asked 8 years ago Poštovani,već nekoliko dana(10-tak) imam problem sa svojim mislima. Počelo je tako što sam po internetu tražila za svaku moju fizičku bol šta znači. Sa tim sam posle par dana prestala i onda sam počela gledam stvari tipa anksioznost,depresija itd. Bila sam jako nesrećna i tužna,non stop sam se informisala o tim psihičkim bolestima,moje misli su bile prebukirane svim tim informacijama i sve to se jako loše odrazil,i odmah su moje misli preplavile one ”negativne”. Počela sam da se budim ranije nego obično (sat/dva) i to mi jako smeta. Kad god se probudim postavljala sam sebi pitanje,šta raditi ceo dan, jer me nista ne ispunjava. Osežam se prazno,kao da nemam emocija. Ništa me ne ispunjava baš zbog tih misli. Kasnije sam gledala simptome depresije, i dosta toga se slaze. Budim se noću,malo slabije jedem,osećam se prazno,ne mislim skoro uopšte o seksu i nije mi do toga.. Ali kada sam u društvu nekako zaboravim na sve to,lepše se osećam. Trudila sam se danima da se bolje osećam i uspevam. Ali i dalje tražim po internetu,u nekim situacijama se osećam prano, i nekako ne mogu mnogo da razmišljam ni o prošlosti ni o budućnosti. Imam strah da mi se ne vrati sva ta ružna osećanja, s vremena na vreme pomislim da ovo nikad neće proći i onda se još više rastužim i uspaničim. Molim za pomoć. Unapred hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Naša moć da pomognemo na ovaj način je veoma mala, pa vas molim da imate to u vidu. Možemo vam dati tek grube obrise za orjentaciju u vašem duhovnom putovanju. Možda niste svesni da je život jedno duhovno putovanje. Možda do sada niste razmišljali na taj način pa će vam biti potrebno malo vemena da se naviknete. Na tom putovanju povremeno se izgubimo, lutamo, vrtimo se u krug. To je sve deo tog putovanja koje za cilj ima da upoznajemo tajne našeg bića, sveta i života.
Uzburkane misli samo su posledica uzburkane duše, a ne uzrok stvari. Nećete mnogo dobiti ako se usmerite na klanjanje simptoma. Simptomi koje osećate su skriveni znakovi na tom putu. Svi oni imaju svoj smisao kada znamo da ih pročitamo. Na primer osećaj praznine postavlja pred nas pitanje da li se povezujemo sa svojim aktivnostima, sa svojim nadama i nastojanjima, sa svojim planovima, sa ljudima oko sebe. Ako se ne povezujemo onda to može značini da se u našem životu događalo nešto što nas je naučilo da je opasno povezati se i uživati u radu i njegovim plodovima. Tada nam je potrebno da se ponovo vratimo tim iskustvima kako bi smo ih priznali, razumeli i prihvatili.
Teškoća da se povežemo često nas vraća sebi. Vi to činite kroz osluškivanje simptoma i čitanje, ali u takvim tekstovima nećete naći mnogo o tajnama duše. Svet u kome živimo je površan pa ćete naći samo površinu a to duši nije dovoljno. Osluškivanje tela i hipohondrija još jedan su način da nas privuče naše telo. Iako nam taj način ne donosi mnogo osim straha, telo i telesni procesi jesu veoma važni za naš duhovni put. U telu leže naša osećanja i senzacije, upravo ono što čini da naš život ne bude prazan. Pošto smo se otuđili od svojih senzacija i pošto se plašimo kontakta sa sobom i životom, telo nas poziva natrag svojim simptomima.
Na ovom putu možete potražiti i pomoć nekoga ko je iskusniji u traganju za smislom. Na raspolaganju vam stoji psihoterapija.
Želim vam puno sreće,
Nikola