asked 6 years ago Dobar dan.
Imam 33 godine i problem koji je poceo bas da mi smeta.
Stalno vodim razgovore sama sa sobom,u sebi. Postavljam pitanje,sama odgovaram na njega. Kad mi neko smeta ogovaram ga u sebi. Kad me ljute,opet u sebi. Ceo dan opominjem sebe sta treba da radim,gde da idem,koji film da pogledam,sta deci da dam da jedu…
Ti “razgovori” traju ceo dan. Umorna sam,kao da neko pored mene non stop prica,a taj neko sam ja. Desi mi se da mi se omakne,pa nekad neke recenice i izhovorim naglas.
Ono sta se dodatno nadovezuje na to da sam pocela da zaboravljam neke stvari ili da mislim da sam nesto cula od nekoga,a zapravo nisam. Cesto sam i nervozna u poslednje vreme,ne mnogo,ali dovoljno da ne tolerisem decije banalne nestasluke. Pa cesto vicem bez potrebe.
Imam zaista srecan brak,divnu decu. Moglo bi se reci da mi je zivot ispunjen.
Molim vas za savet,jer jako sam umorna.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovana,
Mnogi psihoterapeutski pravci, bave se unutrašnjim dijalozima kao naučenim, pounutrenim modelom ophođenja prema sebi, preuzetog iz odnosa sa našim blislim figurama (roditeljima, na primer).
Pozivam Vas da razmislite o tome da li Vas takav unutrašnji dijalog podseća na neki odnos. Pogledajte u to, kakva je priroda tog dijaloga. Kakva je iscrpljenost koju osećate? Da li Vas podseća na neko osećanje? Da li Vas ljuti? Da li Vas rastužuje? Da li ste se tako osećali i posle nekih Vama bitnih odnosa?
Sa druge strane pozivam Vas da pogledate u to kako zadržavate dijalog u sebi? Kako ga ne izgovarate ka osobama sa kojima kasnije vodite konveraziju u sebi? Kakvo Vam je iskustvo u izražavanju sebe? Izgovaranju onoga što doživljavate?
O ovim temama i drugim procesima koja mogu Vama biti od značaja, možete razgovarati i u okviru psihoterapeutske seanse. Psihoterapija Vam može pomoći da sagledate objektivnije teme i u okviru sigurnog prostora radite na njima.
Srdačno,
Ognjen Vukotić