POTRBNA POMOC 2020-02-26T21:07:52+00:00
gordana asked 1 month ago

Imam cerku 25 godina,dijagnoza anksioznost i depresija.Lekove je koristila 1 mesec gde se video boljitak. Vodili smo na more (tokom uzimanja terapije)  2x u roku od mesec dana. Definitivno je bilo pomaka(mirno je bilo posle toga 2 meseca.Posle toga ide pakao.ne želi da koristi epiku pošto joj ne prija. Vodam je po crkvama do besvesti( tada jedino mirna)  neće da koristi lekove uopšte.Ništa ne radi(bukvalno)fakultet napustila pre 3 godine gde se i susrela sa anksioznošću. Neće nigde da izlazi. Totalni kolaps. Ja kao majka neumem više rođenom detetu da pomognem. Vodlila je na VMA i jednostavno neće da se leči lekovima. Postoji li neki način da uspostavim autoritet nad njom ovako se i ja iscrpljujem a ona idalje plače i nepokreće se tokom zime nigde.Kad je leto provodimo dosta na moru pa to nekako prebrodimo.Šta da preduzmem

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 1 month ago

Poštovana,

Da bi se nekom pomogli taj mora želeti pomoć. Nakon čitanja ovakvog posta ne mogu a da se ne zapitam, mateli Vi, mimo odnosa sa ćerkom, vlatiti život. Naime mnogi ljudi na našim prostorima od odnosa sa sinovima ili ćerkama prave smisao svoga života, životnu misisju, cilj svoga postojanja. Onda nisu ništa manje anksiozni ili depresivni od ćerki ili sinova, jer kao ni njivoe ćerke ili sinovi, nemaju svoj vlastiti život. Ako uspete da se okrene svom životu, možda vaša ćerka dobije protor da se sama pobrine za sebe i model kako se to radi.

Srdačno,
Nikola

)