Poštovani,

Vi se sada nalazite na granicic između dve velike životne faze. Prelaženje iz jedne životne faze u drugu uvek je na ovaj ili onaj način krizno. Kriza ima za cilj da nam pomogne da u svoj život unesemo smisao. Kriza smisla nas poziva da bolje upoznate svoje psihološko biće, da postavite sebi neka važna pitanja o životu, pa posmatrate kako se u vezi sa tim pitanjima osećate.

Da bi ste napravili prve korake u tom pravcu razmislite o seledem: Šta je to što od života i od posla želite, šta je to što ste ostarili, a šta niste? Kako ste se osećali tokom studja, šta vas je motivisalo da izađete na kraj sa tim ogromnim polsom, šta se sada desilo sa tim motivima? Šta je ono čega ste se tokom studja odricali, kako se u vazi sa tim osećate, i kako sada stoji star po tom pitanju? Šta vam se u sadašnjem poslu sviđa a šta ne, šta bi ste Vi voleli da radite, u kojim sferama svoga života idalje osećate strast, kakav posao bi vas motivisao? Sva ova pitanja svode se na jedno: Kuda ja idam u svom životu i kako se osećam u vezi sa tim?

Ta vrsta sagorevanja o kojoj Vi govorite verovatno znači da ste tokom studija svu energiju usmerili u jedan cilj, prosto zato što tako treba. Uložili ste mnogo a sada imate osećaj da ste srazmerno malo dobili. To je kao da ste mnogo radili a oskudno se hranili (mislim na psihološku hranu, onu koja čini da se osetimo zadovoljo i ispunjeno). Pošto je izgladnelo i dosta mu je struke, vaše psihološko biće vas sada bojkotuje.

Ozbiljnost svakog psihološkog problema je individualna i zavisis od istorije pojedinca, njegovog opšteg stanja, sistema podrške kojima raspolaže, porodične i šire socijelne konstelacije… Kako ja o ovim sferama vašeg života ne znam ništa, nisam u mogućnosti da vam odgovorim na ovo pitanje. Želim da podvučem da je najbolje da na ovo gledate kao na početak jednog novog traganja za sobom i načinom života koji bi vas učinio ispunjenijom i celovitijim.

Srdačno, Nikola