Recnik gestalt psihoterapije I 2021-02-15T09:32:45+00:00

Geštalt Psihoterapijski Rečnik

Akademija Geštalt Psihoterapije

O geštalt psihoterapijskom rečniku

*!STRANICA U PRIPREMI!*

Osnovni cilj ovog rečnika je da pomogne našim studentima u ovladavanju geštalt terminologijom i načinom razmišljanja. Opšti je utisak da je literatura iz oblasti GT često nedovoljno razumljiva, ne samo za početnike, apstraktna, nedovoljno prožeta praktičnim primerima i nedovoljno postavljena u okvire geštalt paradigmi.

Stvar se komplikuje time što GT predstavlja sintezu čitavog niza paradigmi. Prirodnjačko, fiziološko, biološko, telesna, evolutivna, samo je jedna od njih na kojoj je jak akcenat stavljen u prvim fazama razvoja GT, a ova se kombinuje sa paradigmom fenomenološke filozofije, filozofijom egzistencije, psihoanalizom, socijalnom psihologijom, teorijom polja, humanističkom paradigmom u psihologiji, starom geštalt psihologijom kao teorijom percpcije itd.

Pored desetak paradigmi koje se stiču i prelamaju u GT, za pravo razumevanje GT koncepata važno je imati na umu geštalt razvojnu perspektivu, a i sama geštalt psihoterapija prošla je kroz više razvojnih stadijuma pa se možda danas može govoriti o više pravaca ili načina rada u samom geštaltu, od tradicionalnog (Perls/Naranho) stila, preko tzv. klivlendskog, zatim dijaloškog, pa sve do relacionog pristupa u kome se opet razdvajaju lični stilovi određenih autora.

Kada govorimo o psihoterapiji koja u sebi integriše desetak paradigmi, nekoliko pravaca i stilova rada, teško je snaći se i uvideti praktični značaj određenih koncepata, odnosno kako njihovo razumevanje ima uticaja na ono što teraput radi ili ne radi.

Ideja ovog rečnika je da započne svojevrstan enciklopedijski posao, gde će ključni termini GT biti objašnjeni, kako iz različitih paradigmi, tako i iz različitih praktičnih pristupa (stilova) a sve sa jasnom vezom između teorije i prakse.

Uvereni smo da je ovakva integracija neophodna i da može biti od pomoći, ne samo psihoterapijskim edukantima, već i iskusnim praktičarima kojima preti opasnost da se izoluju i začaure u individualni stil i način rada i razumevanja. Naravno pred vama je samo početak ovog posla kome svi možemo doprineti. Ako nam pošaljete svoje komentare i dopune bazirane na literturi koju čitate, mi ćemo ih preispitati i dodati ovom svojevrsnom rečniku (po modelu vikipedije).
Započinjanjem ovog enciklopedijskog posla nastojimo da izbegnemo vavilonsku situaciju u GT u kojoj se međusobno ne razumemo jer o istim stvarima govorimo različitim rečnicma.

Ovaj enciklopedjski posao samo je uvod u mnogo širi projekat istraživanja i preispitavnja naših praksi i iskustava, a sve u cilju sistematizacije i unapređenja naše terapije. Jer primetno je da fascinirani svojim otkrićima, mnogi terapeuti nisu u stanju da sagledaju njihova ograničenja i da naprave kritičku distancu od vlastite prakse, što je neophodno za dalji razvoj geštalt psihoterapijske kulture koju volimo.

Učitaj još

Paradigme u geštalt psihoterapiji

Geštalt psihoterapija veoma je bogata filozofskim, naučnim, čak spiritualnim konceptima. Ovi koncepti grupisanu su u paradigme. Paradigma je idejna celina koja deli zajednički okvir uverenja. Ovde govorimo o načinima pogleda na svet i načinima razumevanja pojava, koje iz tih pogleda na svet proizilaze.

