Anonymous asked 5 years ago Poštovani
možda sam i pogrešio adresu na koje šaljem ovo pitanje, ali ipak to radim. Zanima me kakvo je mišljenje psihologije o pitanju vere, Ne mislim ovde na religijsku veru već veru u nešto…u život, na neki princip koji nas nadilazi, ne znam kako bih to definisao. Ja imam neke probleme i želje čija rešenja i ostvarenja ne zavise od mene. Prosto to nadilazi moje snage. I nekako je logično da se okrenem veri, to mi ostaje kao opcija. Pa me zanima da li je to uzaludan posao, ima li vera ikakvu učinkovitost u našim životima ili je to samo neki naš odbrambeni mehanizam, u smislu bolje verovati i nadati se nego patiti zbog sopstvene nemoći. Pri tom, iskren da budem, ja pojma nemam šta je vera ustvari. I mislim da većina ljudi takođe ne zna to. Ja imam tako neke nade, ushićenja, amplitude raspoloženja, maštanja jača ili slabija…i iako ne znam šta je vera, nekako znam da nije ništa od navedenog. Hvala vam na odgovoru, ako ga bude. Pozdrav.
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovani,
Vera u nešto što nas nadilazi je stanje duha koji nam može pružiti mir, nadu i utehu, podršku za naše odluke i postupke. Isto tako vera, kao stanje duha može nam poslužiti da ne učinimo ono što sami možemo, kao izgovor za pasivan pristup životu i slično.
S druge strane vera, kao i ostala stanja duha, nije naš posed. Ona se pronalazi i gubi da bi smo je ponovo pronalazili. Taj unutrašnji rad duha dragoceno je iskustvo kada predstavlja prelom našeg suočavanja sa životnim zadacima i teškoćama, radostima i nadama. Vera je sama po sebi dakle interaktivno polje koje otvara pitanje kako se pojavljujemo, šta činimo i ne činimo, čime smo motivisani, šta izbegavamo i čemu se nadamo, šta očekujemo i čega se plašimo.
Srdačno,
Nikola