Strah od vezivanja. 2013-03-31T20:47:42+00:00
asked 7 years ago

Imam 22 godine i mislim da imam mali problem. Imam strah da se vezem za decka, jer svaki put kad samo pomislim da se vezem za nekoga preplavi me mucan osecaj u stomaku i lice pocne da mi se crveni i bude mi jako vruce. Pocinjem da panicim i postajem ubrzo nervozna i to traje sve dok mislim na to. Do sada sam imala par neozbiljnih veza, ne mnogo, posto i sama osecam da mi treba nesto vise, ali nikako ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da sam nesposobna za to. Borim se sama sa sobom svaki dan, kroz glavu mi cesto prolaze misli da cu nesto zabrljati, da cu biti cak i mozda ljubomorna i naporna i posesivna, jer sam to imala i od koga da vidim. Naime, moji roditelji imaju jako tezak brak(cesto se jako svadjaju pa onda ni ne razgovaraju po nekoliko dana, a tada kad ne razgovaraju obicno se svadjaju samnom) i ja bas ne znam kako da se postavim u svemu tome i njihovo ponasanje dosta utice na mene. Ja sam zato i izabrala da nemam odnos jedan na jedan, jer cak jednom kada sam pokusala da ga imam(kad nisam htela neozbiljnu vezu), jedva sam se suzdrzavala da se ne posvadjam s njim , da ga ne zapitkujem gde je bio, sta je radio, da ne ljubomorisem zasto ovako zasto onako, i na kraju je to ubrzo puklo bez vecih poslednica(nisam nista od toga radila) nego jednostavno nisam znala da se postavim i on je otisao drugoj. Sve u svemu, bila sam suvise pasivna i nisam mogla da se opustim i uopste nisam uzivala u toj vezi nego sam imala osecaj da se suzdrzavam od same sebe. To sto imam u sebi prosto bukti i ne nalazim nacina da ga izbacim jednom za svagda. Da li sam i ja kao moji roditelji? Da li cu i ja imati iste probleme? Da li postoji nacin da se ti strahovi i tolika napetost izbace nekako da mogu normalno da funkcionisem? Pritom sto ne znam ni tacan uzrok svih tih ruznih osecanja.

)

5 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana,

Strah od vezivanja koji opisujete može biti u vazi sa odnosima u vašoj primarnoj porodici. Primarna porodica neretko nam daje model odnose koji posle na ovaj ili onaj način primenjujemo sa svojim partnerom. Kako su odnosi u vašoj porodici nezadovoljavajući a Vi ste tome dugo izloženi, nije neobično što nemate poverenja u odnos.

Veoma je značajo što ste svega toga svesni. Mislim da je najbolje da otpočnete psihoteriju koja će vam dati prostor za rad na opisanim teškoćama.

Srdačno, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Ukratko- nisam bila u stanju da odrzim ni jednu vezu duze od mesec dana(imam skoro 23 godine), biram partnere koje najcesce od starta podcenjujem i kritikujem, zaljubljujem se u nedostupne osobe, ili sa velikim problemima, najcesce kada i njih dobijem, vise mi ne odgovaraju. Na zalost, svoju i tudju, izgledam pristojno, muskarci se zaljubljuju u mene, flertujem dosta,umem i provokativno da se ponasam, ali po pitanju sexa sam apsolutno zatvorena, odbijam ga iako nisam aseksualna, cekajuci nekog “idealnog” muskaraca, koga, cini mi se, ne bih prepoznala ni da mi se pojavi pred vratima. cetso me uznemirava pomisao da treba da se vidim sa nekom osobom, koja mi se prethodno dopadala, mastam da ce da otkaze ili se tream da to obavim, poput neke obaveze. prilicno mi je jasno da ovaj moj problem vuce korene iz prilicno slozene porodicne price( naravno, otac, nestabilna i razocaravajuca figura, sa jedne strane idealizovana, sa druge karikatura), medjutim zanima me da li mogu sama prevazici ovaj problem( do sada nisam uspela, lose se osecam kada povredjujem druge ljude, mada takodje cesto ih i dugo drzim na lancu( hranim ego)) ili mi je potrebna strucna pomoc. Ovo postaje veliki problem za mene, jer zelim da ostvarim vezu, ali isto tako, kada bilo koji odnos prekinem, u meni se i pored gorcine, javlja neka sreca- sto me uznemirava. Hvala unapred. Takodje zanima me, da li je ovo ponasanje zaista strah od vezivanja ili neko bahato ponasanje koje je uzelo maha?