Na primer etološka, evoluciona ili biologistička paradigma temelji se na verovanju da su živa bića na ovom svetu determinisana nagonom za opstanak i produženje vrste. Sve što želi da živi i sve sposobnosti i osobine koje su živa bića razvijala u funkciji su opstanka. Neki insekti razvili su izgled koji neodoljivo podseća na list, pa se ta njihova osobina tumači kao mimikrija, prikrivanje kako ih grabljivci koji žele da ih pojedu ne bi primetili. Snažna osećanja lojalnosti porodici i bližnjim osobama, kod ljudi, može se tumačiti da je u funkciji održavanja pripadanja. Pripadanje je zajedničko, ono je što čoveku omogućava opstanak, ono je što je učinilo da ljudi kao vrsta opstanu u surovom svetu prirode u kome vlada borba za opstanak.

Paradigme bliske geštalt psihoterapijskom pogledu na svet zasnovane su na filozofskim, naučnim, ili spiritualnim tradicijama koje su na geštalt psihoterapiju izvršile snažan uticaj, ili u odnosu na koje se geštalt kritički distancirao, zadobijajući autentičnost.

Tako je, na primer, psihoanalitička paradigma snažno uticala na geštalt, bilo tako što je GT preuzimala i sebi prilagođavala psihoanalitičke koncepte i iskustva, bilo tako što se geštalt formirao zauzimajući kritičku distancu u odnosu na psihoanalizu. Na primer kao i psihoanaliza i geštalt psihoterapija temelji se na unošenju svesnosti u nesvesne dinamike i procese. Sa druge strane, fenomenološka filozofija uticala je na geštalt i učinila da ćemo, umesto termina nesvesne dinamike i procesa, radije reći, nesvesni doživljaji. Tako ćemo reći da se geštalt temelji na unošenju svesnosti u naše nesvesne doživljaje.

Za razliku od tradicionalne psihoanalize koja je verovala da terapeut treba da bude neutralno platno za projektovanje kako bi se postigla nepristrasna spoznaja naši nesvesnih dinamika, geštalt veruje da je upravo fenomen odnosa i kontakta između terapeuta i klijenta ono što je najlekovitije u psihoterapiji.

Geštalt psihoterapija pretrpela je, dakle, uticaj psihoanalize i razvijala se opisujući vlastita iskustva na drugačiji način i kroz kritičko distanciranje od načina na koji se to činilo u okviru tradicionalne psihoanalize. Kada govorimo o drugim paradigmama koje su deo geštalt psihoterapijskog pogleda na svet treba izdvojiti geštalt psihologiju, odnosno geštalt teoriju percepcije koja je izvršila snažan uticaj na Perlsa i na geštalt psihoterapiju uopšte.

Dalje, fenomenološki pristup, fenomenološka filozofija, može se smatrati jednom od najznačajnijih paradigmi ili perspektiva kada govorimo o geštalt psihoterapiji.

Najzad ali ne manje važno, treba pomenuti i humanističku paradigmu, zatim filozofiju egzistencije, već pomenutu etiološku, evolucionu ili biologističku paradigmu (kako se sve naziva), koje su na geštalt psihoterapiju izvršile veliki uticaj, ili su geštalt psihoterapiji prosto bliske.

Kada tu dodamo filozofiju i spiritualnost istoka, ali i veze koje se između geštalt psihoterapije, često preko egzistencijalizma, mogu uspostaviti sa spiritualnošću i filozofijom hrišćanstva, jasno je koliko je geštalt kultura bogata i složena.

Još se može govoriti i o vezama između geštalt psihoterapije i filozofije pragmatizma, socijalne psihologije, sistemskih psihoterapijih i naučnih paradigmi, teorija polja, holsitičkog pristupa i hermeneutičke teorije saznanja i tako dalje.

Stoga sam u rečniku nastojao da pojmove koje tumačim kroz geštalt pogled na svet opišem i objasnim kroz neke od ovih paradigmi, ali sam i same ove paradigme opisao i objasnio u rečniku, među ostalim pojmovima (klikom na ove pojmove otvoriće se linkovi koji o njima govore).

