Prekid Prekidanje

Rečnik Geštalt Pojmova

Ciklus kontakta, biologističko-telesna perspektiva, mehanizmi adaptacije

Prekid je privremeno ili trajno zaustavljanje naših originalnih impulsa posezanja za sredinom, koji svoju osnovu imaju u potrebama našeg organizma a manifestuju se kroz određene mobilizacije i akcije.

Prekidam svoj impuls da izrazim tugu ili ljutnju jer procenjujem da kontekst nije pogodan za takvo izražavanje. Činim napor volje da zaustavim impuls za plakanjem ili konfrontacijom. Prekidam svoj impuls za spavanjem jer sam na poslu i od mene se očekuje da radim. Prekidam svoj impuls za hranom jer želim da imam vitku liniju.

Da bih napravio prekid svog originalnog impulsa (koji je oličenje i intencija moje originalne potrebe) moram koristiti volju, odnosno moram doneti svesnu ili nesvesnu odluku da ću raditi nešto što ne želim ili da neću raditi nešto što želim. Moram stegnuti mišiće svoga tela da bih zaustavio impuls za izražavanjem tuge.

Neki tipični prekidi događaju se tako što naše originalne impulse zaustavljamo, svesno ili nesvesno, dubokim unutrašnjim uverenjima (introjektima). Na primer zaustavljam impuls za izražavanjem tuge svojim uverenjem da nije muški plakati.

Život s druge strane čini da nije moguće uvek pratiti impulse (ili doslovno nije moguće pratiti impuls ili praćenje impulsa donelo bi više štete nego koristi). Naše potrebe često moraju da čekaju da se stvore pogodne okolnosti da ih zadovoljimo. Na taj način koncept prekida u vezi je sa konceptom volje i discipline.

Nekada kontekst ne podržava izražavanje impulsa. Iako osećam ljutnju možda nije pametno da se izvičem na šefa. Svesno ili nesvesno odlučujem da retroflektujem (okrenem natrag) svoj impuls ljutnje.

Strah od pojavljivanja na granici kontakta nekad je uobličen snažnim uverenjem o vlastitoj neadekvatnosti (persona), pa impuls usmeren ka spolja (na primer želim da postavim pitanje učitelju) zaustavljam i okrećem ka sebi na način stalnog preispitivanja svoje adekvatnosti. „Da li je u redu da prekinem učitelja, da li to znači da nisam dovoljno pažljiv ili pametan da razumem ono što mi govori bez potpitanja, da li bi zapravo trebalo više da se trudim…“, pitam se. Ova vrsta prekida preteranom usmerenošću na sebe i svoju personu (ličnost) nazivamo egotizam.

Na mehanizme adaptacije možemo gledati kao na modele ili stilove prekidanja kontakta sa sredinom. Ovde smo pomenuli retrofleksiju, introjekciju i egotizam. U GT govori se još i o desenzitizaciji, projekciji, defleksiji, konfluenciji.

Razvojna perspektiva – Savremeno socijalno polje

Život u savremenom svetu, od malih nogu podrazumeva mnoga i stalna prekidanja naših originalnih impulsa od strane sredine. Majka će prekinuti detetov impuls trčanja, jer se plaši da će pasti niz stepenice ili zato što se približava ulici. Otac prekida dečakov impuls da dohvati štap sa zemlje jer je štap prljav i otac se plaši da bi se dete moglo zaraziti. Roditelj zaustavlja detetov impuls da se popne da drvo jer se plaši da će pasti. Zaustavljamo detetov impuls da dohvati stakleni predmet sa stola u strahu da će ga razbiti. Zaustavljamo detetov impuls za igrom na otvorenom i sa vršnjacima jer nemamo više vremena i odlučujemo da ga odvedemo iz parka kući. Ne dopada nam se da drugi gledaju kako dete tada plače, izražavajući svoje nezadovoljstvo, pa nastojimo da zaustavimo njegov impuls za plakanjem…

Kroz sve ovo dete uči da balansira svoju impulsivnost i prekidanje. Trči niz stepenice, ali ne tako brzo da bi palo. Izražava svoju ljutnju na druga vikom, ali se suzdržava od udaraca…

Psihoterapijski značaj

Slično psihoanalitičkom uverenju po kome neuroza nastaje kada ego ne uspeva da balansira pritisak ida sa jedne i super ega sa druge strane, u geštalt terapiji verujemo da je neuroza posledica prevelike količine prekidanja.

Učenje, vaspitanje, izdizanje, isto koliko i neuroza posledice su prekidanja. Prirodan pokret deteta je da dohvati štap. Majka ga prekida jer je štap prljav. Detetova intencija je prekinuta i ono oseća bes. Njegova nova prirodna intencija je da kazni majku tako što će je udariti. Majka zaustavlja ovaj pokret deteta. Dete je ponovo prekinuto i mora naučiti da svoje nezadovoljstvo iskaže rečima i čeka na okolnosti koje će biti pogodne za realizaciju njegovih intencija. Sličan je i psihoterapijski postupak. Podržavamo klijente da ispolje svoje impulse umesto da ih zaustavljaju, ali onda dajemo klijentu svoj odgovor. Tako ih učimo da odaberu način na koji će izraziti svoj impuls. Rečima, fantazijom, vodeći računa o osećanjima terapeuta i drugih članova grupe.

Psihoterapija je tako mesto gde klijent uči da ne zaustavlja svoje impulse više nego što mora, već da traži onaj način njihovog izražavanja sa kojim će on i drugi biti relativno dobro. Takođe uči da ne može svima ugoditi i da drugi, pa i on sam može istrpeti frustraciju prekidanja impulsa.

GT veruje da će se isti prekidi i na iste načine desiti i u sada i ovde psihoterapijske seanse u polju klijent/terapeut. To je prilika da klijent i terapeut osveste način (ono kako) na koji su kreirali prekid. To je takođe prilika da prekid prevaziđu i stvore novo iskustvo kontakta.

2020-05-18T19:11:45+00:00

About the Author: