asked 11 years ago Moji roditelji se prema meni uglavnom ponašaju kao da sam manja nego što jesam(u septembru krećem u osmi razred).Mnogo toga mi brane.Na primer,želela bih za Novu godinu ili svoj rođendan da pozovem svoju najbolju drugaricu da prespava kod mene,ali se ne usuđujem da ih pitam jer znam da mi neće dozvoliti i da će reći da sam premala.Takođe,uvek me teraju da idem sa njima u grad ili šetnju,ne razmišljajući da možda želim da odem sa svojim društvom.Tokom dana ponekad želim da odem sa drugaricama u neki kafić,da popijem sok,ili pojedem sladoled,ali sam ja po njihovom mišljenju premala za to.Imam drugaricu koja je godinu dana malađa od mene,a sme i da zove drugarice da prespavaju kod nje i da ide u kafiće bez problema.Kada izađem napolje do pola devet moram da sam kući iako sam uglavnom u mom kraju gde me sa terase u svakom trenutku mogu videti jer mi ne dozvoljavaju da idem negde drugde.Kada hoću da pozovem drugaricu kod mene ili da izađem napolje popodne da igram odbojku moram prvo da ih pitam.U svakom trenutku žele da znaju gde sam,šta radim i sa kim sam.To me jako nervira.Ponašaju se kao da sam 4. razred.Volela bih to da promenim i da ih ubedim da me puste da pozovem drugaricu da prespava,ili da ostajem malo duže napolju.Nadam se da možete da mi datev savet.Hvala unapred!
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Zdravo,
pre svega hoću da ti kažem da iz načina na koji razmišljaš i pišeš o svemu što ti se dešava deluje kao da si svakako dolvoljno zrela za mnoge stvari. To što te roditelji još uvek štite normalno je i govori o njihovoj ljubavi i brizi za sve što ti se dešava. Izgleda da trenutno između vas postoji različito shvatanje šta je ono za šta si ti sve sposobna. Jedini način da prevaziđete to jeste da puno razgovarate, za šta će ti trebati dosta strpljenja i upornosti. Pokreni sama teme koje su ti važne, tako da i oni vide šta je ono što ti treba. Kada razgovaraš pokušaj da ostaneš mirna i da saslušaš i njih, mnogi tu greše tako što odmah upadnu u svađu i onda se stvari automatski vraćaju na staro. Takođe pokušaj da im i nekim svojim postupcima staviš do znanja kako si dovoljno odrasla, npr kad je potrebna pomoć u kući ili negde drugde, kako bi im stavila do znanja da to sada hoćeš i možeš i da si i za takve stvari porasla…Roditelje, posebno one koji puno brinu, važno je uveriti da se ništa loše neće desiti, tako da ako vidiš da su malo popustili i prihvatili tvoje predloge,trudi se da poštuješ zajednički dogovor. Tako im svakako potvrđuješ da i dalje mogu da imaju poverenja u tebe…Eto par ideja, nadam se da sam ti pomogla, želim ti puno sreće! 🙂