asked 11 years ago Imam 19 godina (rođen 30.8.1993). Student sam.
Od malena sam bio povučen. Nikad nisam volio da se eksponiram u bilo kojoj sferi života.Kada sam i trenirao košarku, svoje uspjehe sam slavio na neki svoj način, gdje sam se zadovoljavao sitnicama koje su me u igri činili prvakom, ali za samog sebe.
Oduvjek sam imao jako malu, ali odabranu grupu prijatelja. Ta prijateljstva traju od osnovne škole pa do dan, danas, ponajviše zbog moje upornosti prema svim drugovima da održimo tu neku vezu, jer danas se čovjek gubi u ovom vremenu plime i ludila poroka.
U osnovnoj, srednjoj školi i sada na studijama, važim za uzor čitavoj generaciji, kao izuzetno vaspitan, inteligentan i obdaren momak.Profesori su me jako cijenili jer nisam bio nemiran, niti sam pravio probleme bilo kakve vrste, bio sam poslušan, obziran prema svakom drugu i drugarici kada bi me pitali za pomoć.
U svojoj, dosadašnjoj adolescenciji, bio sam izuzetno suzdržan po mnogim pitanjima: nisam izlazio u diskteke, nisam uzeo volan u ruke prije 19-te godine, a kući sam, od malena, bio domaćin i da usisam, ispeglam, operem, nahranim životinje i bilo što se tiče kuvanja ili domaćih poslova.
Živim na crnogorskom primorju od rođenja, kao jedinac, prošao sam jedan malo stresniji period djetinjstva, jer mi je otac imao problema sa alkoholom i tu sam gubio na mentalnoj snazi i samopouzdanju, iako sam imao izuzetno, psihički jaku majku.
Moj problem leži u tome što sam se do sada tri puta ozbiljno zaljubljivao i evo, trenutno treći put, zaljubljen sam u jednu djevojku sa fakulteta sa kojom zajedno studiram.
Kad-god sam se zaljubljivao, kad-god mi neka osoba zapadne i markiram je, ja počnem od početka da strijepim gdje je, da li ikada pomisli na mene i moje priče, da li joj ikada u pozitivnom smislu padnem na pamet?
Za mene bi i poruka od te osobe, ili, evo danas, lajk na nekoj slici na fejsbuku značio kao da mi je poklonila cio svijet kada znam da joj imalo značim.
Želim da vas pitam, kako da riješim problem zaljubljenosti, gdje sam se dosta opekao do sada, propatio i bivao poslije toga povučen, u nekom svom svijetu?
Moj odnos prema curama zavisi od osobe do osobe.
Ako je vaspitana, uljudna, lijepa i prijatna osoba, krenem ozbiljnijim tonom da razgovaram sa njom.
Ako je malo slabijeg mentalnog sklopa, onda to ide kroz finu šalu ali ništa vulgarno.
I stvar koja me je poražavala iz poteza u potez, je ta što sam uvjek bivao mnogo dobar i obziran prema svima njima, iako sam sebi govorio da to danas nije i neće biti neki meritum mene kao osobe u njihovim glavama.
Moram da napomenem da sam sklon da padam u pesimistička razmišljanja, da lutam potpuno bezvoljno prirodom, jer tu nalazim neki svoj mir, pa da čak zamišljam sebe u nekim bijednim scenama gdje bi se neko sažalio na mene.
Ja sam jedinac, i fizički sam jako privlačan većini cura.Svjestan sam svojih kvaliteta i nekih svojih minusa, ali nešto drugo me ometa da ostvarim cilj sa curom koju sam zavolio a tek počinjem sa njom da komuniciram. a to je moje jako loše raspoloženje, ozbiljnost i usamljenost, strijepnja za sitnicama u komunikaciji.
Na moj uspjeh kod odabranih cura, gledam sa skepticizmom, iako sam uporan prilikom komunikacije.
Majka i većina odraslih govore, napominju, da se malo nasmijem dok šetam u gužvi, da nisam stalno ozbiljan, i govore mi kako nisu gledali ljepšeg, a ozbiljnijeg lica od mene.
Ja na odnos prema ženama gledam da se pravi momak i gospodin ne smije ponašati kao splačina, kao bezobrazan i pokvaren na riječima, samo da bi se stiglo do ispunjenja seksualnog nagona i dokazivanja drugima.
Moj cilj sa ljepšim polom nije nikako seksualno zadovoljenje, jer kod mene je moralna i mentalna strana najbitnija, i uvjek biram djevojku koja lijepo izgleda.
Moja prijateljica koja je prošla ,,SITO I REŠETO” a ima oko 30 godina, kaže kako su ljudi kao ja rijetki, jer sam pomalo staromodan, izuzetno patrijarhalno vaspitan i znam da ugodim i dovedem do suza sa malim znakom pažnje.
