asked 11 years ago Postovani,
moje dete /12 god.) trenira 8 godina karate. Na treninzima je vise nego odlicna. Kada dodju takmicenja, trema je prevelika. Noge ne oseca (kako ona kaze) i rezultati nisu sjajni.
Kako prevazici taj strah, odnosno, tremu?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana/i,
Prvo prvilo kod treme je ne negirati je već je priznati i uvažiti. U prilici kao što je takmičenje tremqa je prirdna i normalna pojava. Devojčicu bi mogli pozvati da zamisli izlazak na borilište i odgovori na neka od sledećih pitanja. Kako je i gde oseća? Kako je tačno oseća u telu? Ako bi trema imala glas šta bi rekla? Šta bi rekle neoge koje su kao ocečene? Čega se zapravo plaši? Važno je da se ne žuri i da se o ovome ne govori mehanički. Važno je da se sa svakim pitanjem i odgovorom ostane dovoljno dugo. Isti proces unošenja svesnoti u tremu i uvažavanja treme može se izvoditi i veče pred nastup, ili uoši same borbe. Cilj vežbe nije da trema nestane! – cilj je da se uspostavi kontakt sa sobom.
U datim okolnostima trema može da bude u vezi sa očekivanjima. Što su očekivanja od sebe viša, to je trema veća. Ovde ulaze kako lična očakivanja, tako i očekivanja koja kreiraju drugi: treneri, rodtelji, drugari iz kluba. Uobičajan rad na tremi, dakle, svodi se na osvešćivanje očekivanja i eventulanog razočaranja koje neostvarivanje očekivanja povlači. U radu sa tremom veoma je važno skinuti fokus sa rezultata. Nije važno kakav će rezultat biti postignut. Važan je trud i napor koji se ulaže tokom važbi i priprema. Taj trud i napr sami su sebi svrha. Ako na svakom treningu pobeđujemo sebe ulažući svoj maksimum za taj dan, onda je pobeda već izvojevana, a šta će biti na takmičenju nije od suštinskog značaja. Važan je put a ne krajnji rezultat!
Trema u borliačkim sportovima može biti i u vazi sa fizičkim bolim ili strahom od povrede. Na dubljem nivou problem može biti u asertivnosti tj. agresivnosti. Reč je obično o teškoći da se prihvati i izrazi svoja agresivnost ili da se podnese tuđa kao i o teškoći da se pobedi direktnim slamanjem drugog, što zahteva priličnu unutrašnju čvrstinu i parcijalnu neempatičnost. Problemom na ovom nivou možda bi bilo bolje da se bavi neko stručan.
Svakako od pomoći uvak mogu biti i važbe distanja i koncentracije, zagrevanje uz omiljenu muziku, vežbe vizuelizacije.
S poštovanjem, Nikola