Draga Katarina pozdrav tebi. Neki put ne mozemo samo da cekamo moramo da radimo ako nesto hocemo da promenimo. Dali si ti pricala sa tvojim muzem zasto je takva situacija? Neki put ne mozemo bas apsolutno nista uraditi jer takva je jednostavno situacija. Neke stvari samo cekati da se poboljsavaju ne vrede jer gubis vreme, gubis zivci. Ja bih kao sto rekoh pricala jer 10 godine nisu malo sto ste zajedno valjda je preodrasto da bi stobom seo nasamo i pricali ako on to zeli, ako ne zeli onda je uazlud da se bilo sta uradi.. jer casa je vec prepuna. Ali ako ipak zeli te da promeni te nesto mozda je terapija u dvoje kod psihologa dobra institucija da se nesto na bolje tera ako vi to zeli te. U tim terapijama mozete puno saznati zasto je doslo do toga da ste sad gde ste, mada i terapije kostaju. Veliki pozdrav za vas.

Poštovana,

Vaš post odiše jednom neverovatnom energijom – potrebom za razumevanjem i saznanjem. Retko kada sam, u već mnogo odgovorenih postova vezanih za odnose u brakovima, imao utisak da su učesnici voljni da na odnosu obostrano rade i da kroz rad na braku, rade i na sebi.

Čini mi se da ste vi već imali jedan veliki i glavni uvid, a to je da postoji problem – novonastala potreba za adaptacijom na novu situaciju. Ovo je nešto što je nužno za zdravo razvijanje braka i potpuno je normalno, ukoliko ga posmatramo kao šansu za naše ponovno povezivanje sa partnerom.

Važno je da jedno drugom budete neizmerna podrška u ovome i da ste oboje spremni da se posvetite ozbiljnom introspektivnom radu, kako na sebi tako i na odnosu. Odnosi se kokreiraju, što znači da obe strane imaju svoju ulogu u njima i svako donosi svoje. Važno je da se potrebe jedne i druge strane slobodno i otvoreno iskomuniciraju, dozvole i osete. Možda uvidite da ste se “usedeli” u braku i da vam treba neka zabava, osveženje. Možda uvidite da je jedno od vas u strahu od roditeljske uloge, koja možda nije iskomunicirana onda kada je to trebalo. Potrebno je samo da aktivno gledate u sebe i u odnos, u prošlost i u sadašnjost, u sve ono što je možda moglo da kreira vaš odnos sada, ono što je do njega dovelo.

Razgovor jeste nužan, kao je neko od korisnika našeg foruma napisao, ali je jako bitno kakav. Ukoliko se svede na, kao što ste rekli, “Ti si kriv/kriva”, onda na žalost nije produktivan. Razgovor ne treba da se bazira na problem sam po sebi, već na vas – na to kako se osećate trenutno u braku, jedno sa drugim, oko deteta, šta su vam potrebe, kako možete svoje ciljeve da ostvarite, koje su vam želje u budućnosti, kako se osećate kada ne razgovarate, kada se udaljite, šta vam se javlja od strahova, itd. Dakle ne rešavanje problema, već ono što se u nama dešava pred tim problemom.

Možete se informisati o transakcionoj analizi (TA), teoriji Erika Berna. Ova izuzetno jednostavna teorija, visoko je primenjljiva i najviše bazirana na međuljudskim odnosima. Verujem da vam može dati korisne savete i uvide kada je u pitanju vaš odnos, kako sa mužem tako i sa drugima. Knjiga [i]Savremena Transakciona analiza[/i] je sveobuhvatna i jednostavna za čitanje, te vam preporučujem da je možda zajedno pogledate i razmislite kako biste je primenili u svakodnevnom životu. Takođe, [url=http://psiho.slavisa.us/kontakt-i-ponuda/psihoterapijski-rad-sa-parom.html]psihoterapija parova[/url], jeste jako često primenljiv (i jedan od najuspešnijih) vid psihoterapije.

Srdačno,
Ognjen Vukotić