asked 12 years ago Ovako… imam 16 god. i za sebe mislim da sam jako vesela osoba, al’ ta vesela osjecanja neiznosim. ponekad sam precise i neozbiljna, pa prijatelji cesto izbjegavaju da se druze samnom. Potrudila sam se da se uozbiljim, al’ kada bih pokusala, to prelazi u nervozu i tako postajem sve gora.
U mojoj glavi se uvijek motaju srecne misli, al’ izgledam jako tuzna i nezadovljna… U cemu je moj problem, i kako da ga rijesim??
Psihoterapeut Team Staff answered 12 years ago Izgleda kao da govoriš o krajnostima. Veselo i neozbiljno je s jedne, a tužno, nezadovoljno, ozbiljno i nervozno je s druge. U stvari normalno je da smo nekada veseli a nekada tužni, nekada ozbiljni a nekada neozbiljni. Uredu je da je malda osoba (i ne samo lada) poput tebe više sklona veselosti i neozbiljnosti.
Ono što je važno je kontekst. U jednom kontekstu je poženo i pozvano da smo veseli i nasmejani, u drugom da smo tužni, u trećem da smo ozbiljni. Svakako pismeni iz matematike nije baš mesto koje poziva neozbiljnost i veselost, kao što izlazak u grad sa drugaricama ili gledanje komedije nije baš mesto za ozbiljnost i tugu. Kada mi drugarica govori o svom bolu jer je upravo raskinula, verovato će očekivati da je shvatim ozbiljno i da sa njom podelim njena osećanja, pa makar na kraju balade pokušalo i da je nasmejem.., možda i uspe.
Ja mislim da je rešenje tvog problema u povazivanju unutrašnjeg stanja sa kontekstom koji mu pripada, kao i tražnje raznih mesta između krejnje veselosti i krajnje ozbiljnosti. Dozvoli sebi da se veselost i ozbiljnost spontao smenju u zavisnosti od toga šta ti kontekst donosi.
Srdačno, Nikola