asked 12 years ago imam 42 godine i mnogo mi smeta to sto sam strasno neodlucna i kao da ne znam sta hocu. Ne moze se reci da mi je zivot bio lagodan vec naprotiv veoma tezak i pun stresova i gubitaka ali bila sam ranije hrabrija i jasno isla ka svom cilju ma koliko put do njega bio trnovit ali sad? nalazim se bas sad u komplikovanoj situaciji nocima ne mogu da zaspim misli mi naviru i muce me ti problemi koje imam na svim poljima kao da je sve protiv mene kao da sam prokleta mnogo mi krenulo nizbrdo a ja nikakvu odluku ne mogu da donesem. Legnem uvece i odlucim jedno budim se ujutru i shvatim da je to pogresno i onda tako nekoliko puta na dan i to traje vec par meseci odkako su moji problemi postali ozbiljni. a da bi neki problem resila neko mora biti i povredjen ili ostecen pa mi bude zao i to je jace od mene i bez obzira sto vidim da puno ljudi oko mene ne obracaju paznju na druge ja jednostavno ne mogu bojim se grize savesti gledam da resim a da svima bude dobro a prosto je nemoguce. I sada Vam ovo pisem jer ne mogu da spavam a vec sam smalaksala od nespavanja i bojim se ako ovo potraje izgubicu razum jer osecam veliki nemir i bol u dusi. kako da pobedim sebe?
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Poštovana,
Ponekad zaista moramo učiniti nešto zbog čega će nam posle biti žao. Uvek međutim postoji i druga strana i njen deo odgovornosti. Živeti znači činiti izbore, a izbori se međusobno isključuju.
Ono što je, koliko mi se čini vaša potreba, to je da u tim neugornim trenutcima verujete u sebe i imate podršku. Ovo je u mnogome zavisno od vaših sistema podrške, vaše porodice, prijatelja, opšetg zadovoljstva sobom, vaše realizovanosti na poslovnom planu… To su sfere u kojima možemo tražiti ljude koji veruju u nas i našu dobornamernost, čak i kada grešimo.
Drugim rečima podrška i smelost da se živi i da se donose i teške odluke nalazi se u onom dobrom što smo korz život činili, i što nas sada okružuje.
Nažalost Vi nam ništa niste šire niste rekli o svom životu, kao ni o problemima sa kojima se srećete, pa je sa tako malo informacija teško bilo šta reći. Treba imati u vidu i da srednje godine jesu period kada se život menja i kada se treže neki novi izvori životnog smisla.
Jedan od sistema podrške je i sledeći: kada se osećam loše zbog nečega što sam učinio, ja nastojim da na drugoj strani, tamo gde je to moguće učinim nešto dobro, kao svojevrsnu kompenzaciju.
Srdačno, Nikola