asked 10 years ago Poštovani,
Imam divnu porodicu – muža I dvoje dece. Pre 3.5 godina sam prošla kroz teško iskustvo, mama mi je umrla od raka od koga je dugo bolovala I sam kraj je bio baš traumatičan za mene. istovrmeno se I otac razboleo I bio takoreći na samrti. Da li zbog toga ili zašto već, ne znam, imam izražen strah od bolesti I smrti, posebno posle rodjena drugog deteta. Svakodnevno razmišljam da ću se mlada razboleti I umreti I najteže mi je što bih ostavila decu bez pomoći I saveta kroz život, a mislim da bih mogla puno toga da im prenesem iz svog iskustva. Kada ih pogledam, odmah mi kroz glavu prodje kako mi je jedeina želja da sam živa I da ih gledam I u njima uživam, a onda pomislim šta bi oni radili I kako bi se snašli u nekim situacijama u životu, ako mene ne bi bilo samo da im budem podrška I da pomognem. Mislim da je ovaj moj strah prenaglašen I da je proslo dovoljno vremnea da se sredim, a umesto toga sa rodjenjem drugog deteta sve se pogoršalo. S druge starne želela bih da promenim posao koji mi je dosadan, a onda pomislim, šta sad da počinjem nešto novo, a šta ako se uskoro razbolim, čemu to sve….stvarno mislim da sam opterećena, I znam da je sve to u mojoj glavi I da bi samo trebalo da odlučim da tako ne razmišljam ali u praksi nije tako lako. redovno idem na godišnje kontrole I savesna sam po pitanju čuvanja zdravlja, ali mi se čini da će svakako nešto lose da se desi…kao da ova sreća koju trenutno imam sa svojom porodicom ne može da potraje godinama, nego mi je suđeno da prolazim kroz teška I loša I skustva…sad sam počela iste misli da imam po pitanju mog mladjeg brata, koji bas I ne brine o zdravlju I jako se palšim da ce se njemu nešto desiti. Imam 40 godina, nisam vernik, volim da čitam psiholoske teme (posebno Jaloma…čitala sam Gledanje u sunce, ali mi nije bas pomoglo)…imate li neki savet za mene 🙂
Hvala unapred,
Lola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Smrt je tema kojoj niko od nas nije dorastao. Smrt je fenomen jednostvano veći od čoveka i našeg psihološkog aparata. Mnogi psiholozi, filozofi, pisci u ovoj temi nalaze neiscrpnu inspiraciju. Neki psiholozi smatraju da je strah od smrti u osnivi svih naših strahova, a neki filozofi veruju da je ljudska egzistencija određena i spacifična upravo po našoj svesto i našoj prolaznosti i kraju. Razmišljanje o smrti, dakle, sastavni je deo života svakog ljudskog bića a tema smrti za nas je uvek nova i mi se sa njom nikada ne možemo u potpunosti smestiti.
Druga tema koju Vi pokrećete je tema traume i različitih slojeva naše reakcije na traumu korz vreme. Pošto je, kako kažete, prošlo dovoljno vremena od događaja koji su bili traumatični za vas, možda je sada vreme u kome se sa njom suočavate na nov način. Da bi smo preživeli traumu mi ponekad potisnemo mnogo od onoga što osećamo. Kasnije, kako se opušatmo i kada prođu godine mi imamo potrebu da se ponovo sretnemo sa onim potisnutim delom osećanja. Razmislite u koje osećanje vas vodi vaša pomisao da bi deca mnogo izgubila ako bi ostala bez vas. Možda je to način da se ponovo povežete sa osećanjem tuge. Baza tuge je zapravo osećanje ljubavi. Tuga je jedan od načina na koji naša duša manifestuje ljubav, neki psiholozi smatraju da su toga i ljubav dve strane istog. Kada odete u protore tuge za svojima, pokušjte da vidte koliko mnogo ljubavi tu ima za njih. Grlite ih, ljubite i plačite u svojoj mašti. Tu će te ponovo moći osetiti kolko je vaša veza jaka i kako vas ništa na svetu ne može razdvojiti, tu ponovo možete osetiti koliko je vaša odluka da budete tu uz svoje silna.
O ostlim aspektima vašeg nezadovoljstva svojim životom i strahovma bilo bi drobo da radite kroz psihoterapiju.
U svakom slučaju strahovi i tuge nedaju se rešiti tako što će mo prosto pretati da razmišljamo o nima. Naprotiv oni su pozivo da tražimo nove kreativne solucije da iz zrazimo i tako im dozolimo da utiču na naš život tako što će naše iskustvo življna i kontakt sa sbom i drgim nam bićima učiniti dubljim, sadržajnijim, celovitijim.
S poštovanjem, Nikola