Veoma postovani. Pre svega zahvaljujem od srca sto od Vas na moja pitanja dobijem prave odgovore koji me svaki put odvedu korak dalje. Veoma sam razocarana i tuzna. Moj otac (77god.) je oduvek bio dominantan, strog, donekle i agresivan. Najstariji brat i ja kao najmladja bili smo zrtveno jagnje i dezurni krivac za mnoge stvari. Posebno je brata godinama kinjio i sa njegovom zenom vodio burne rasprave, galamio je i pretio. Ponekad bi ukrao neku stvar, aparat od svog sina da bi to dao na poklon nekom svom rodjaku. Za druge je uvek imao lepu rec, za nas nikada. Telefonski razgovor sa mnom uvek je veoma kratak, par reci i prekida, svaki put posle razgovora s njim ostanem nekako tuzna i prazna. Kako god, nas cetvoro dece smo izrasli u dobre, vredne, postene ljude, koji su uvek spremni i drugome da pomognu. Uvek sam se pitala kako smo to uspeli. Taman smo svi u nekim godinama kada smo mnoge svoje zadatke obavili i tezimo nekom mirnijem zivotu, srecni smo jer nam je otac u tim godinama fizicki relativno zdrav, kada on dolazi na ideju – jedne noci odlazi u dvoriste coveka koji je udaljen manje od 2km od njegove kuce, pokusava da ukrade njegov Traktor, ali na srecu u tome je sprecen. Mi, kao njegova deca smo zgranuti, uvek smo mu pruzili paznju i postovanje, on ima sve sto mu je potrebno za zivot, puno stvari smo mu obezbedili i nikada ni u cemu nije oskudevao. Ubilo nas je to sto je napravio, tuzni smo i placemo neutesno, pitamo se zasto? Zasto je doslo do toga? Citajuci o psihopatskom poremecaju licnosti vec odavno mislim da bi to moglo biti kod njega. Ponekad me je strah da mislim o tome, da li je nesto od toga na nas ostavilo traga, neke posledice itd. Zelim da smo normalni i zdravi kao licnosti. Ne znamo kako da se ponasamo, u sustini ne zelimo vise kontakt sa njim, ali sta bi bilo najispravnije, kako reagovati, kako se ponasati prema njemu, sta reci? Pomozite mi molim Vas Vasim misljenjem. Beskrajno zahvalna.