asked 11 years ago Poštovani,
interesuje me koja je verovatnoća da se čovek u toku svog života susretne sa nekim oblikom psihičkog problema ili poremećaja i u čemu je razlika kod ljudi tj. kako neki prođu kroz ta iskustva bez ičije pomoći a nekima je potrebna i to stručna pomoć što je za mene znak slabosti i obeleženosti da vam nešto fali?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana/i,
Svima nama nešto fali i svima nam je potrebna podrška. Svi se u životu susrećemo sa raznim oblicima psihičkih probelma ili poremećaja i oni su veoma važni za nas jer nas razvijaju, integrišu i ucelovljuju, kroz njih stičemo dragocena iskustva, naš narcizam popušta, postajemo topliji, blaži, osetljiviji na bol drugih i spremniji da prihvatimo sebe sa svojim problemima.
Posezanje za stručnom pomoći je kao odlazak kod lekara. Neki virus izdržimo na nogama jer se naš imunitet sam pobrine za njega. Nekad nam pomogne savet i briga prijatelja a nekad nam je potrebna pomoć lekara. Kao što je potreba da se obratimo lekaru velika ako imao upalu pluća, tako je i potreba da se obratimo stručnjaku veća ako smo izloženi velikom strasu ili traumi, neizvesnosti, zlostvljanju, zanemarivanju, emotivnom gubitku…
Život je veoma komplikovan i ovaploćanje životnog smisla traži od nas posvećenost našem psihičkom i duhovnom životu. U istoriji čovečanstva uvek su postojai oni koji su se posvetili istraživanju psihičkog i duhovnog života. Nekada su to bili vrači i proroci ili mudraci, nekada su to biti sveštenici i monasi, svako vreme ima svoje “stručnjake” za pitanja duše koji nam mogu pomoći da u velikim iskušenjima i lutanjima koja život nosi ne budemo sami, koji su već prolazili ili i sada prolaze korz ono što se nama događa.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Zaista mislite da nam svima nešto “fali”? Da smo svi psihički nesavršeni i nedovršeni? Hvala puno na odgovoru, zaista ste me zainteresovali!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani/a,
Zaista mislim da je čitav život proces ličnog rasta i razvoja i da savršenstvo ne postoji, bar kada je ljudsko biće u pitanju. Savršenstvo bi značilo kroj razvoja i samim tim i života.
Naravno u životu se možemo osećati dovoljno dobro i tada nam pomoć stručnih lica nije potrebna. Ipak strahovi, strepnje, brige, gubitci i tuge sastvani su i važan deo života.
Neki aspekti našeg selfa uvek su razvijeniji od drugih. U nesim sferama se snalazimo bolje, u nekima ne baš tako dobro. Nekad smo skloni da svu krivicu i odgovornost prebacimo na drugog. Nekad smo brzopleti u zaključivanju i rigidni, nekad nam je teško da druge ostavimo njihovim problemima iako oni ne žele našu pomoć. Život je sam po sebi izazovan. Egzistencijalni fenimeni kao što su starost bolest i smrt pojavljuju se u našem životu nagoneći nas da razmišljamo o prolaznosti. Sve ovo zajedno život čini nedokučivim, čudesnim, lepim ali i zastrašujućim. Mislim da nema savršenog načina da se korz sve ove izazove prolazi a podrška i prisustvo drugih ljudkih bića može biti od dragocene vrednosti.
S poštovanjem, Nikola