ćemo se napre identifikovati možemo koritizi zakone figure i pozadine. Preporučuje se naime da pođemo od eleneata koji su najsnažniji, najupečtljiviji ili možda najbizarniji. Druga mogućnost je da pođemo od elementa koji na neki način predstvlja pozadinu (graund), scenu na kojoj se san odvija.

U radu sa klijentinjom koji će vasti kao ilustraciju spoio sam jednu i drugu preporuku i tražio joj da se identifkuje sa velikom starom kućom u kojoj se san odvijao. Pre toga, što je prvi korak u radu sa snom na ovaj način, pozvao sam klijentinju da mi ispriča san, u prvom licu jednine i sadašnjem vremenu, kao da se događa u sada i ovde. Ova tehnika pomaže nam da se vratimo u polje sna, da ga oživimo i doživimo snagom naše imaginacije. Nakon što sam zamolio Pertu da nam, kao da se događa baš sada, lagano i dramski ispriča svoj san, zamolio sam je da se identifikuje sa sarom kućom koje je bila ujedno i pozadina i za mene najdominatnija figura.

Na primer, “Ja sam velika stara kuća. Stara sam a nekda sam bila nova. Velika sam, protrana i bilo sam veoma udoban dom ljudima koji su u meni živeli. Sada sam međutim stara, o meni niko ne pazi, i zadržala sam tek nazanke po kojima se može naslututi negdašnji sjsj.”, dok to govori Petra počinje da plače.

Zatim sam iskoritio tehniku šatlinga (sha…), pozvaši Pertu da nam kaže kako to ima veze sa njenim životom.

“Čeznem za onim sjanim, divnim vremenom kada sam bila mlada, kada su deca bila mala, kada smo zajedno živeli u divnoj, velikoj kući.”, spremno odgovara Petra sa mnogo tople tuge u glasu. Sećamo se tog vremena, razgovaramo o tom divnom osećaju sjaja i lepote, pozivam Petru da duahne te slike koje su zauvek deo njene unutranje riznice, njenog ispunjenog života.

San je veliko iksustvo i na jednom snu može se raditi mesecima, čak i godinama. Dobar deo ove senase otišao je na rad na ovom jednom jedinom elementu.

Dogovorio sam se Petrom da će nacrtai tu kuću u punom sjau. Crtanje elemanata sna pojačava identifikaciju. U ovom slučaju moja ideja je bila da podržim potrebu Petrine duše da duboko u sebe udahne divan osećaj ispunjene kuće koja je zapravo celi njon život.

Vratili smo se snu. Kada osetimo da smo zasada odvoljno iscrpli iz jednog elementa možemo se vratiti snu i nastviti putoavnje korz unutrašnji svet (self) snevača. “Ispred kuće sedi stara baka. Strah me je od te starice.”, nastvlja Petra korz san.

“Budi ta stara baka. Šta ona ima da nam kaže?”

“Stara sam baš kao i ova kuća. Osatala sam sama i na mana više niko ne obraća pažnju. Kući je potrebno održavanje a ja nemem snage da vodim računa o njoj.”

“Brini o meni.”, pozivam staricu da se obrati Petri. Ponovo počinje da plače.

Dijalog između snevača i elemenata sna, još je jedna važana tehnika. Njen smisao je da snavač integriše svoj self tako što će razni aspekti selfa doći u odnos koz dijalog. “Ijako sam stara i više nmisam tako sjajna, ijdalje sam topla, puna sam uspomena i mogu ti pružiti toplo utočište i spokojnu starost.”, kaže nešto kasnije u ovom radu kuća, obraćajući se baki, koja je sada radosna i smeši se. Peterin izral lice se takođe menja, sada je nežan, topao.

Nešto kasnije javlja mi se osećaj da Petra u ovomn snu previše sama. Odlučujem da upotrebim još jednu teniku, a to je domišanje, manjanje ili završavanje sna na novi način, kroz maštu (fantaziju). Petra sdada u san uvodi svog supruga sa kojim se posle odlasdka dece razvela, ali su ostali u dobom odnosu, štaviše razvod kao da je popravio njihov odnos. Poziva ga da zajedno poprave kuću. “Došao bih ti češće kada bi znao da želiš.”, kaže petrin bivši muž u ovoj fantaziji. “Znaš da vodlim manuelni rad. Možda bi smo mogli ponovo farbati i opravljkati našu nkuću kao nkad.”, dodaje Petra.

