Poštovana,

Uklonili smo tvoj post radi zaštite tvoje privatnosti. Odgovor ćeš svakako dobiti u nastavku ovog poste.

Kao tinejdžer bio sam u stanjima za koja bi se moglo reći gotovo sve što si ti rekla o svom. Bila su u meni dva dela. U jednom delu sebe bio sam veoma zatvoren, usamljen, razočaran u sve, svadjalački nastrojen. Plakao sam skoro svaki dan. Imao sam takođe problema u školi… U drugom delu sebe, povremeno osećao sam se normalno. Ipak ovaj prvi bio je mnogo veći. Ni sam ne znam kako, s godinama, sve je to prošlo, stabilizovalo se, i sada radim sa klijentima kao što si ti.

Valjda je bilo važno što sam priznao sebi svoje probleme i što nisam odustajao od sebe. Znao sam da u sebi nosim nešto, neku vrednost koja će s vremenom doći na videlo. Tvoji kvaliteti kao što su direktnost, visprenost u izražavanju, jasnoća, inteligencija vide se iz načina na koji pišeš. Siguran sam da imaš kvalitete za koje se vredi boriti i koji ti u životu mogu mnogo pomoći.

Jako je dakle važno da ne odustaješ od sebe. Takođe je dobro da razgovaraš sa svojima onoliko iskreno koliko možeš i da što pre odeš psihijatru. Onda će sve biti lakše jer će on objasniti tvojima da ne foliraš i da ti zaista treba pomoć. Bilo bi veoma dobro da ideš i na psihoterapiju, meni je mnogo pomogla i žao mi je što nisam mogao sebi da je priuštim već u tvojim godinama.

Važno je da si svesna da ti predstoji veliki rad na sebi, ali da je to jedini izlaz. Što se bolova tiče, doktori će proveriti da ipak nije u pitanju nešto organski. Bilo kako bilo neboj se psihijatra, jer ćeš, budeš li iskrena dobiti od njega potrebnu pomoć.

Nikola