Takođe danas možemo govoriti o tome da se geštalt razvojna psihologija već prilično razvila i da se na svoj način može dovesti u vezu sa velikim brojem pojmova koje ćemo ovde opisati iz geštalt perspektive.

Za holistički i na teoriji polja zasnovan pristup geštalt psihoterapije važan je i opis savremenog socijanog polja u kome živimo i na činjenici da se, usled tehnološko-industrijskog razvoja način našeg života munjevito menja, pa sam, govoreći o nekim pojmovima nastojao da o njima razmišljam u svetlu savremenog načina života kome smo izloženi i čiji smo deo.

Mislim da se na ove načine dobija celovita slika o geštalt psihoterapiji, zgodan za učenje i razvoj naših psihoterpijskih iskustava i veština.

Učitaj još

Pristupi u geštalt psihoteraiji

Tradicionalni – Dijaloški – Relacioni pristup

Geštalt psihoterapijska seansa nekada bi, karakteristično, obično započinjala pitanjem: “Čega si sada svestan?” Ovo pitanje bilo je karakteristično za izvorni, tradicionalni geštalt, kako ga je doneo Perls a razrađivao Naranho.

Možda se može reći da je kasnije ovo pitanje glasilo: “Šta je ono što ti je sada potrebno?”, pitanje za koje bi se možda moglo reći da obeležava prelazni (ja ću ga zvati dijaloški) period geštalt terapije.

“Šta je sada između nas, ili kako smo sada zajedno?”, možda je pitanje koje na sažet način izražava tzv. relacionu fazu razvoja geštalt psihoterapije, koja je danas veoma popularna.

Neki teoretičari veruju da je za vreme razvoja tradicionalnog geštalta, osnovna potreba jedinke u odnosu na društveno polje bila da jasno oseti svoju različitost i pronađe u sebi podršku da se suprotstavi restriktivnim društveno-porodičnim konvencijama. Danas, u tzv. fluidnom društvu, kada rastu generacije čiji je kontakt sveden na odnos sa ekranima (telefona, tableta, kompjutera), osnovna potreba je, kako ovi teoretičari veruju, živ, interaktivan, telesni kontakt koji će kroz rezoniranje uteloviti naša iskustva interpsihičkog dodira i time pružiti validaciju našem postojanju (Magherita Spagnuolo Lob i drugi).

Odlučio sam se da pojmove opisane kroz geštalt psihoterapijski pogled na svet u ovom rečniku objasnim kroz tri pristupa, koji su se, čini mi se, istorijski gledano, razvili u geštalt psihoterapiji, ma koliko to bilo teško i nezahvalno, pre svega zbog mog nedovoljnog poznavanja sva tri pristupa, zatim zbog preobimne literature koju nisam u mogućnosti da savladam, i najzad zbog isprepletanosti i mešanja ideja i intervencija ova tri pristupa, što čini da se oni, po mom utisku, ne mogu jasno razdvojiti.

Iako je ovaj način podele veoma pojednostavljen i često netačan, čini mi se da je moguće formulisati neke specifičnosti između raznih struja ili pristupa u GT, a ja sam se zbog jednostavnosti odlučio da to budu tradicionalni ili izvorni, dijaloški i relacioni pristup.

Pojmove opisane kroz geštalt pogled na svet nastojim da opišem kroz ova tri pristupa, utvrđujući tako i njihove razlike, prednosti i izazove, kako ih ja razumem i vidim.

Učitaj još

Agresija – Adabtacija – Abautizam – Alijenacija – Akcija – Ambivalencija – Atmosfera

Bazičnost – Balans – Bijologija – Bipolarni poremećaj – Bulšit

Celina-Ciklus -Cenrtrianost – Cenzura

Čežnja – Čekanje – Čula – Čuženje – Čovek

Disanje – Desenzitizacija – Dijaloški pristup – Defleskisja – Dominetna potreba – Dodir – Doživalj – Didanje – Dijagnostika

Comments are closed.