Poštovana,

Čini mi se da je nova godina odličan povod koji vas poziva da pogledate u vašu vezu i da počnete da radite na njoj. Na primer razmislite o temi poverenja. Šta je sa poverenjem u vašoj vezi i vašim poverenjem u taj odnos ako ćutite o onome što vam je bitno, ako prikrivate kako se osećate? Čega se zapravo plašite? Da li postoji mogućnost da sa svojim partnerom ipak razgovarate o poverenju?

Moguće je da jedno od dvoje ljudi oseća veću potrebu za drugim i veću vezanost. Moguće je i da osećate veliki strah od gubitka. Takođe je istine da na kraju svoje tuge i strahove moramo držatei sami, tj. da ih drugi ne može nositi umesto nas. Ipak, ako je neko odluio da bude u vezi sa nama, ako za nas oseća nešto, onda je time prihvatio i “mračne” delove nas i njegova osećanja prema nama čine ga zainteresovanim za to kao nam je, kako se osećamo. Bez ilzuje da drugi za nas može nositi naše strhove i boli ili da ih može razrešiti, neoptužujuće izgovranje sebe, makar povremeno, veoma je lekovito i podržavajauće kada naiđe na razumevanje i toplinu.

Ako se odlučite da pokušate da sa svojim momkom razgovrate o ovim temama, a ja mislim da je to jedini način da veza dobije šansu da opstane, može vam biti od pomoći da pažnjivo promislite kako ćete nastupti, kako da podelite sebe sa punim poštivanjem granica drugog, kako da iznesete svoja osećnja a da to ne bude optužba.

Srdačno,
Nikola