asked 7 years ago Dobar dan…evo javljam se po ko zna koji put ,pa me zanima Vase misljene,koje se nadam da ce biti malko opsirnije za razliku od pre.Imajuci u vidu da dosta radite necu se ljutiti i ako ne bude tako.Radeci sa mojim psihoterapeutom puno sam napredovao ssa obzirom kakav sam bio kada sam dosao prvi put,sto sam Vam i pre govorio.Puno se tu radilo i napredovalo na nekim poljima,i imam pohvale od mog terapeuta.Medjutim,ima nekih stvari za sta imam osecaj da ne bi se mogle popraviti da odradim jos 100 terapija..mislim da su kod mene najveci ,ali najveci problem STRAHOVI,i to do te mere da me znaju paralizovati.pored svih tehnika opustanja i pored silnih odradjenih terapija na tu temu.Ja sam puno razmisljao o tom mom problemu fakticki svakodnevno,nisam pesimista,i ne gledam tako nego jednostavno dolazim do zakljucka da imam osecaj da nekada je to to..tj da je taj strah toliki da je postao deo mene i da ce to tako biti do kraja zivota(mislim na veliki strah).evo Vam primer..juce sam bio na razgovoru za posao,zivim u stranoj zemlji,imao dogovoreno vreme,dosao do firme,znoj osecaj bespomoci,lupanje srca,sa obzirom na lose znanje jezika,nisam skoro nista razumeo,primljen kao i svaki ,a ispracen sa cinjenicom da ce me zvati..NECE ME NIKADA ZVATI..video sam po njima da nisu bas zainteresovani,nisam glup…umesto da sam se skoncentrisao na razgovor,ja sam vise razmisljao kako cu se izboriti sa svim simptomima..osecaj treme je normalna stvar naravno da nije svejedno kada idete na razgovor,ali neko to podnosi u normalnim granicama,problem je sto mene paralise do te mere da imam osecaj da cu na sledecem odustati..znam da su strahovi sastavni deo nas i da je to tako do kraja zivota(mislim normalni strahov),ali mislim da je kod mene to preslo u nesto vece i da trenutno nemam resenja kako se sa tim izboriti..Zanima me Vase misljenje o ovome i preporuka…hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovani,
Strahovi, kao što ste i rekli imaju veliku ulogu u našem životu. Subjektivni su i ono što je strašno vama neće biti nekom drugom. Strahovi služe da nas zaštite od nečega što naša duša smatra opasnim, teškim, nepoznatim. Stoga je gledati strahove, najbolji način za gledanje u sebe. Najbolje spoznajemo sebe i svoje granice, upravo kroz shvatanje, razumevanje i aktivno gledanje u strahove.
U ovom trenutku nisam siguran da postoji nešto što možete učiniti da vaši strahovi nestanu. Potrebno je dosta rada na njima, dosta svesnosti kada su u pitanju i dosta hrabrosti i volje da se njima bavimo, da bismo tek osetili mali napredak u razumevanju našeg straha.
Stoga možda bi prvi korak mogao biti – razumevanje. Starahovi se javljaju u specifičnim situacijama, prate specifične misli i vrlo se slično odraze – kako se to dešava vama? Da li ste uvideli koji su vam “okidači” za javljanje straha? Koju vam poruku vaš strah šalje? Da li su vam ti strahovi poznati od ranije u životu? Da li ste ih i ranije osećali? Možda davno. Možda ste ih videli kod vama bliske osobe – roditelja, na primer? Kako je vaš strah specifičan za vas? Ovo su samo neka od pitanja koje možete postaviti sebi, uz podršku vašeg terapeuta ili sami, ukoliko želite.
Najčešće strahovi prevazilaze direkte situacije i njihova obrazloženja i koreni leže duboko u nama i našoj prošlosti, stoga je rad na njima, ponoviću, vrlo zahtevan. Želim da vas podržim da nastavite tako aktivno da se bavite sobom i da uviđate bitne teme za vas.
Srdačno,
Ognjen Vukotić