Poštovana,

Period žalovanja koji vam predstoji nije moguće izbeći. On vam je potreban da se malo po malo oprostite od osobe koja je bila toliko važna za vas. Period želovanje obično traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od intenziteta vaše poveznosti. Odlikuje ga smenjivanje tuge, ponekad čak i ljutnje, osećanja krivice i poricanja. U pitanju je složeno hemijsko stanje i organizmu je potrebno vremena da ga prevazidje.

Reč je o tome da naša duša ne želi da pristane na gubitak. U unutrašnjim dijalzima koje tada nastavljamo sa osobom koja više nije na zamlji mi se zapravo pripremamo na prihvatanje činjenice da naš odnos nikada više neće biti isti. Ti “dijalozi” vam mogu biti od pomoći da izrazite svoju bol što ste imali konflikte koje nista mogli da prevaziđete. Osim bila kroz njih možete izraziti i ostala osećanja vezana za ovu osobu. Kada potom stanete na njeno mesto da bi odgovorili sebi ono što bi vam dodtična osoba odgovorila kada bi bila u mogućnosti, videćete da i na njenom mestu ima mnogo ljubavi, zahvalnosti i opraštanja. Siguran sam da bi vam, kada bi mu to bilo moguće vaš priatelj uputio takvu poruku velike ljubavi, žaljenja što nista zneli bolje, zahvalnosti i opraštanja i da bi te emocije prevazišće odnele prevagu.

Evo kratkog “recepta” kako da proces žalovanja učinite lakšim.

Dobro je da u tom periodu uposlite sebe na bilo koji način. Svaka vrsta rada može vam pomoći da makar na kratko zaboravite na svoj bol. Najgore je da budete potpuno besposleni i prepušteni sanjarenju. Trudite se da radite nešto makar i na silu i neka vas ne uznemirava to što vam može biti teško da se koncentrišete. Samo je važno da radite bilo kako.

Prijatelji su svakako od pomoći da se sve to lakše izdrži. Možete napraviti raspored druženja i što više vremena provoditi sa onima koji vam znače. Drugi nas drže i lakše podnosimo želovanje kada nismo sami.

Svoju tugu možete izraziti pišući ili slikajući. Nekima je i to od pomoći, nakon što svoja osećanja bace na papir osećaju se bolje.

Ako ste religiozni mogu vam pomoći mali rituali oprašatanja. Molitve za dušu i paljenje sveća. Pokušate da dođete do religijskog nadahnuća. Bog će zauvek povazivati vas i vašeg prijatelja. Zahvalite Bogu što vas je spoio, što ste imali svoju veliku ljubav, makar vaš odnos nije bio savršen. Usresredite se na bogatsvo koje posle ovakvog prijateljstva zauvek ostaje posed vaše duše. Sećajte se svih lepih trenutaka i svega onoga što vas je povezivalo a što je vaš život učinilo bogatijim i smislenijim. Ako čovek može da pronađe oslonac u transcendeciji, to svakao može biti od koristi.

Najzad živeti znači imati i velike emotivne gubitke. Niko toga nije pošteđen. Kada kriza prođe i kada nam se život ponovo vrati, on nekao za nas postaje drugačiji i dublji. Dublje shvatamo i lakše prihvatamo prirodu ljudske egzistencije. Uostalom život bez ljubavi i patnje i nije ljuski život, a onaj koji to nije iskusio ne zna šta znači hodati po površini zemlje.

Ako vam ipak bude trebala pomoć, svoj bol možete podeliti sa
psihoteraputom a u izvanredno teškim situacijama od pomoći bi mogla biti i odrđena medikamentozna terapija.

Srdačno, Nikola