Ja ne želim sebe da uzdignem, jer mi nije do toga, želim ovim tekstom što detaljnije da vam stavim do znanja za neke važne stvari a od vas bih volio da čujem mišljenje i jedan savjet gdje ćete mi konkretno reći da li ja živim u malo nezrelom razmišljanju i nadam se ludostima, ili postoji neka začkuljica koja me blokira od cura, od osoba koje ja zavolim, pa bih volio da malo rasčistim poslije toga sam sa sobom.
Unapijed hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovani,
Zaljubljenost nije nešto što se u trenu desi samo od sebe. U tranu se desi snažno dopadanje koje je silno i snažno nas poziva da se predamo, da se nadamo, da sanjarimo o drugom. Ovo međutim nije sila nad kojom nemamo baš nikakvu kontrolu. U stanju smo da budemo oprezni, da se suzdržavamo u razmišljanju i sanjaranju, da čekamo ne bi li videli da li nam drugi odgovara i da li daje odgovarajuće znake sa svoje strane. Ova veština odlaganja zaljubljivanja uči se vremenom i veoma je važna.
Ako je ovo tako, ostaje pitanje zašto se onda zaljubljujemo bez pokrića, neznajući da li će mo kod dotiče osobe imati uspeha, zašto sebi dozvoljavamo da rizikujemo patnju i bol razočaranja. Ponekad godinama ostajemo zaljubljeni u osobu koja nas neće. Zašto nam je toliko teško da se okanemo?
Odgovor verovatno leži u tome što mi zapravo želimo da se zaljubimo. Toliko silno želimo da se odamo ovom čudesnom stanju da smo spremni na sve rizike ili bar ne razmišljamo o njima. Naročito u adolescenciji kontrola zaljubljivanja obično nije razvijena. Ipak postoje i oni koji su, kako narod kaže zaljubljive prirode, koji se zaljubljuju lako i silno, gotovo redovno u pogrešne osobe a onda dugo ostaju verni svojoj zaljubljenosti i pate sami.
Skolnost lakom zaljubljivanju i smanjena sposobnost kontrole zaljubljivanja nekada govori i o našeoj velikoj čežnji za drugim ljudskim bićem i o našoj bazičnoj usamljenosti. U tom slučaju zaljubljenost je poriv da se čežnji i usamljenosti utekne.
Mislim da je vaša prijateljica koja vam kaže da su ljudi poput vas retki u pravu. Ljudi su se oduvek delili na one koji se prepuštaju i one koji odolevaju iskušenjima svoga vremena. Možda je snažna čežnja za drugim ljudskim bićem i relativna usamljenost cena kojom plaćate činjenicu da ste drugačiji od većine.
Lepote poroka i iskušenja, međutim potrebni su duši. U zavisnosti od specifične lične životne priče, duša se nekad predaje onome što joj je strano a da pri tome ne izgubi sebe i svoju osobenost. Nekad duša potpuno gubi sebe u blatu poroka, muči se i pati, sve da bi došao trenutak kada će početi da se diže, vreće sebi i svojoj unutrašnjoj lepoti i skladu.
Mislim da se vaša posebnost, čestitost i čednost, vaša vrednoća i zahvalnost, vaša čistota i odanost neće izgubiti ako budete tragali za načinom da sa svoje planine siđete u grad (da se tako slikovito izrazim), ako dozvolite sebi da bolje upoznate svet prepuštanja, čari plitke, neobavezne zabave, lakoću ludovanja, ludiranja i smeha… Ovaj svet ima svoju logiku i svoj smisao, svoju zavodljivost i svoju čaroliju koja čeka da je otkrijete na onaj način i u onoj meri kako je to vama moguće. Možda vaši kvaliteti u ovom svetu neće dobiti odgovarajući izložbeni prostor, možda čak neće biti ni uočljivi u mraku i haosu diskoteke, ali to ne znači da će se izgubiti. Uvek se, čim vam pripadne muka, možete vratiti na čisti vazduh svoje planine, daleko od buke, vreve, komešanja. Ovo unutrašnje mesto bez sumnje ima posebnu i veliku vrednost u vašem životu, a Vi imate zadatak da tražite načina da je integrišete u svet u kome živimo.
Na kraju mislim da vaš put nikada neće sasvim ići linijom proseka. Svaki dar božiji u isto vreme je i prokletsvo. Vi ste dužni da tražite svoje načine koračanja korz svet, načine koji su u skladu sa vašom posebnošću. S druge strane isto koliko je važno poštovanje svoje posebnosti, toliko je i važno nastojanje da shvatimo, iskusimo i integrišemo upravo ono što nam je strano. Psiha teži celovitosti pa nam se ono što preziremo na ovaj ili onaj način vreća da bi ga rezumeli i da bi se izmirili onoliko i onako kako je to nama moguće.
S poštovanjem, Nikola