Zdravo,

Izuzetno neprijatna i teška iskustva o kojima govoriš obično ostavljaju dubok trag na nas i problemi koje opsuješ prirodna su reakcija. Takva iskustva traže da mnogo pažnje, rada i ljubavi posvetimo sebi i postepenom procesu rehabilitacije. U tom procesu neophodna nam je pomoć.

Mislim da je od suštinske važnosti da ne odustaneš od borbe za sebe i svoj život. Čovek je u stanju da na ovaj ili onaj način izađe na kraj sa nadramatičnijim iskustava. Štaviše mnogi slavi ili poznati ljudi prošli su korz svoje lične životne drame pa su ipak nekako pronalazili svoj put.

Važno je naravno da imaš u vidu da je za sve to potreno dosta vremena, ali i da život leči rane i da je čovek u stanju da preživi velike povrede i ipak postane ono što negde duboko u sebi želi.

Važno je da bar deo svojih problema ne kriješ, kako bi stvorila okolnosti da dobiješ pomoć i podršku porodice, i da neko radi sa tobom. Ako ti je nezamislivo da svoju priču otkirješ svojim roditeljima, možeš im otkriti neke druge svoje tegobe, naročito ako postoji šansa da podrže tvoj ulazak u psihoterapijski proces. Kada je psihoterapija u pitanju ona ti može dosta pomoći. Kada se budeš osetila dovoljno spremnom i kada u svog teraputa budeš stekla poverenje, važno je da sa njim podeliš ono što ti se desilo. Govor o ovim problemima, iako može izazvati mnogo stide i osećanja krivice i neprijatnosti, na kraju ipak donese dobrobit. Njteže je zapravo u svemu tome biti sam. Razumevanje i energija ljudi kojima verujemo pomaže nam da nosimo svoje breme i živimo svoj život normalno.

U svakoj zamlji postoje organizacije koje se bave pružanjem pomoći ljudiMA koji su bili žrtve nasilja, možeš ih potražiti na netu. U Beogradu recimo postoji Incest – trauma centar. To su nevladine organizacije u kojima rade ljudi koji su obučeni da pruže psihološku i svaku drugu potrebnu pomoć u ovakvim sitaucijama.

S poštovanjem, Nikola

ps. ako želiš možemo ukloniti ceo ovaj post ili ostaviti samo naš odgovor.

Hvala vam puno i molim vas ostavite samo vaš odgovor.