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Poštovana,

Uz izvinjenje zbog čekanja na odgovor, želim da vam se zahvalim na svemu što ste izneli. Mislim da će mnogi od nas prepiznati sebe u reznim aspektima onoga o čemu govoriš. Štaviše što bolje sebe poznajemo to će mo biti svesniji da mnoge elemnte straha od vezivanja svi imamo u sebi. Živeti sa nekim ne znači biti intimno povezan s patnerom na odgovarajući način, generalno porodica u kojoj odrasta savremeni čovek nije sjajna, čovek današnjice često imam problem sa otuđenje iako, paradoklasni, živi u društvu.

Vi sta u sjanim godinama za rad na sebi kroz psihoterapiju, kao i ran na sebi na bilo koji drugi način od joge do džez baleta. Psihoterija vam može pomoći da dođete do novih uvida o sebi i novih iskustava koja onda možete razvijati u životu.

Svi smo mi pomalo i bahati. Možda ipak nije problem u tome. Strah od vezivanja svakako je važna tema i za vas. Ali kada nezadovoljstvo postane osnova za rad na sebi dešava se nešto čudesno. Naše biće tada je u središtu alhemijskog procesa transformacije zemlje u zalto. Naravno ovaj proces se nikada ne zavržava, traje do kraja života. Izgleda da smo čitavog života satvaljeni i od zemlje i od zlata. Ne znam da li je moguće potpuno isceljenje kod bilo koga od nas, ali svakako je moguć život vredan življenja, za život se uvek vredi boriti.

S poštovanjem, Nikola

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Da i mene zanima da li je to stvarno strah od vezivanja ili je nesto drugo u pitanju. Moje drugarice i ja imamo nezgodne oceve, zato se i druzimo, i imamo iste probleme. Mada vidim da ni kod ovih drugih nije bas sjajna situacija ako je za utehu. Ne znam, u mom okruzenju, sve je cesci problem uci u vezu, biti u vezi, biti sa nekim, jer mislim da danasnje generacije puno toga nose u sebi i da se boje da sve to pokazu, iz straha naravno da partner ne pobegne od njih. Ali ako se uzme u obzir da i suprotan pol ima gomilu prtljaga iza sebe, mislim da bi svi trebali malo da se opustimo i otvorimo. Bolje to nego da se stalno kroz veze osvecujemo nasim ocevima. Sifra-,,Cerka nezrelog tate,,:-)

)

Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago

Stepen otuđenja u vremenu u kojem živimo zaista je fapantan i nema sumnje da si intimni odnosi često u krizi. Problem je uvak naravno višeslojan, mnogo faktora modeuje ili destruira naš kapacitet za intimnost.

S druge strane inimni odnosi psihološki nas izvrnu na postavu i dovedu do taga da pokažemo ceo repertoar, sve ono dobo i loše što u nama čuči skriveno. Upravo zbaog toga kao i zog ogromnog značaja koji u našem životu zauzimaju, intimni odnosti sam daju obilje dolčnog materijala za samospoznaju i rad na sebi.

Svakako bi bilo sjano kada bi nam spoznaja o prtljugu koji svako od nas nosi pomogla da se više opustimo i budemo obezirniji i nažniji prema sebi i drugima.

Nikola

)