asked 7 years ago Pozdrav.
Cesto mi se desava da prosto zablokiram i da ne mogu da sastavim obicnu prosto prosirenu recenicu, ne mogu da se setim sta sam htela da kazem, niti mogu da se setim ijedne normalne reci, pocinjem da mucam, tresem se i glas mi drhti, zbog svega toga osecam se glupo, pa cak i pocrvenim. Takodje, ljudi jednostavno ne mogu ponekad da me razumeju, jer izgovorim mnogo brzo, a nekada prestanu da me slusaju jer sam napadna, ubijem ljude u pojam kad pocnem da objasnjavam. Inace, citam dosta, najmanje sest knjiga mesecno, i smatram da to nije malo s obzirom na to koliko obaveza imam. Medjutim, smatram da sam veoma losa, ne znam da se izrazim i uopste nisam recita, ljudi verovatno pomisle da knjigu u zivotu nisam videla. To ozbiljno pocinje da mi stvara probleme i da utice na moj drustveni zivot, jer se povlacim u sebe i izbegvam upustanje u duze razgovore sa ljudima, a u poslednje vreme retko kada i progovorim. Ne mozete ni da zamislite kako se osecam kada me profesor nesto pita, a ja moram da mu odgovorim pred celim odeljenjem. Verovatno je to zbog problema sa samopouzdanjem, nikada nisam manje postovala i volela sebe. Unapred se zahvaljujem na savetu, jer mi je itekako potreban. I da, nadam se da sam ovo lepo i jasno napisala 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Po onome što si napisala, deluje mi da si još uvek mlada. Želeo bih da te ohrabrim da to što osećaš i doživljavaš, verovatno doživljava većina tvog društva, iako možda zaista zvuči neverovatno. Nesigurnosti, traženja, prihvatanja samih sebe, razmišljanje o identitetima, menjanje stavova, strahovi – sve su to sastavni delovi tinejdžerskih godina i kao takvi oni vremenom prođu.
Pozivam te da nastaviš da se baviš sobom i istražuješ razloge svojih strahova i očekivanja od sebe. Razmisli kako bi ti želela da izgledaš i zvučiš u razgovoru? Šta bi želela da tvoji sagovornici misle o tebi? Čega se bojiš u razgovoru? Pokušaj da se okreneš malo više svojim osećanjima u tom momentu? Kako si kada razgovaraš? Pogledaj senzacije svog tela, šta ti govore?
Zaista je neverovatno da čitaš tolike knjige mesečno, to je čak jedan od ciljeva koji nikako meni da pođe za rukom. 🙂
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Vezbati…
Citanje je ipak dosta pasivno, treba vezbati govor. Ako imas nekog bliskog, neko ko razume tvoj problem, bice ti lakse da govoris pred/sa njim. Kasnije probati i sa drugima.
Imao sam – zapravo imam – i ja slicne probleme, kada sam mentalno iscrpljen, tesko mi je da govorim sa ljudima koji mi nisu bliski. Ponekad kad treba da obavim sluzbeni telefonski razgovor sa nekim ispisem unapred sta treba da kazem (“dobar dan, ja se zovem ******* i zelim da…”, bukvalno od reci do reci, osim – mozda – imena).