asked 6 years ago Ne mogu sebe da objasnim sebi. Najmanje 8 godina (a verovatno i koju godinu vise) ja se svakodnevno budim sa mislima o promenama, o planovima. Imam ispred sebe relativno jasan i ne previse komplikovan niz postupaka koje treba preduzeti da mi bude bolje. Medjutim, nista od toga ne cinim. Nisu to neke megalomanske zelje i planovi, reklo bi se da su sasvim realni. Ali cim samo pozelim promenu ja nailazim na otpore u sebi. Tesko mi je da poverujem da samom sebi ne zelim dobro ali deluje da je tako. Malo sam citao o tome, valjda je taj deo mozga koji je najbolji istovremeno i najmanji i najmladji pa pada pod uticaj ostalih delova. Ali da li se ipak moze nesto uciniti? Da li je problem u tome sto ce me te neke pozitivne promene dovesti u situacije u kojima se necu snaci, nemam vise pojma. Molim za savet.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovani,
Razlozi koje ste naveli mogu biti objasniti poreklo Vašeg problema, ali mi se čini, iz terapeutske prakse, da nam takva saznanja vrlo malo mogu doneti ili promeniti stvari.
Pozvao bih Vas da eksperimentišete sa akcijom generalno u životu, kao i to da pogledate u Vaše procese preduzimanja bilo kakvih koraka ka akciji. Razmislite o tome šta se dogodi u Vama kada poželite nešto da uradite? Da li se zadržite na razmišljanju? Na pravljenju planova? Kako se to ogleda u ostatku Vašeg života, u onim jednostavnijim stvarima od menjanja ličnosti? Da li Vam je takva šema poznata?
Pogledaje u to gde sve možete preduzeti neke korake. Možda je to 2 minuta vežbanja dnevno ili 10 minuta učenja. Važno je da te planove koje smišljate, držite realnim i za početak jednostavnim, te tako da donosite promene, korak po korak i polako. Paradoksalno, ako menjamo te jednostavnije stvari u životu, doći će i do većih promena u ličnosti.
Srdačno,
Ognjen Vukotić