asked 11 years ago Postovani,
Suprug i ja smo poastali tata i mama,planirana beba,slazemo se.
Naime,svekrva je i pre bila nametljiva i svuda htela da ide sa nama,i isla je,dok meni nije pukao film,pa smo to resili. Shvatila je sama iz naseg ponasanja,inace je ona bila inicijator tih setnji. Elem,rodila se unuka,meni bilo tesko fizicki posle porodjaja,muz ne moze biti pazljiviji,svekrva uvek tu da pomogne. Onda polako pocinjem da shvatam da svekrva pocinje da me gusi i da ne mogu da dodjem do svog deteta. Cim ga podojim baba ga drzi,jer kako odbiti zenu koja ti visi nad glavom i odmah skace”daj je babi”. Baba ga uspavljuje. Sve zna zena. Ja krcem polako u svajanje svog rodjenog deteta,nekad blaze,nekad grublje. Mada i ako kazem da zelim ja da je uspavam polavice se na vratima obavezno da pita treba li pomoc,naravno vec su ruke pruzenw i spremne da je uzmu. Otimala ga je svima iz uku,cak i mojoj majci koja je prela pola sveta da vidi unuce,jer zna baba sta bebi treba. Elem,to smo pregurali u prvih mesec ipo dana,suprug je intervenisao . A i po mom ponasanju je videla,nismo otvoreno pricale. Elem,i ddan danas me oblije takav bes kad ga ona uzme,ijer kad odemo negde ona je obavezno scepa i odvede nege,jer vidi ona da se bebi spava,i tamo je mazi da joj niko ne smeta. Ona je udovica,zivimo odvojeno,dete ima pola godine. Uzasno me nervira ta zena,ako smo otac deteta i ja rekli nema nosanja,ona ce to postovati 7 dana,i opet krece svoju politiku. Ja je dovedem kod nje,ona je odvede u drugu sobu,a ja sedima sama. Hocu da puknem
Pitanje jesam li ja ljubomorna ili njoj fali nesto?
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Vaša svekrva je sama i rođenje unučeta je idealna prilika da ponovo povrati osećanje da je nekome potrebna čime njen život ponovo dobija smisao.
Probelm nastaje kada Vi osetite da vas gura iz uloge roditelja (da vam da tako kažem oduzima ulogu). Njena ljubav i potreba da pomogne su ogromni i predstavljau ono najvrednije u njenom životu, ono radi čega živi, ono sa čim ustaje u leže.
Osećanje da se gura na vaše mesto u vama dakle izaziva bes, što je prirodno. Pitanje je šta radite sa svojim besom, odnosno da li ste dovoljno podržani da joj postavite granicu. Pošto je navalentna nije lako podržati sebe da joj se granica postavi. Možete se osećati kao da ste nemoćni jer kako oduzeti dete divnoj baki koja ga toliko voli da je uvek tu i kad treba i kad ne treba.
Mislim da će te morati da naučite da joj odlučnije kažete reči kao što su “ne”, “ja sada hoću to i to”, “molim vas da nas sada ostvite nasamo”, “sada želim sama da budem sa deteom” i slično. Kavu god reakcijo kod nje to da izazove, Vi imate pravo da zaštitite svoju granicu.
Ako regaujemo brže i neposrednije, iskrenije, jasnije, odlučnije onda je manja šansa da se u nama bes nakupi a druga osoba dobija jasnu poruku kada je potrebna a kada nije.
S druge strane mislim da je važno da promislite o organizaciji svoga vremena i obaveza. Ovo stoga što vam njena pomoć može biti od velike kortiti. Samo činjenica da bi bilo jako poženji da dete što više vremena provodi napolju ili u igri sa nekim govori da je jednoj osobi veoma teško da zadovolji sve detetove potrebe koje iz dana u dan rastu. Kada i kako svojoj svekrvi možete prepustiti dete, tako da dobijete više protora i vremena za odmor i za sebe? Jenostvano ga ostavite njoj i ideite za svojim poslom. Nađite načine da vam ona manje budu pred očima. Zahvalite joj se i recite joj da bi ste sada da budete sami i da će te je rado sutra pozvati da ga ponovo pričuva nekoliko sati. Koritite tu divnu mogućnost da vaše dete uvek ima ko da pričuva.
S treće strane mislim da je važno da svojoj svekrvi odate priznaje za sve što čini i za ogromnu ljubav. Imajte u vidu da su zahtevi detea sve veći, da će za neki mesec imati potrebu da samo napolju provede nekoliko sati dnevno i da je to divna prilika da se njegove narastajuće potrebe podele i podmire (malo su tu i dve osobe a kamoli jedna). Kada budete sigurni da je vaša svekrva razumela da vam njena pomoć mnogo znači, onda joj jasno recite i šta vam smeta. Objasnite joj da joj to govorite baš zato što želite da i ona dosta vremena provodi sa deteom a ne obratno. Objasnite joj koji su načini da vam pomogne i šta bi vam odgovaralo, a šta ne.
Sve što postignete verovtno će i dalje biti privremeno. Kada počne po starom Vi će te ponovo osetiti ljutnju. To će dakle ponovo biti pozim da iskoritite svoju agresiju i vratite granice na njihova mesta. U odnosu sa starijim ljudima ali i sa decom to je jednostvno tako. Navikavajte se! – ona se ponaša upravo kao dete i time vas priprema za tešku i važnu borbu za postavljanje granica koja vas kolko sutra čeka u odnosu sa deteom.
Mislim dakle da je osnovno pitanje šta radite (ili ne radite) sa svojom agresijom i kako ste sačekali da ona naraste. Mislim da je važno da tražte načina da upotrebite svoju agresiju. Dobra pitanja koja možete da postavite sebi su čega se plašite, kavo je vaše iskustvo o agresiji u životu i u primarnoj porodici, kako koristite ili ne koristite svoju agresiju na drugim planovima.
S poštovanjem, Nikola
Jana
replied 2 years agoUopste se ne slazem