Poštovani, neko sam ko bože zdravlje treba da diplomira do oktobra. I to me plaši. Ako bude nekih para možda ću uspeti da upišem master pa da za još godinu dana odložim svoj “izlazak u život” da ga tako nazovem. Ali me to svakako jednom čeka. A taj strah je dvojak, ima dva uzroka. Prvi je moja ličnost koja nije izgrađena. Nemam svoje ja, nemam umeća a još manje smelosti za sukobe i postavljanje granica drugima i sve u tom smislu. A svestan sam da će mi sve to faliti. To mi je falilo i tokom dosadašnjeg života i tokom školovanja, na poslu će mi biti još teže. Prvo će biti izazovno samo traženje posla, a tek što me na poslu čekaju sve one sitne i krupne ljudske pakosti, zavist, borba za moć, merkanje ko više od koga radi, šefove ulizice I strah od šefa, od otkaza itd itd. Drugi razlog koji me plaši jeste ovaj korona virus. Ne zdravstveno, već ekonomski. Priča se da će od jeseni gomila ljudi dobiti otkaze i da nas čeka do sada neviđena kriza. I plaši me da li ću i da li ćemo kao narod uopšte opstati.
Pokušavam sebi da pomognem. Nabrajam sebi racionalne razloge. Od toga da budućnost svakako dođe i da je besmisleno plašiti je se. I da brinući se o budućnosti propuštam sadašnjost u kojoj se jedino i može živeti. I podsećam sebe na ono što sam mnogo puta čuo od starijih a to je da mi ovde živimo u konstantnoj krizi i da za drugo i ne znamo. Ali sve to mi nekako ne pomaže mnogo, opet je nemir u grudima, naročito uveče i ujutru. Ako imate neki dobar savet biću zahvalan.