asked 11 years ago Poštovani! U vezi sam godinu i pol s prekrsanim muškarcem, a krajem godine ćemo ući u brak. Moj problem je moj ratni odnos sa budućom svekrvom. Treba mi mišljenje sa strane, objektivan uvid da li stvarno radi protiv mene ili možda pretjerujem, te kako da se postavim. Prvih 10 mjeseci veze s mojim deckom bile smo u kakvim takvim korektnim odnosima. Već sam tada primijetila da zove moga dečka prečesto na telefon, svaki dan (živi u Njemačkoj , a nas dvoje u Zagrebu) i pita ga svakakva pitanja poput ekstrema tipa- koje gaćice danas nosiš. Hoće znati sve – s kime se taj dan vidio, što je jeo, da li sam ja pored njega, što radimo. Određuje mu da od svojih novaca skuplja za popravak zajedničkog auta koji voze , umjesto da kao netko tko raspolaže s više novaca od nas dvoje, ona sama plati taj popravak. Naša netrepeljivost kreće od 10. mjeseca 2012. kada smo imale žestoku svađu i od tada sve do danas više ne komuniciramo. Radilo se o tome da me ponižava – kako to vješam veš, zašto sam ja deblja, a on sve mršaviji od kad mu kuham, nazivala me s mora da maknem veš koji sam već od kad makla samo da bi me ponizila ( on je s njom bio to ljeto na moru bez mene jer sam u ja u Zagrebu tražila posao). Tada mu je počela govoriti da nek mi ne daje novac, da ne smijem kod nje u kuću i slično tome (moj muž još uvijek živi tamo, odseliti ćemo se ženidbom).
Ovo ljeto želi da on dođe u Njemačku bez mene na 40 dana. Prije toga 10 dana će biti na samo s njim u Zagrebu. Zatim zadnjih 10 očekuje da ode s njom na more. Ukupno sam 60 dana bez njega. Da li je to vama normalno ili ja preuveličavam? Bojim se da bi u Njemačkoj svašta mogla izgovoriti protiv mene i dodatno nam zagorčavati život. Preuveličavam li ili vidite ovdje zasita veliki problem? I kako da se postavim i što da radim?
Unaprijed hvala i srdačni pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Izvinjvam se zbog čekanja.
Siguran sam da vam vaša veza mnogo znači. Ljubav je lepa i čudesna, možda najvažnija u životu. Stoga je normalno da osećamo veliki strah da će to što najzad imamo biti ugroženo. U životu se zatim nađe nešto poput vaše svekrve i mi smo na velikim iskušenjima. Nikome na vašem mestu ne bi bilo lako. I nije ništa strašno što nam ponekad pobegne inpuls koraz svađu. Važno je da kroz iskustvo u sebi osetimo da je put ljubavi i praštanja bolji i da je radi naše mentalne higijene potrebo da tragamo za takvim mestom u sebi, onoliko koliko možemo.
Naravo da nema načina da se u par rečenica odgovori na ova važna pitanja koja postavljate. Ipak može da se kaže da je odgovor u postizanju stanja svesti koje znači prihvatanje onoga što nam se dešava i veru u odnos vas i supruga. Ta vera i rad na odnosu su možda i najvažniji.
Vašu vezu i vaš brak čuva kvalitet vašeg odnosa sa suprugom. Negovanje poverenja ali i blagonaklone i mile otvorenosti, iskrenosti i jasnoće. Važno je da ne postavljamo ucene, i da dajemo drugom puno protora za sebe i slobodu od nas. Važno je da radimo na svojoj samostalnosti. Zavisnost koje je divna i koja se toliko vrednuje u vezi, svoju svežinu crpi iz naše sposobnosti da ostvimo druge na miru i da se vratimo sebi. Vaša svekrva možda to nikad neće razumeti. Najzad ovim ne želim da kažem da treba da pristanete na nešto što vas plaši (njegov odlazak) bez traganja za rešenjem zajedno sa svojim suprugom. Na šta ste spremni da pristanete na kraju zavisi od vas.
Nije lako učiti živeti sa nekim. Potrebna je posvećenost i sebi i njemu. Ja ne mogu da vam kažem šta bi Vi konkretno trebali da uradite. Ono što mogu da vam kažem to je da je važno da tražite u sebi i u svom partneru odgovor na sve to što vam se dešava, da razgovarate o tome kako se osećate, kako se oseća on u vazi sa onim što Vi osećate…
Imajte u vidu da, ako je odnos majke i sina toliko jak kako ste ga opisali, morate biti veoma pažljivi sa tom stranom svog supruga koja je možda najranjivija. Ipak važno je tražiti načina da se govori o tome šta nama smeta. To je tema za razgovor i traženje sa patnerom. Za ovakav susret potrebo je poverenje u sebe i onda i u drugog, naravno koliko je moguće. Nevolje su prilike da poverenje ojača, isto koliko su i iskušenja.
Možda vaša svekrva, uslovno govoreći, radi protiv vas ali to zapravo nema vaze sa vama, to je njena stvar i ona verovatno radi i protiv sebe i možda ničega toga nije svesna. Na kraju, svi radimo i protiv sebe i protiv drugih na neki načinin. Svi smo zato dužni da budemo trpeljivi i da bolesnima pomognemo tako što će mo im davati šansu. To ne znači da vam savetujem da obnovite odnos sa njom, to je vaša stvar. Možete joj pružiti šansu u sebi, kao liku koji se pojavljuje na unutrašnjoj pozornici vaše sveti (kao delu vas), kao nekom ko je ipak važan za vašeg patnera.
Kažete da svekrva žali da sin bude sa njom 40 + 10 dana. To je njena stvar. Važno je šta Vi i vaš partner želite. To opet nema veze sa njom, koliko je pitanje za vas dvoje.
Srdačno, Nikola