asked 7 years ago Dobar dan.
Problem je u tome zato što nemam samopouzdanje.Roditelje baš briga za to, drugovi baš to koriste i vređaju me, a ne znaju da ja zbog tih vređanja ja po ceo dan plačem.Isto tako, u školi kad nešto znam, plašim se da se javim, jer mislim da ću lupiti nešto.I na kraju taj odgovor bude tačan i ja se iznerviram… Isto, nešto što želim da radim u školi, glupo mi je da se javim jer mislim da nisam dostojna tog mesta. Isto tako, mislim da sam najružnija u školi, ali u stvari sam jedna od lepših(kako to kažu svi)Mnogo me povređuju uvrede.Pošto me jedna nastavnica voli jer imam dobre ocene i sve, ovi svi mi pričaju da se ulizujem, i da se pravim važna zato što me ona voli.Dok me takođe i neki nastavnici ponižavaju. Ili u vezi ocena, ili nešto drugo.Na primer šta sam napisala na testu.U početku ja se isto nasmejem malo, ali kasnije mi dođe da počnem da plačem od sramota.Može li pomoć kako da dogradim moje samopouzdanje.Dugo sam se premišljala da i ovo napišem, jer sam mislila ( i sad mislim) da sam glupo ispala što ovo pišem.
PS: Imam 17 godina xD
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Sticanje identiteta je najvažniji zadatak u tvom periodu života. Stoga je savršeno normalno da si sada malo ranjivija i da je tvoje samopouzadnje poljuljano. Ti još uvek učiš. Ako počeneš polako da pratiš šta se dešava oko tebe i pažljivo učiš iz svojih iskustava, videćeš da će tvoja sigurnost polako rasti, a sa njom i tvoja odbrana.
Ako ti je lakše, verujem da većina tvog društva prolazi sada kroz isto. Ako te neko od dečaka zeza i zadirkuje, znaj da mu se 99% dopadaš, ali da nije dovoljno siguran da ti to prizna. Uvrede i omalovažavanja su sastavni deo života, ako ih okreneš u svoju korist mogu biti fenomenalni učitelji. Znaj da uvrede uglavnom dolaze iz toga što drugi pokušavaju samo da opravdaju sebe i načine sebe boljim, nijedna uvreda ne mora da je tačna i ti nisi ni dužna da je prihvatiš kada ti je neko uruči.
Ali polako, pred tobom je još dug put učenja i rasta. Samopouzdanje je proces koji se gradi, pa i čitav život. A stid i sramota, će vremenom nestajati, kako ti budeš bila svesnija ko si, šta voliš, koje su ti granice u trpljenju nečega, kakva si, itd. Naravno, uvek možeš tražiti pomoć od školskog psihologa, koji te može podržati u tvom rastu i razvoju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić