asked 6 years ago Postovani,
Imam 17 godina i pre tri meseca sam dozivela veliku traumu koja je mnogo uticala na moju psihu, ali i fizicki izgled. Naime, sav taj stres je uticao na sve sfere mog zivota, a tako i na apetit. Znacajno sam oslabila, naravno protiv svoje volje, prilicno sam bila zadovoljna svojom kilazom. Zbog svega toga, ionako nerspolozena i depresivna, gubim i samopouzdanje. Na sve te probleme doslo je i do hormonskog poremecaja, tako da su mi izostali ciklusi.
Pre 25 dana otprilike, nateram sebe da se vratim na stari rezim ishrane, i nenormalnom brzinom povratim kilograme, plus dobijem visak, valjda zbog usporenog metabolizma ili ne znam ni sama sta je u pitanju. Ovo mi je jos vise poljuljalo samopouzdanje. Medjutim, ciklus mi se nije vratio, a uz to primetila sam i jos neke simptome nekakvog poremecaja, i naravno ozbiljno sam se zabrinula i uplasila.
Zbog svega toga odem kod ginekoga, ispricam joj sta mi se desilo, bez trunke razumevanja me napadne, a i krajnje drsko je razgovarala sa mnom od samog pocetka, ocekivala sam iskreno drugaciji pristup, a ona je samo vikala. Postavlja mi pitanje da li sam ja normalna i na sve to, jos mi kaze da sam bucka.
Na kraju, utvrdjeno je da je doslo do hormonske neravnoteze, potrebno mi je lecenje, ali moram da sredim i ishranu.
Medjutim, osecam da se ne moze to jos uvek srediti.
Da li je ta doktorka reagovala profesionalno?
Kako da me bilo ko drugi razume, ako ona nije htela da me saslusa do kraja? Ja nisam mogla da uticem na svoju kilazu, nisam nista radila namerno.
Kako da objasnim drugima da imam emotivne probleme?
Ovo lecenje trazi vreme, ali ja ne mogu sve to.
Javila sam se ovde vama, jer pre svega zelim da me neko saslusa i razume.
Jeste da nisam napisala koje probleme imam i kroz kakav stres sam prosla, niti jos bilo sta bitno iz zivota, ali sam spremna da prihvatim svaki Vas savet i pomognem sebi.
Hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Zdravo,
Ponašanje tvoje doktorke, nije profesionalno, ali na žalost, pojedini lekari sebi mnogo dozvole u odnosima sa svojim pacijentima. Sa druge strane, veoma ie verovatno da ju je tvoje zdravstveno stanje pogodilo, te je odreagovala na neki način koji je njoj poznat i prirodan, te da si ti, bila samo objekat na kojem je mogla da izbaci svoje frustracija. Lično, to možda nema nikave veze sa tobom.
Međutim, pozvao bih da ipak da razmisliš o tome koje je mogao biti tvoj udeo u celoj toj situaciji. Šta je to na šta je ona mogla da odreaguje tako kako jeste? Primećujem, čitajući tvoj post, da svom problemu pristupaš iz pozicije žrtve, a to se možda ogleda u rečenicama poput: “Drugi me neće razumeti”, “Ja to ne mogu”, “Osećam da se to ne može srediti”. To samo po sebi nije ni dobro, a ni loše. Međutim, pogledaj kako bi još mogla uticati na svoju odgovornost, sada kada si najviše sama sebi potrebna.
Srdačno,
Ognjen Vukotić