Poštovani, imam problem sa mimikom lica, to jeste ja mislim da imam. Tj, sve mi se emocije sa lica mogu procitati iako to ne zelim. Iako pokusavam da ostanem “hladne glave” to ne mogu, ne mogu da se pretvaram da mi nesto ne smeta ako mi smeta, ne mogu da odglumim osecanja iako bih nekad trebala, ne mogu da ih sakrijem jer sve mi bukvalno na celu pise.. naprimer mnogi drugari mi do sada u bilo kakvoj “raspravi” sa mnom kazu da mi se faca promenila, da ne izgledam normalno,da izgledam ludo, itd. Ne znam kako da objasnim ali ja stvarno i osecam da mi je faca drugacija, pogotovo ako sam ljuta ili iznervirana, i ja tad govorim da se nisam naljutila da je sve ok, pokusavam sve da mi se vrati moja “normalna faca”. Isto tako ako se naljutim i kada mi drugari skrenu paznju na facu, osecam da imam cudan pogled, i onda izbegavam da ih gledam direktno u oci, da ne bi pomislili kako sam stvarno luda, isto tako ukoliko ja ne gresim ako oni grese u necemu prema meni ja cu i dalje imati “tu svoju facu” koja sve otkriva i tacno sve znaju sta mislim i kako se osecam… i to nije sto se tice ljutnje samo, to se desava iako sam tuzna recimo.. naprimer los mi je dan zbog neceg, ne zelim to podeliti sa drugarima, ali ukoliko ih vidim taj dan, oni ce opet po mojoj faci znati sta se dogadja iako ja naprimer to ne zelim. O laganju i ne pomisljam jer sam strahovito losa u tome, pa cak i za najmanju sitnicu ili neku glupoat imam osecaj da mi se faca “izoblici” sa na celu pise sve… ne znam da li ste me imalo razumeli? Da li je to uopste pod pojmom “mimka lica”? Ili je nesto sasvim drugo? Da li ima nekog resenja za ovo, da vezbam da makar ublazim to, da ne bude toliko ocigledno sve na meni…? Neke emocije i nesto bih volela i za sebe da zadrzim…