Nakon rada na ovaom snu razgovarala je sa svojim bivšim mužem i rekla mu da bi želea da dođe češće. Ispostavlo se da je i on to želeo ali da se plašio da će joj smetati i da će ga ona ponovo stalo kritikovati kao nekad. Dogorili su se da će predstojeće leto iksorititi da zajedno, kao nekad, porave njihovu staru kuću.

Identifikacija sa elementima sna, razgovor zmeđu elemenata sna ili između snevača i elemenata sna, štaling (prepbacivanje, prekopčavan je), sa sna na stavrnoszt i sa stavrnosti na san, fantazija u radu na snu, menjenje ili domišanje sna, gvalni su elementi rada na snu na ovaj, manje više tradiconalno-dijaloški način.

Učitaj još

Reči na slovo T

*u pripremi*

Transfer

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Transfer

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Teorija

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Tehnika

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Reči na slovo U

*u pripremi*

Ubeđivanje

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Učestvovanje

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Ukorenjenost

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Uzemljenost

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Uzajamnost ili reciprocitet

“Simptom nije problem, simptom je rešenje.” Nikola Krstić, Vodič za toplokrvne

Reči na slovo V

Volja

Volja ili slobodna volja važan je koncept u GT, naročito tradicionalnoj. Ego funkcijom naše ličnosti u stanju smo da biramo. Imati slobodnu volju znači da možemo odlučiti šta ćemo izabrati. Biram da duže spavam ovog jutra ili biram da ustanem rano. Biram da vežbam ili biram da provedem vreme na društvenim mrežama. Volja je onaj organ našeg selfa (funkcija granice kontakta) kojim biramo (ego).(…)

Vreme

Potrebno mi je sat vremena da od svog stana, kroz gradsku gužvu, stignem do kancelarije. Žurim jer se ne osećam dobro da moj klijent stigne pre mene i da mora da me čeka. Sebe doživljavamo kao fizičko biće među ostalim fizičkim bićima. I mi i ostala fizička bića i stvari potopljeni smo u iskustvo prostora i vremena. Po Kantu vreme (i prostor) je čisti opažaj. Uslov i koordinatni sistem svih drugih iskustava i opažanja. Sve što opažamo nalazi se u mediju prostora i vremena. Čitavo naše iskustvo organizovano je konceptima prostora i vremena.(…)

Veštine – osnovne psihoterapijske veštine

Koje su to osnovne veštine geštalt psihoterapeuta? Volim da kažem da su to vrlo prirodne veštine, bazične, možda zaboravljene ali dragocene za život. Dobar psihoterapeut ume da gleda i da vidi. On je estetski prisutan u svojim čulima, dozvoljava da ono što vidi deluje na njega.

Dobar terapeut zna zaista da sluša. On čuje ono bitno, srce našeg doživljaja, te mi imamo utisak da nas razume, čak i više nego što mi razumemo sebe. On sluša kontekstualno i kroz slušanje se poistovećuje sa nama, osećajući naša iskustva.

Dobar terapeut zna da sa nama podeli šta je čuo (da nam da feedback). On je prisutan tako što sa nama deli šta je čuo i razumeo, tako da kroz tu interakciju mi vidimo i osećamo da nas prati.

Dobar terapeut prati i oseća sebe. On koristi svoje senzacije i osećanja koja nastaju između njega i klijenta da bi zaista bio sa nama u polju koje sa sobom donosimo ili sa njim kokreiramo.

On zna da postavi takva pitanja koja će nam pomoći da bolje shvatimo sebe, da se povežemo sa doživljajima od kojih bežimo.

Jednom rečenicom osnovne veštine geštalt psihoterapeuta su gledanje, slušanje, pitanje, razumevanje, osećanje. To je ono čime terapeut radi, možemo reći da terapeut radi sobom, svojim bićem, svojim telom, svojim osećanjima, svojom dušom.

Učitaj još

Reči na slovo Ž

*u pripremi*

Comments are closed.